Spomenik za pograničnu propusnicu!

Moja prva posleratna poseta Osijeku, bila je polovinom marta 1999.

Par dana posle krenulo je bombardovanje i granice su opet bile zatvorene.

Tada još nisam nikoga poznavao od moje današnje brojne i drage osječke ekipe, ovo je bila svojevrsna ”izvidnica” 😃

Na ovoj fotografiji, inače, ja sam u prekršaju – boravim na teritoriji ”strane” države bez validnih, tada važećih dozvola tj. vize.

Naime, vize su ukinute tek 2002. (Srbija) tj. 2003. (Hrvatska) ali mi smo se do tada uveliko naputovali i to ne samo do Osijeka, nego i do Zagreba.

Kako?

U okviru sporazuma o mirnoj reintegraciji Baranje, zapadnog Srijema i hrvatskog Podunavlja, uveden je dokument zvani ”pogranična propusnica”, koji je fizički izgledao kao pasoš i koji se vadio na sličan način a omogućavao je građanima dvaju država da prelaze granicu bez viza i ozbiljnog maltretiranja koje je svako vađenje viza podrazumevalo.

E sada, tu je bilo (meni) nekih nelogičnosti koje mi do danas nisu jasne.

Prva je, kako je to Novi Sad pogranična opština?

Geografski nikako, no tu se nisam puno bunio.

Druga, kako je zamišljena kontrola (ako je uopšte zamišljena) nekoga ko sa tim dokumentom pređe granicu npr u Iloku, sedne na autobus i ode u Umag na kupanje?

Linija do koje smo mi legalno smeli da boravimo sa ove strane je bilo selo Tenja, 3 km od centra Osijeka.

Naravno, u praksi to niko nije poštovao a ja za sve godine nisam čuo za slučaj da su nekoga ”uhvatili”.

U svakom slučaju, trebalo je malo hrabrosti, posebno ovaj prvi put, posle je sve to išlo lakše, naročito nakon što smo se upoznali, sprijateljili i zavoleli, i zato umesto spomenika raznoraznim budalama, predlažem da se podigne spomenik – pograničnoj propusnici ❗️❗️❗️