by Našu ovogodišnju kampersku turu, koja je obuhvatila Bohinj i Medulin, sa punim pravom sam interno nazvao „putevima mog detinjstva“.
Kako smo se proveli na Bohinju možete pročitati OVDE:
Povratak u kamp iz detinjstva
„Drugo poluvreme“ proveli smo u kampu u Medulinu, mestu u kojem sam tokom osamdesetih godina prošlog veka doživeo deset nezaboravnih leta i koje iskreno doživljavam kao svoj drugi dom.
Bilo je ovo jedno neobično i nadasve emotivno putovanje, svojevrsni vremeplov koji me je, od dečaka koji je bezbrižno provodio detinjstvo sa svojim roditeljima, vratio na isto mesto, ali ovog puta u ulozi oca, zajedno sa svojim sinom. Trenutak u kojem su se spojili prošlost i sadašnjost, i uspomene iz detinjstva sa novim uspomenama koje stvaramo zajedno, nešto je što ću zauvek pamtiti.
Neću daviti sa previše ličnih prisećanja. Ako nekog interesuje kako su izgledala ta naša nezaboravna medulinska leta, može o tome čitati u posebnom blogu:
Medulin i kamp koji traje decenijama
Mesto Medulin se nalazi na samom jugu istarskog poluostrva, desetak kilometara južno od Pule.
U njegovoj blizini nalazi se rt Kamenjak, koji predstavlja geografsku najjužniju tačku Istre.
Ne mogu da pronađem tačan podatak kada je kamp otvoren, no, obzirom na to da je naš prvi boravak bio još 1980. godine, a da su već tada postojale generacije kampera koje su tu dolazile, kamp sigurno postoji i duže od pola veka.
Da, još onda se govorilo da gotovo nema kampera koji je bio samo jednom u Medulinu, svi su se vraćali, pa mi je potkraj osamdesetih delovalo kao da poznajem „pola kampa“.
Bila je to jedna velika, međunarodna, porodica ljudi dobre volje.
Kamp u borovoj šumi, okružen morem
Specifičnost kampa i njegova najveća prednost je to što se celom svojom površinom od impozantnih 30 hektara nalazi na dve šumovite poluostrvske celine.
Jednostavnije rečeno, kamp je u gustoj borovoj šumi, okruženoj sa svih strana morem.
Nadam se da čitaoca neću previše smoriti što ću stanje i izgled kampa porediti sa nekim prošlim vremenom, čini mi se da ću na taj način dodatno naglasiti sve njegove današnje prednosti i kvalitete.
U kampu postoji ukupno 932 parcele za kamp-kućice, kampere i šatore i 121 mobilna kućica.
Parcelisanje i postavljanje mobilnih kućica su, naravno, produkt novijih vremena, a na taj način se svakako bolje uredio i organizovao život u kampu – nema više „otimanja“ za mesto, nesrazmernog zauzimanja velikih površina i slično.
Mobilne kućice, kao savremeni trend u kamperskom svetu, su nešto što svaki iole ozbiljniji kamp odavno poseduje.
To jeste savršen način za nekog ko nije vičan klasičnom načinu kampovanja da ipak oseti čari ovog, po meni, najlepšeg načina da se provede odmor na moru, no njihova cena, posebno u glavnoj sezoni, je bezobrazno skupa.
Sa priložene mape se može videti da u kampu postoje tri cenovne zone, a mi smo se odlučili za srednju – u neposrednoj blizini mesta gde smo uglavnom bili stacionirani osamdesetih godina.
Kada smo kod cene – veoma prostrana parcela, na kojoj je pored šatora i Golfa ostalo još dosta slobodnog prostora, plus boravišna taksa, dve osobe i struja, za pet noći koštala je 250 eura.
Plaže za svačiji ukus
Nekoliko metara od plaže koja je u ovom delu peščana, idealna za brčkanje i zabavu sa loptom.
Ta naša plaža je deo velikog i plitkog medulinskog zaliva koji se tokom oseke praktično može prepešačiti, što je posebno zanimljivo za malu decu.
Nasuprot naše plaže, sa druge strane zaliva, pred sam ulazak u kamp, nalazi se najposećenija lokalna plaža Bijeca, koju koristi većina medulinskih gostiju koji su smešteni u privatnom smeštaju.
Ako nekome želite da pokažete koje su prednosti kampa, odvedete ih na nakrcanu Bijecu, a potom par stotina metara dalje na našu kampovsku, na kojoj nas nekolicina uživa, pa neka sam zaključi šta je bolje. 😊
Mi se okupamo i vratimo pred naš šator, a ovi plate suncobran, ležaljke i moraju još da tabanaju kilometar do smeštaja…
Uz obalu kampa, koja je ukupne dužine veće od tri kilometra, ređaju se sve vrste plaža – peščani plićaci, šljunak, stene koje preovlađuju, betonirani molići…
More toplije nego ikada
Ovo leto je jedno od najtoplijih koje sam doživeo, pa je u skladu sa tim i temperatura mora bila neverovatno visoka – polovinom jula između 27 i 28 °C, što je nekada bilo nezamislivo za severni Jadran, koji je tada važio za znatno „hladniji“ od Dalmacije.
U međuvremenu se sve preokrenulo, pa je sad more u Istri najtoplije!
Ono što se nije promenilo su učestale oluje, tj. intenzivni naleti vetra, što ume da bude frustrirajuće.
Ovaj put smo imali sreće – iako smo imali tri olujna udara, sva tri su bila tokom noći, a naš šator je sve to stoički izdržao bez oštećenja.
Šta se promenilo, a šta nije
Novost je i turistički vozić koji one koje mrzi da šetaju vozi celom dužinom kampa.
Mi smo prvo jutro napravili ceo krug oko kampa, kako bi Dario spoznao sve njegove zanimljivosti.
Meni je bilo najveće iznenađenje relativno slaba popunjenost kampa, no nisam se zbog toga bunio, naprotiv.
I tu moju procenu treba shvatiti uslovno – stanje poredim sa vremenima najveće popularnosti kampa, kada je trećina kampa bila „zauzeta“ sindikalnim prikolicama i kada nisu postojale parcele.
No, da je realno da ipak ima manje posetilaca, ali i da su se navike i trendovi promenili, potvrdila je scena sa zapadne strane kampa, gde se nalazi popularni mol u čijoj blizini sam u kasnijim adolescentnim godinama kampovao sa drugarima.
Tada se na molić nije moglo kročiti – omladina je ležala na njemu poređana kao sardine.
Danas, na moliću preko dana nema nikoga – omladina pobegla od vreline sunca u debelu hladovinu, a očijukanje i upoznavanje sa vršnjacima iz cele Evrope zamenila sa mobilnim telefonima…
Iznad molića se nalaze dva popularna restorana sa veoma pristojnim cenama, a u ovaj kraj kampa smo se vraćali u večernjim satima kada je Dario imao nekoliko solidnih pecaroških seansi.
Odavde je ujedno najlepše posmatrati zalazak sunca, dok se naspram mola, sa druge strane zaliva, nalazi mesto Premantura, koje takođe raspolaže veoma dobrim kampom.
Tu se nalazi i ranije pomenuti rt Kamenjak, koji je deo zaštićenog prirodnog područja i mesto koje svakako treba posetiti ako se nađete u blizini.
Mala Pineta – najlepši pogled
Posebno atraktivan deo kampa je njegov najistureniji deo – drugo, veštačko poluostrvo Mala Pineta.
Tu je pogled najlepši na otvoreno more, male okolne otoke i rt Kamenjak, no tu je i vetar najjači, pa sam iz tog razloga skloniji zaklonjenijim delovima kampa.
Na Maloj Pineti postoje i ostaci bunkera još iz vremena Austrougarske i perioda Prvog svetskog rata.
Medulin nekada i danas
Najveća promena koja se u Medulinu desila, ako izuzmemo gradnju novih smeštaja, hotela itd., je uređenje obale, izgradnja rive i uspostava marine.
Ulaz u marinu je odmah uz ogradu kampa, a nekadašnji prilazni put kampu uređen je kao šetalište na kome su poređani restorani, barovi, poslastičarnice, suvenirnice itd.
Ono što je ostalo nepromenjeno je neizbežni luna park koji se nalazi između glavnog ulaza u kamp i marine, a tu je i popularni Summer Club, čija me je udaljena buka tokom noći podsetila na „slavne dane“.
Mada, nisam skroz siguran ko je autor buke, jer su u međuvremenu nikli brojni lokali uz ranije pomenutu plažu Bijeca u pravcu hotela, a njihova „tuc-muc muzika“ zamenila je melodije Elvisa Presleya, Toma Jonesa i The Shadowsa, koje su „bojile“ naše medulinske noći u prošlom veku.
Aktivnosti i sadržaji u kampu
Umesto nabrajanja mogućnosti dodatnih aktivnosti u kampu, prilažem fotografiju sa cenama.
Mesto iznajmljivanja je na početku veštačkog mostića ka Maloj Pineti.
U blizini molića, u prostoru nekadašnjeg supermarketa, otvoren je Diving & Windsurfing Centre, gde se mogu organizovati aktivnosti vezane za ronjenje i jedrenje na dasci.
Ne pamtim da sam negde video bogatije opremljenu prodavnicu sa svim viđenim i neviđenim predmetima vezanim za ronilački sport!
Tokom glavne sezone organizuju se različiti programi za decu, uključujući mini-disko, crtane filmove, mađioničarske predstave, mini mjuzikl, Pirate Party, sportske turnire, dok za odrasle postoje jutarnja gimnastika, pilates i stretching, kao i večernji programi i filmske večeri.
Besplatno pranje automobila i uređeni sanitarni čvorovi
Još jedna novost u kampu – mogućnost da se opere auto i to besplatno!
Rekao sam da je kamp u gustoj borovoj šumi – gde je toliko borova, ima i smole koja zna da bude veoma neprijatna za karoseriju auta, pa su cerade poželjne da se ne bi posle mučili bespotrebno.
Sanitarni čvorovi sa prostorom za pranje sudova uglavnom su u potpunosti renovirani, a ovaj u blizini naše parcele je u potpunosti nov i znatno veći od svog prethodnika na istom mestu.
Ima nekoliko prodavnica, a u našoj blizini bio je jedan solidno snabdeveni „Konzum“, no za ozbiljniju nabavku savetujem Lidl na samom ulazu u mesto, još jednu pozitivnu novost.
Sada kada se setim gužve u Lidlu i nepopunjenog kampa, shvatam da se u međuvremenu u Medulinu doživeo preokret u smeru veće potražnje ka novoizgrađenim hotelima i privatnim apartmanima.
Još jedan kamp u Medulinu
Treba reći da u Medulinu, sa druge strane zaliva, postoji još jedan kamp – FKK (nudistički) Kažela, koji je oduvek imao svoju vernu klijentelu.
Medulinski hoteli i uspomene iz mladosti
Pominjem nove hotele, a ona stara tri (Mutila, Medulin i Belvedere) još se sasvim dobro drže, što sam ustanovio šetajući svojom standardnom rutom od kampa do mesta.
U njihovoj blizini su i tereni za mini-golf koje smo nekada maksimalno koristili zahvaljujući činjenici da smo imali svoje štapove i loptice, pa nismo morali da plaćamo zakup.
Sitni klinački bezobrazluk 😊
Sećam se da su u vreme kada smo mi počeli da dolazimo u ove krajeve brojne prvoligaške fudbalske ekipe, pa i sama jugoslovenska reprezentacija, koristile fudbalske terene i pitomu klimu za svoje zimske pripreme, na terenima koji i danas postoje i to u neposrednoj blizini ovog mini-golf igrališta.
Medulin – malo istarsko mesto iznad zaliva
Samo mesto Medulin nije ništa posebno, čak bi adekvatniji naziv bio selo – klasično istarsko na brdašcu iznad zaliva, sa malim centralnim trgom na kome su najznačajnije javne ustanove – opština, pošta, policija itd.
Malo iznad je crkva Svete Agneze, svojevrsni simbol sela.
Građena je na kraju 19. veka sa dva impozantna tornja visoka 33 metra.
E, i tu se dogodila promena – tornjevi koji su bili karakteristične bele boje, u međuvremenu su „potamnili“.
Ostatak mesta – privatne kuće, apartmani, restorani, raznorazne prodavnice itd.
Restorani u kampu
Vraćamo se u kamp u kojem, osim pomenuta dva restorana iznad mola, postoje još tri – jedan na Maloj Pineti, jedan kod lokacije gde se iznajmljuju čamci i rekviziti za dodatne adrenalinske aktivnosti, dok je treći u sklopu kompleksa gde su ranije pomenuti Konzum, suvenirnica i prodavnica plažne opreme, u neposrednoj blizini našeg šatora.
Koliko sam ispratio, cene su pristojne, no ta priča je uvek relativna.
Da li je nešto povoljno ili nije, određuje lična platežna moć i, pre svega, kakve su cene u ostalim lokalima, kako u samom Medulinu tako i širom jadranske obale.
Mi smo, igrom slučaja, mahnito tražeći objekat u kome ima slobodnih mesta i kome signal ne „puca“ svakih pet minuta kako bismo uspeli da odgledamo finale Svetskog prvenstva u fudbalu, nabasali na lokal u neposrednoj blizini recepcije kampa.
Radi se o restoranu „Amfora“, koji iskreno preporučujem i zbog kvaliteta i zbog kvantiteta.
Npr. porcija fenomenalnih dagnji toliko je obimna bila da je „potrajala“ skoro celo poluvreme, a uz to je koštala samo 10 eura.
Istra – idealna za izlete
Za one koji bi u kampu boravili duže vremena i koji su željni istraživanja i izleta, Istra je neiscrpan rezervoar zanimljivih destinacija, prosto se i ne usudim da ih pokušam nabrojati i ostavljam na svakome na volju.
Zahvaljujući autoputu „Istarski ipsilon“ i obilaznici oko Pule, od Medulina se stiže vrlo brzo bilo gde da se uputite na dnevni ili poludnevni izlet.
Putovanja su znatno ubrzana nakon što je Hrvatska postala deo Šengen zone, tako da je izlet do Trsta ili slovenačkog primorja skroz realna i primamljiva opcija.
Brijuni, Pula i malo predaha
Mi smo u Medulin stigli nakon sedam dana veoma sadržajne i naporne turneje po Sloveniji, tako da nam je mirovanje i celodnevno kuliranje u kampu bilo prekopotrebno i nadasve poželjno.
No, srce ipak mora barem malo da luta, tako da smo jedan dan izdvojili za izlet na Brijune, na kojima Dario do sada nije bio, a nakon njih smo posetili fantastični pulski akvarijum i prošetali gradom.
Ovaj fenomenalni izlet biće tema posebnih blogova.
Ponovo ćemo se vratiti
I tako smo, posle više od četiri decenije, ponovo zatvorili jedan krug. Vratio sam se na mesto na kojem sam kao dečak provodio svoja najbezbrižnija leta, ali ovog puta sa svojim sinom, stvarajući neke nove uspomene koje će, nadam se, jednog dana i njemu biti jednako dragocene kao što su meni one stare.
Kamp se u međuvremenu promenio, dobio nove sadržaje, parcele, mobilne kućice, uređene sanitarne čvorove i brojne savremene pogodnosti, ali je ono najvažnije ostalo isto – ona pozitivna, vedra i opuštena atmosfera koja je Medulin krasila nekada, krasi ga i danas, decenijama kasnije.
U tome i jeste njegova posebnost.
Nije ovo za mene samo još jedan kamp na Jadranu, već mesto koje je duboko utkano u moje uspomene i sada je dobilo još jedan, novi sloj – uspomene koje stvaramo zajedno.
Zato sam gotovo siguran da ovo nije bio samo povratak u Medulin, već samo još jedno poglavlje našeg medulinskog druženja.
Vratićemo se mi ponovo.
