by Na pragu Slovenije
Na samom početku naše ovogodišnje kamperske turneje po Sloveniji i Hrvatskoj posetili smo prelepi dvorac Mokrice, koji se nalazi na samom ulazu u Sloveniju iz pravca Zagreba, u neposrednoj blizini graničnog prelaza Bregana/Obrežje.
Mislim da je svako ko je makar jednom prolazio ovim pravcem uočio ovaj simpatični zamak, smešten na vrhu praktično prvog, odnosno poslednjeg, brda u Sloveniji, u zavisnosti od smera iz kojeg dolazite.
Do dvorca se stiže tako što se na prvom mogućem isključenju siđe sa auto-puta, pa se za samo nekoliko minuta, nakon prelaska u državu „sa sunčane strane Alpa“, stiže do idealnog mesta za prvu ozbiljniju pauzu na našem putovanju.
Naravno, to što su nama Mokrice bile idealno odredište (samo) za predah, ne znači da to nekom drugom ne može biti i odlična vikend-destinacija, jer se radi o savremenom turističkom kompleksu koji obuhvata hotel, restoran i vinoteku u zgradi dvorca, kao i savremene terene za golf.
Grad Mokrice, kako glasi njegov originalni naziv, nalazi se pod upravom Termi Čatež, koje su same po sebi poznata i popularna turistička destinacija, posebno za ljubitelje brčkanja po bazenima, adrenalinskih tobogana, ali i banjske relaksacije.
Od utvrđenja do renesansnog zamka
Dvorac Mokrice je podignut na obroncima Gorjanci, iznad doline kojom protiče reka Sava, a prvi put se pominje u pisanim izvorima 1444. godine.
Dvorac su podigli grofovi Celjski, jedna od najmoćnijih plemićkih porodica srednjovekovne Slovenije.
Najvažnija faza izgradnje Mokrica dogodila se u 16. veku.
Tada je starije utvrđenje temeljno pregrađeno i dobilo izgled karakterističnog renesansnog zamka.
Oko nepravilnog unutrašnjeg dvorišta formirana su četiri krila, dok su na spoljnim uglovima izgrađene četiri snažne isturene kule.
Iz tih davnih vremena potiče legenda prema kojoj je tokom jednog od turskih napada vrana pogođena hicem napadača pala u dvorište dvorca.
Njeno pojavljivanje upozorilo je stanovnike da se neprijatelj približava.
Zbog toga je vrana postala deo grba Mokrica.
Plemićki vlasnici i burna istorija
Tokom vekova Mokrice su menjale vlasnike i pripadale različitim plemićkim porodicama.
Među značajnijim vlasnicima bili su Erdődy i Auersperg, a poslednji plemići koji su živeli u dvorcu bili su von Gagerni.
Porodica von Gagern je zbog finansijskih problema bila prinuđena da imanje proda pre Drugog svetskog rata.
Tokom Drugog svetskog rata grad su zauzeli Nemci.
Nakon rata dvorac je nacionalizovan, a njegova namena se potpuno promenila.
Od 1952. godine počinje njegova ugostiteljska istorija.
Dvorac je tokom narednih decenija korišćen za različite javne namene, a potom je postepeno preuređen u hotel.
Dvorac koji budi maštu
To ranog julskog prepodneva, dvorac i njegova okolina bili su poprilično pusti, možda smo sreli ukupno petoro ljudi tokom naše kratke šetnje i razgledanja.
Do zgrade samog dvorca prelazi se kamenim mostom podignutim iznad dubokog odbrambenog jarka, a most se na svom samom kraju nadovezuje na ostatke starog drvenog, pokretnog mosta koji je 1854. zamenjen ovim aktuelnim.
Detinjstvo ispunjeno bajkama, pričama i filmovima u kojima su glavni junaci bili hrabri vitezovi, tajanstveni dvorci i krhke princeze, izgleda da je ostavilo neizbrisiv trag.
Zato svaki put kada se nađem unutar zidina nekog starog zamka, mašta gotovo sama od sebe počne da radi.
Pogled na kamene zidove, uske prolaze, kule i dvorišta odmah pokrene neku vrstu malog vremeplova i pred očima počnu da se smenjuju romantizovane slike prošlosti – kako je nekada ovde izgledao život, ko je prolazio ovim hodnicima, šta se dešavalo iza ovih debelih zidova i kakve su se priče ovde pričale.
Možda istorija nije uvek bila tako bajkovita kao u pričama iz detinjstva, ali je lepo, makar na trenutak, prepustiti mašti da nas vrati nekoliko vekova unazad…
Unutrašnjost dvorca
Ljubazni domaćini su nas pustili da, iako nismo gosti hotela, prošetamo po unutrašnjosti dvorca, koja čuva nekoliko reprezentativno uređenih prostorija koje danas služe za različite svečanosti, poslovne skupove i druge događaje.
Posebnu pažnju privlači jedan od salona sa velikim drvenim stolom, raskošnim lusterima, starinskim nameštajem i velikim ukrašenim ogledalom.
Celokupnom ambijentu poseban karakter daju drvene zidne obloge, dekorativni parket i elegantni detalji enterijera, koji posetiocu makar na trenutak mogu dočarati atmosferu nekadašnjeg plemićkog života u dvorcu.
Grajski park
Ako se složimo da je zelena boja ta koja najbolje umiruje i prija očima, onda je okolina dvorca idealna za opuštanje.
U Grajskom parku, starom 200 godina, koji je uređen kao engleski pejzažni park, raste više od 70 vrsta domaćih i stranih stabala, među kojima ima i egzotičnih vrsta.
Dok se Dario zabavljao snimanjem dvorca iz dron-perspektive, ja sam se prošetao do obližnjih golf-terena po kojima su Mokrice nadaleko poznate u golferskom svetu.
Golf na Mokrice
Nisam se nikada bavio ovim sportom koji se smatra „igrom za bogate“, no mogu da razumem strast onih koji ga igraju.
Ceo dan u šetnji po prirodi uz takmičarski momenat je odlična kombinacija.
Ovaj teren u Mokricama ima 18 rupa i zauzima površinu od 66 hektara.
Teren je zanimljiv jer nije klasično „ravničarsko“ golf-igralište.
Prati prirodnu konfiguraciju dolenjskih brežuljaka, prolazi kroz šume, voćnjake i istorijski park.
Između golf igrališta i dvorca nalaze se nakadašnje pomoćne prostorije koje su danas pretvorene u hotelski depadans.
Kapela Svete Ane
Na usponu, pored prilaznog puta, sa njegove leve strane, nalazi se kapela Svete Ane.
Njeni najstariji delovi vezuju se za 15. vek, a kasnije je obnovljena u baroknom periodu.
Vreme je za nastavak putovanja
Naše vreme za pauzu je isteklo, valjalo je krenuti dalje, pred nama je bilo razgledanje Ljubljane, što će biti tema posebnih blogova.
Mokrice kao filmska scenografija
Za sam kraj, još jedna zanimljivost vezana za Grad Mokrice – dvorac je postao svetski poznat 1988. godine, kada je u njemu sniman spot za pesmu „Heart“, britanske grupe Pet Shop Boys, koji su u to vreme bili na vrhuncu svoje popularnosti.
Dvorac je poslužio kao svojevrsna scenografija za spot inspirisan atmosferom nemačkog ekspresionističkog horora Nosferatu iz 1922. godine.
No, kao što već rekoh, mašta može svašta, posebno kada je „pogura“ ovakav lep dvorac, pa neka to bude i svojevrstan poziv da posetite Mokrice i dozvolite mašti da svakome od vas ispriča neku svoju, pomalo mističnu priču.
