by Naša ovogodišnja kamperska turneja mogla bi se slobodno nazvati „Putevima mog detinjstva“.
Bohinj i Medulin, destinacije na kojima sam proveo najlepše i najbezbrižnije dane svog detinjstva, ponovo su napunile moju riznicu najdražih uspomena gomilom upečatljivih slika i doživljaja.
Posebno mi je zadovoljstvo što je moj najdraži saputnik, sin Dario, imao priliku da iz prve ruke vidi i doživi sve ono o čemu sam mu puno puta pričao i siguran sam da će mu ovi dani ostati u večnom sećanju.
„Prvo poluvreme“ ove kamperske ture proveli smo u Sloveniji, a centralno mesto bio je Camp Bohinj.
O tome od kada traje moja ljubav prema ovoj dolini neopisive lepote i šta je sve bitno znati o Bohinju, svojevremeno sam napisao poseban blog koji se može pročitati OVDE:
Ponoviću samo da je većina mojih dolazaka na Bohinj bila vezana za zimu i skijanje, a da je kampovanje na obali modrozelenog jezera i za mene bila debitantska aktivnost.
Kako su godine i decenije prolazile, klima se menjala, neke druge, mnogo ozbiljnije skijaške destinacije postajale dostupnije, tako su slovenačka skijališta, uključujući i Vogel iznad Bohinja, postala sve manje privlačna ex-YU skijaškoj zajednici.
Sada već ima ravno dvadeset godina kako sam Bohinj prvi put posetio tokom leta i ostao zatečen viđenim – gomile turista i posetilaca koji plivaju, pecaju, plove, voze bicikl, planinare stvorile su potpuno novu percepciju.
Dakle, Bohinj je postao idealna letnja destinacija koja svojim sadržajima i prirodnim ambijentom ne samo da parira klasičnom „morskom“ letnjem odmoru, nego ga umnogome i prevazilazi.
Kada rezervisati Camp Bohinj?
Pa da odmah počnemo sa konkretnim savetima u odnosu na prethodno napisane redove.
Ukoliko nekog ovaj blog zainteresuje da krene „našim stopama“, planiranje putovanja na Bohinj treba da otpočne blagovremeno.
U slučaju Camp Bohinj, to blagovremeno znači početak februara!
Odavno nisam video neki kamp toliko popunjen kao ovaj u Bohinju i odmah mi je postalo jasno kako to da mi nismo polovinom februara uspeli da dođemo ni do jedne slobodne parcele u dve (od četiri) najbolje pozicionirane zone.
Naš termin je bio 10. jul, ne mogu ni da zamislim kakva je „otimačina“ bila za neke kasnije delove jula i avgusta.
Camp Bohinj otvara rezervacioni sistem 1. februara i treba odmah reagovati.
Spomenuo sam da nikada nisam video popunjeniji kamp, da ne bude zabune – to ne znači haos, gužvu i halabuku – Slovenci su sve segmente u svojoj državi doveli do perfekcije, pa je tako i sa organizacijom kampa.
Iako su sve parcele bile popunjene turistima iz (bukvalno) cele Evrope, to na licu mesta ne predstavlja nikakav problem, ima dovoljno prostora da svima bude ugodno.
Kamp se nalazi u Ukancu, na zapadnom kraju jezera, u neposrednoj blizini početne stanice gondole za Vogel.
Nekada je nosio naziv „Zlatorog“, dok je nakon promene vlasništva i rekonstrukcije, poslednjih dvadesetak godina poznat pod imenom Camp Bohinj.
Od Ljubljane je udaljen 85 km, a od Bleda samo 32.
Nadmorska visina na kojoj se nalazi je oko 520 metara, što, sa činjenicom da je cela dolina okružena masivnim planinama, čini da je boravak u njemu izuzetno prijatan uprkos sve vrelijim letnjim danima.
Na sparne letnje noći ovde možete da zaboravite, a duge rukave i deblje pokrivače je nešto što se mora obavezno poneti sa sobom.
Prostor od 5 hektara koji zauzima podeljen je u četiri zone – Zlatorog, Jezero, Jasa i Gozd.
Prve tri zone su parcelisane, dok je Gozd zona koja je namenjena samo za šatore, malo je „divljija“, bez pristupa automobilima i malo udaljenija od sanitarnog čvora.
No, sasvim sam siguran da i ovakav koncept ima svoje poklonike, što je i potvrđeno na licu mesta.
Naša parcela u Jasi
Rekoh ranije da su parcele u Zlatorogu i Jezeru momentalno „planule“, pa smo se mi zadovoljili mestom u Jasi.
Da se razumemo, sve je to manje-više blizu, razlike su u par minuta i nekoliko desetina metara.
Kamp ima dva sanitarna objekta.
Novi objekat ima po osam tuševa za žene i muškarce, porodične tuševe, toalete, pristupačni toalet, prostor za pranje posuđa i prostoriju za pranje veša.
Kada sam ranije pominjao slovenački smisao za dobru organizaciju, on se najbolje oseti na detaljima i kroz banalne primere.
Ni u jednom kampu nismo imali tako prostrane tuš-kabine sa posebnom policom i čivilicima, a svi znamo da sreću čine male stvari 😊.
Na raspolaganju su i veš-mašine i sušilica, a pranje i sušenje trenutno koštaju po 5 evra po ciklusu.
Voda iz svih slavina u kampu je pitka.
Za kampere postoji i camper service, odnosno mesto za pražnjenje sive vode i hemijskog toaleta i dopunu sveže vode.
U kampu postoji besplatan Wi-Fi, mada je signal najjači u okolini recepcije i restorana.
Električni priključci imaju CEE i SCHUKO utičnice, a priključci u glavnim zonama imaju 16 A.
Produžni kabl ili adapter moguće je pozajmiti na recepciji, u zavisnosti od raspoloživosti.
Uz sanitarni čvor postoji i besplatni punjači za mobilne telefone.
O čistoći i urednosti, ne treba trošiti previše reči…
Hrana i nabavka
U kampu se nalazi restoran sa picama, jelima sa roštilja i salatama, kao i bar.
U visokoj sezoni radi i pekara u kojoj se ujutro mogu kupiti hleb, kroasani, namazi, jogurt, grickalice i sladoled.
Bacio sam oko na cenovnik restorana, cene hrane su sasvim pristojne, dok je piće, kao i svuda, ipak malo skuplje.
Savet je da se ozbiljna nabavka namirnica uradi pre samog dolaska (najbliži LIDL, na primer, je u mestu Lesce, na isključenju sa auto-puta, u blizini Bleda), jer na samom Bohinju postoji samo Mercator u Ribčevom Lazu, 5 km od kampa.
Nije tih 5 km problem, nego činjenica da u sezoni, kako ispred Mercatora tako i u celom Ribčevom Lazu, slobodno parking mesto je zlata vredno.
Takođe, treba obratiti pažnju da je nedeljom velika većina prodavnica u celoj Sloveniji zatvorena.
Mi smo, nakon gorkog iskustva sa parkiranjem, u nabavku došli brodom!
Da, iz srca kampa, sa pristaništa kod plaže, isplovljavaju divni, električni brodići koji putnike prevoze do Ribčevog Laza i nazad.
Tako smo mi spojili lepo i korisno, beskrajno uživali u polusatnoj plovidbi, prošetali po Ribčevom Lazu i odradili kupovinu.
Da povratna panoramska vožnja ne bude monotona pobrinuo se mladi član posade broda koji nam je ispričao niz zanimljivih podataka vezanih za Bohinj koje sam tada čuo po prvi put.
Sport i aktivnosti
Vožnja brodom je samo jedna u nizu mogućnosti za dodatne aktivnosti koje kamp pruža.
Na istom mestu, uz samo pristanište, moguće je iznajmiti kajake, kanue, SUP daske, čamce, električne bicikle.
Mi smo trećeg dana našeg boravka iznajmili brdske bicikle i napravili fantastičan izlet koji je obuhvatio vožnju oko celog jezera, uz usputne pauze za razgledanje, piće i kupanje u jezeru.
Ono što sreću kvari su cene…
Cena celodnevnog iznajmljivanja bicikla je 28 evra, što, kada se pomnoži samo sa dva, daje ozbiljnu cifru samo za tu jednu aktivnost.
Generalno su cene u Sloveniji (ako ne računamo osnovne namirnice i gorivo) prilično visoke i tu pre svega mislim na ulaznice koje se naplaćuju za svako iole značajnije turističko odredište i aktivnost.
Postoji i mogućnost ribolova u jezeru, a cena od 20 evra za 24 sata (to je dečja dozvola, dok je za odrasle duplo skuplja), samo potvrđuje ranije iznetu tvrdnju o skupoći.
Uz samu ogradu kampa postoji travnato fudbalsko igralište i odbojkaški teren koji smo mi iskoristili za partiju badmintona.
Naše smo aktivnosti i izlete, o kojima ću napisati poseban blog, ravnomerno rasporedili po danima, pa smo osim biciklističkog dana imali dan za posetu slapu Savice i dan rezervisan za planinarenje na Vogelu.
Domaćini kampa se trude da organizacijom niza zanimljivih događaja dodatno animiraju goste, pa smo tako prvo veče kolektivno gledali četvrtfinale svetskog prvenstva u fudbalu, a zanimljivo mi je bilo videti ranojutarnje zajedničko vežbanje (Yoga, Tai Chi).
Kupanje u Bohinjskom jezeru
Postoje dve plaže, mi smo koristili onu veću, kod brodskog pristaništa, a ispod zone Gozd.
Jezerska voda bila je, prema očekivanju, prohladna, cenim da joj je temperatura bila oko 21 °C.
Bude sve to sasvim u redu kada se telo navikne, no svakako treba u vodu ući postepeno.
U danu dolaska, pre Bohinja smo napravili trosatnu pauzu na Bledu, gde smo se, osim veslanja do tamošnjeg popularnog ostrva, okupali u jezeru – temperatura vode bila je sigurno 2–3 stepena viša nego na Bohinju.
Ipak je Bohinjsko jezero, klasično planinsko jezero, znatno dublje, protočno i sa stalnim prilivom hladne vode iz okolnih kraških izvora.
Ma, da mi je neko rekao pre četiri decenije, dok sam se klizao po debelo zaleđenom jezeru i slušao priče da je led toliko debeo da se na njemu organizuju trke automobila, da ću se u njemu jednog dana brčkati, rekao bih mu da je lud!
Koliko košta kampovanje na Bohinju?
Da ne zaboravim, ono što je svakako jedna od najvažnijih informacija je cena samog kampovanja.
Za četiri noćenja, boravišnu taksu, strujni priključak, parcelu u zoni Jasa (parkiranje auta uz šator) izdvojili smo 220 evra.
Nije malo, ali za sve što smo doživeli, mislim da vredi svaki cent.
Bohinj – mesto kojem ćemo se vratiti
I za kraj, ono najvažnije – utisak.
Kampovanje na Bohinju za mene nije bilo samo još jedno putovanje, niti samo nekoliko dana provedenih u kampu. Bio je to svojevrsni povratak u detinjstvo, ali ovog puta iz potpuno drugačije perspektive i sa mojim sinom pored mene.
Ponovo sam imao priliku da uživam u fantastičnoj prirodi, ali sada mnogo svesnije nego pre četiri decenije, kada mi je Bohinj bio mesto za zimske avanture, sneg i zaleđeno jezero.
Poseban doživljaj je činjenica da se Camp Bohinj nalazi u samom srcu Triglavskog nacionalnog parka, okružen planinama, šumama i kristalno čistim Bohinjskim jezerom.
Ovde čovek jednostavno uspori, zaboravi na svakodnevne obaveze i prepusti se prirodi, sportu, izletima i onom posebnom osećaju opuštenosti koji je danas sve teže pronaći.
A Camp Bohinj je upravo takvo mesto – dovoljno organizovano i sadržajno da vam ništa ne nedostaje, a istovremeno dovoljno prirodno da imate osećaj da ste pobegli daleko od civilizacije.
Jutarnja kafa uz jezero, planine koje se ogledaju u modrozelenoj vodi, vožnja biciklom oko jezera, kupanje, plovidba, šetnje i večeri u miru kampa ostavili su nam uspomene koje ćemo još dugo prepričavati.
Zbog svega toga, Bohinj je još jednom potvrdio ono što sam znao i pre ovog putovanja – neke destinacije jednostavno ne mogu da dosade, bez obzira na to koliko puta ih posetili.
Ovoga puta sam Bohinj doživeo na jedan potpuno novi način, kroz kampovanje, druženje i zajedničke avanture sa sinom, i upravo zbog toga mi je ova poseta posebno draga.
A kada se jednom spoje priroda kakvu je teško opisati, lepota Triglavskog nacionalnog parka, čarobno Bohinjsko jezero i fenomenalan kamp u kojem se čovek zaista može opustiti, onda je povratak gotovo neminovan.
Zato već sada znam da ovo nije bio naš poslednji boravak u Campu Bohinj.
Naprotiv, nadam se da ćemo se već dogodine ponovo vratiti na isto mesto, pronaći svoju parcelu, postaviti šator i još jednom uživati u svemu što nam ova neverovatna dolina pruža.
Jer neke destinacije se ne posećuju samo jednom – njima se vraćamo zbog osećaja koji nam ostave, a Bohinj je definitivno jedno od takvih mesta.
One thought on “Kampovanje na Bohinju – putevima mog detinjstva u zagrljaju Julijskih Alpa”