by Postoje neka mesta koja, koliko god puta da ih posetim, uvek su mi podjednako interesantna, zanimljiva i inspirativna.
Jedno od njih svakako je Ljubljanska tvrđava, odnosno Ljubljanski grad, kako se u originalu zove.
To je ujedno i najbolje odredište za početak posete glavnom gradu Slovenije – predivnoj Ljubljani, koju sam neizmerno zavoleo dolazeći u nju tokom prethodnih 15–16 godina, ponekad i više puta godišnje.
Budući da tokom poslednje posete, jednog kratkog zimskog dana, nismo stigli da obiđemo tvrđavu, ostao mi je i taj mali „dug” prema Dariu.
Zato nije bilo nikakve dileme odakle ćemo započeti našu ovogodišnju ljubljansku, odnosno slovenačku avanturu.
Na početku moram da se zahvalim ljubaznoj gospođi Sandri Tolić iz JU Ljubljanski grad na besplatnim ulaznicama, čime je ova naša poseta bila još „slađa”. 😊
Ljubljanski grad, jedna od najposećenijih turističkih atrakcija ne samo u Ljubljani, već i u čitavoj Sloveniji, nalazi se na vrhu Grajskog brda, na 375 metara iznad središta starog grada.
Prvi pisani trag o tvrđavi datira iz 1144. godine, mada su prva utvrđenja na tom prostoru postojala verovatno i ranije, dok su arheološka istraživanja pokazala da je brdo bilo naseljeno još u vreme Kelta i Rimljana.
Tvrđava je imala sličnu sudbinu tokom vekova kao i ostali slični objekti na ovim našim prostorima – Habsburgovci su je dodatno ojačali i proširili kako bi je zaštitili od prodora Osmanlija, a vremenom je menjala svoju namenu – od vojnog utvrđenja i sedišta upravnika, pa sve do skladišta oružja, kasarne i zatvora.
Za one koje interesuje više detalja vezanih za istoriju samog utvrđenja, topla preporuka je da pogledaju izuzetno kreativan 4D film, koji se prikazuje na svakih sat vremena u takozvanom Virtuelnom gradu.
Da lekcija iz istorije ne bude suvoparna, pobrinula se upravo ova projekcija, koja sadrži 3D animaciju, pokretna sedišta, zvučne efekte, vibracije, kao i efekte svetlosti i vetra.
Zaista veoma zanimljivo iskustvo!
No, ja sam se malo zaleteo i odmah krenuo na čas istorije, a da prethodno nisam ispričao kako se na tvrđavu uopšte dolazi…
Pa, dolazi se kako god vam je volja – peške iz centra grada uz mali planinarski napor, turističkim vozićem, iznajmljenim biciklom, a može i autom, jer se ispred ulaza u tvrđavu nalazi parking.
Verujem da će ipak većina onih koji u Ljubljanu dolaze prvi put za uspon na tvrđavu izabrati uspinjaču, baš kao što smo i mi uradili.
Auto smo ciljano ostavili u parking-garaži kod Zmajevog mosta, od koje do polazne stanice uspinjače ima svega dvesta metara.
Postoje različiti tipovi ulaznica, a najbolja (naravno i najskuplja) jeste ona koja obuhvata vožnju uspinjačom i ulaz u sve sadržaje na tvrđavi.
A njih nije malo…
Na prvom mestu je vidikovac na vrhu kule, svojevrsni simbol grada, sa kojeg se pruža pogled ne samo na celu Ljubljanu, već gotovo i na „pola Slovenije”, pri čemu posebno impresioniraju vrhovi Julijskih Alpa.
Do vidikovca vodi kružno stepenište koje u pojedinim delovima podseća na pravi lavirint – arhitekte su uspele da na veoma uskom prostoru naprave odvojene putanje za one koji se penju i one koji silaze, vodeći ih kroz različite nivoe kule.
Od muzejskih postavki posebno se izdvaja ona posvećena istoriji Slovenije.
Kreativna izložba, uz mnoštvo multimedijalnih sadržaja i originalnih predmeta, ne skriva niti favorizuje određene istorijske epohe, već ih prikazuje u realnom svetlu – bilo je onako kako je bilo…
Lutkarski muzej, posvećen bogatoj istoriji slovenačkog lutkarstva, još je jedna mala multimedijalna avantura koja privlači pažnju i onih koje ova tema možda manje zanima.
Bogato dekorisana Kapela Svetog Jurja, smeštena između Muzeja slovenačke istorije i kule sa vidikovcem, jedna je od najstarijih očuvanih građevina u kompleksu.
Mogu se posetiti i nekadašnje zatvorske ćelije, gde se već na prvi pogled shvata da ondašnjim zatvorenicima nije bilo nimalo lako.
Ako im je to ikakva uteha, barem su imali lep pogled…
U velikom galerijskom prostoru, u danu kada smo mi bili u poseti, bila je postavljena izložba posvećena Indiji, u okviru manifestacije „Dani Indije u Ljubljani“.
Ispod galerije nalazi se velika Grajska vinoteka, smeštena u autentičnom zasvođenom podrumskom prostoru tvrđave.
Posebnost ove vinoteke jeste to što u ponudi ima isključivo slovenačka vina, a osim kupovine vina organizuju se i vođene degustacije.
Recimo da je upravo ovaj segment nešto što bih voleo da isprobam prilikom narednog dolaska na tvrđavu. 😊
Veliko dvorište zamka idealno je za organizaciju različitih programa i manifestacija, a domaćini kažu da ih tokom godine bude čak 300–350!
Oni koji imaju više vremena i nešto dublji džep svakako će sebe obradovati ručkom u jednom od dva poznata restorana – Strelec ili Gostilna na Gradu.
Posebno zanimljiv deo Ljubljanskog grada jeste savremeni ulazni paviljon, do kojeg se stiže odmah po izlasku iz uspinjače.
Ono što ga čini posebnim jeste činjenica da je izgrađen na samim zidinama tvrđave, pa se već na prvi pogled vidi neobičan spoj srednjovekovnog kamena i moderne arhitekture od stakla i metala.
Paviljon je podignut tokom velike obnove Ljubljanskog grada početkom 21. veka, zajedno sa novom uspinjačom.
Arhitekte su želele da novi objekat ne naruši izgled tvrđave, pa su ga uklopile u postojeće bedeme tako da deluje kao njihov prirodan nastavak.
Mimo svega nabrojanog, ono što mi se posebno dopalo jeste atmosfera koja vlada u celom prostoru.
Iako se radilo o jednom izuzetno vrelom četvrtku, na tvrđavi je bio zaista veliki broj posetilaca, a prema onome što se moglo čuti – stigli su doslovno iz celog sveta.
Ta mešavina različitih jezika i fizionomija nekako je nas, koji dolazimo iz ovih tužnih krajeva, podsetila da postoji neki normalan, veseo i bezbrižniji svet, ne tako daleko od nas.
Ljubljanski grad nije samo najpoznatiji simbol slovenačke prestonice, već i mesto na kojem se istorija, kultura, savremena arhitektura i prelepi pogledi stapaju u jedinstvenu celinu.
Bilo da u Ljubljanu dolazite prvi put ili joj se, poput mene, iznova vraćate, teško da ćete pronaći bolje mesto za početak upoznavanja ovog grada.
Možda upravo zato svaka moja poseta Ljubljanskom gradu izgleda kao susret sa starim prijateljem – dobro poznatim, a opet dovoljno zanimljivim da svaki put otkrijem nešto novo.
