by Susret sa vulkanom
Iako je od naše posete vulkanu Etna prošlo i više od godinu dana, utisci su i dalje više nego jaki.
Ovo potpuno novo i nesvakidašnje iskustvo nešto je što svako ko dođe na Siciliju obavezno treba da doživi.
Etna je jedan od najpoznatijih aktivnih vulkana na svetu i nalazi se u severoistočnom delu Sicilije.
Sa svojim najvišim vrhom, koji prelazi 3.400 metara, i obroncima koji se prostiru na više od 1.000 km², deluje toliko moćno i dominantno da je vidljiva gotovo sa svih tačaka istočne obale ovog rajskog ostrva.
Ipak, dva podatka iz prethodne rečenice treba shvatiti uslovno – visina i konfiguracija vulkana menjaju se usled veoma čestih erupcija, dok se njegova vidljivost, iz istog razloga, menja gotovo iz minuta u minut.
Možda i najznačajniji savet koji mogu da dam za organizaciju posete, odnosno izleta na Etnu, upravo je vezan za tu njenu nepredvidljivost.
Mi smo danima pratili sve dostupne vremenske i seizmološke prognoze kako bismo izabrali najpovoljniji dan za posetu.
Dakle, nemojte previše unapred planirati izlet jer može da se desi da zbog vetra, oblaka i intenzivnijeg dima, Etnu ne doživite – ne vidite, u bukvalnom smislu – na pravi način.
Recimo, tog dana kada smo mi bili na Etni, u momentu kada smo završavali izlet i spuštali se u podnožje vulkana, slika koju su videli turisti pristigli u tom času bila je potpuno drugačija od one koju imate priliku da vidite na mojim fotografijama.
Naravno, sve ovo što pišem odnosi se na one koji na Siciliji imaju sopstveni prevoz.
Ukoliko na Etnu dođete sa organizovanom turističkom turom, bilo u okviru osnovnog aranžmana ili preko neke lokalne agencije, kojih ima na svakom koraku sa raznim varijantama, onda je ovakva vrsta planiranja ipak manje realna.
Uopštene informacije o tome gde smo i na koji način organizovali naš dvonedeljni boravak na Siciliji možete pročitati OVDE:
U tom blogu sam napisao da smo za kretanje po ostrvu i obilazak njegovih najznačajnijih destinacija izabrali opciju Rent-a-cara, pa smo tako i na Etnu stigli „našom“ Pandom, koja nas je verno služila tokom čitave sicilijanske avanture.
Do podnožja vulkana krenuli smo iz Ali Terme, mesta u kome smo bili smešteni tokom „drugog poluvremena“ našeg putovanja po ovom čudesnom ostrvu.
Udaljenost od 70 kilometara prešli smo za sat i po vremena.
Radi se o dobrom putu, s tim da, kao i kod svake druge planine, uspon koji kreće od mesta Zafferana Etnea iziskuje sporiju vožnju usled brojnih serpentina.
Sa obale, gde leto miriše na more, citruse i vrelinu asfalta, put nas je vodio sve više i više, kroz pejzaže koji su se postepeno menjali.
Zelenilo je ustupalo mesto kamenjaru, a potom crnoj vulkanskoj zemlji, pepelu i lavi.
Neverovatna je moć prirode!
Najbliži veći grad, Katanija, udaljen je od Etne samo tridesetak kilometara.
O ovom predivnom gradu možete više pročitati OVDE, a njegovu istoriju umnogome je oblikovao ovaj čudesni vulkan, koji je od 2013. godine deo UNESCO-ove svetske baštine.
Rifugio Sapienza je naziv odredišta – turistički kompleks, parking i polazna tačka žičare koja se nalazi sa južne strane vulkana i koju ogromna većina posetilaca Etne koristi kao polaznu tačku.
No, treba znati da postoji i alternativa – sa severne strane, iz mesta Piano Provenzana, takođe je moguće posetiti Etnu, s tom razlikom da tamo nema žičare i da je turistička infrastruktura slabije razvijena.
Iz Piano Provenzane, koja je na nadmorskoj visini od 1.800 metara, za uspon na Etnu koriste se specijalizovana 4×4 terenska vozila, a zahtevnije planinarske ture podrazumevaju pratnju alpinističkog i vulkanološkog vodiča.
No, da se mi vratimo na naše jutro – baš smo poranili da bismo bili prvi na početku rada žičare, odnosno gondole – u Rifugio Sapienza.
Do 2.500 metara – pa peške
Nadmorsku visinu od skoro 2.000 metara (1.920 mnv) uopšte nisam osetio u temperaturnom smislu. Neumorno sicilijansko sunce bilo je prilično jako tog dana, ali se ipak dugi rukavi preporučuju, što zbog naglih promena vremena, što zbog činjenice da je tih 1.920 metara tek polazna tačka uspona.
Važan detalj je i obuća, shodno tome koliko ste namerili da pešačite ili planinarite.
Obzirom da je glavni pravac najčešćih pešačkih poduhvata solidno utaban, slobodno se mogu koristiti i obične patike, ali računajte da će im, usled prašine i crnih ostataka lave po kojima se korača, trebati ozbiljno pranje odmah po povratku 😊
Za zaboravne – na gornjoj stanici žičare moguće je iznajmiti vetrovke, cipele i štapove za hodanje.
E, sada dolazimo do onog najosetljivijeg dela – koje su opcije za uspon na Etnu moguće i koliko koštaju.
Najčešća varijanta i ona koju smo mi odabrali je uspon žičarom – čuvenom Funivia dell’Etna – do gornje stanice koja se nalazi na 2.500 mnv, a nakon toga šetnja, odnosno planinarenje do tačke koju sami izaberete u skladu sa, pre svega, ličnom kondicijom.
Neko se samo malo prošeta i sedne na panoramsku terasu iznad stanice gondole i uživa u pogledu – ako izmaglica nije velika, plavetnilo mora je njegov sastavni deo.
Za one koji žele da vide visoku Etnu, ali nisu planinari, ovo je verovatno najbolji izbor.
Ipak, Dario i ja smo bili prilično uporni i odlučili se na uspon bez ideje koliko ćemo vremena potrošiti i dokle ćemo stići.
Idemo, pa ćemo videti šta nas čeka…
Ova varijanta košta 54 evra, što kada se pomnoži sa tri daje cifru koja nije baš mala.
Najskuplja varijanta je uspon žičarom, nakon kojeg sledi vožnja ranije pominjanim specijalnim terenskim vozilom koje turiste vodi do tačke na 2.800 metara, a tada, za one koji to žele, kreće planinarenje uz pratnju vodiča do 3.000 mnv.
Ova tura se zove Tour 3000 i košta 82 evra.
Mi smo se uspeli popeti skoro do te tačke na 2.800 mnv, sa usputnim zastajkivanjima, skretanjima sa glavnog puta, penjanjem na obližnje manje ugašene kratere i bili poprilično zadovoljni doživljenim i viđenim, shodno našem budžetu.
Iz gondole sam posmatrao ljude koji su na planinarenje kretali odmah sa platoa Rifugio Sapienza – oni jesu uštedeli novac, ali je veliko pitanje dokle su uopšte uspeli da stignu.
Osim navedenih, postoji još nekoliko, uglavnom napornih pešačko-planinarskih, vođenih tura, i sa južne i sa severne strane.
Etna i za one koji ne žele da potroše ni evro
Postoji još jedna opcija, ako baš nećete da potrošite ni jedan euro!
Naime, na prostoru južno od parkinga, u pravcu mora, nalaze se Crateri Silvestri, relativno mali ugašeni krateri nastali tokom erupcije 1892. godine.
Onaj ko se opredeli za ovu opciju videće nešto od vulkanskog pejzaža, prošetaće po crnoj lavi, napraviti sjajne fotografije i neće se puno umoriti niti novca potrošiti, no nekako mi je to kao da dođete pred Ajfelov toranj, a ne popnete se na njega…
Šetnja po Marsu… ili Mesecu?
Idemo sad malo u šetnju po Etni.
Ponoviću se kada kažem da se radi o jedinstvenom doživljaju, ništa slično ranije nisam iskusio.
Nemaštoviti putopisac poput mene reći će da je osećaj kao da hodate po Mesecu, posebno u delovima u kojima je pogled zaklonjen visokim kraterima pa je vidokrug ispunjen samo plavim nebom i tamnim brežuljcima i vrhovima.
Sam uspon na glavnom pravcu nije strm, ali je permanentan, pa to stvara određeni napor.
Kako smo odmicali prema većim visinama, tako je i broj usputnih šetača bio sve manji, no potpunu tišinu i osećaj da ste sami na nekoj pustoj, crnoj planeti narušavaju učestali prolasci terenskih vozila sa turistima.
Pomalo sam bio iznenađen slobodom koju šetači imaju – bez nekih ograničenja može se skrenuti sa glavnog puta i penjati po usputnim kraterima i „crnim dinama“.
Tog dana je na vulkanu bilo izuzetno mirno, nije bilo vetra, sa minimalnom količinom dima koji se pojavljivao samo iznad najvišeg vrha.
Skijanje na vulkanu
Meni je bila izuzetno interesantna spoznaja da se na Etni može i skijati – prošli smo ispod i pored nekoliko žičara, a naknadnim istraživanjem saznao sam da ih je ukupno devet – pet na južnoj strani, kod Rifugio Sapienza, i četiri na severnoj strani, kod Piano Provenzana.
Južno skijalište pruža mogućnost skijanja do oko 2.580 metara nadmorske visine, dok se severne staze penju do približno 2.350 metara.
Nažalost, ove dve strane nemaju međusobnu vezu, pa se, u zavisnosti od uslova, skijaši odlučuju ili za 10,3 km staza na severnoj ili za 6,3 km na južnoj strani planine.
Svakako da ovde nije u prvom planu kvalitet i dužina staza, nego sam osećaj da se skijate na padinama vulkana usred mediteranskog ostrva, samo dvadesetak kilometara od mora.
To mora da je neverovatan doživljaj!
Najoriginalniji suvenir sa Etne
Šetnja po bespućima Etne pruža vam mogućnost za jednu malu uštedu – umesto skupih suvenira možete napuniti džepove manjim ili većim komadima lave i to poneti sa sobom.
Poklon sa putovanja teško da može biti originalniji od ovog…
Etna ne završava svoju priču
I, to bi bilo to – nakon završetka šetnje, silaska žičarom do parkinga, usledio je munjeviti povratak u „naše malo misto“, ručak i popodnevno sumiranje utisaka uz izležavanje na plaži i brčkanje u Jonskom moru.
A utisaka je bezbroj i evo „sležu se“ već godinu dana jer Etna nije planina koja je završila svoju priču.
Ona svoju priču piše i danas.
Možda je upravo zato njen susret sa posetiocem toliko poseban.
Jer kada napustite Etnu, sa sobom ne nosite samo fotografije crnih kratera, pogled na Siciliju i uspomenu na neobičan izlet.
Nosite osećaj da ste makar na nekoliko sati bili gost jednog od najmoćnijih prirodnih fenomena Evrope.
A Etna ostaje tamo gde je bila i pre vas.
Velika, tiha i moćna.
Sve dok ponovo ne odluči da progovori.
Uzgred, to joj se dešava dosta često, posebno je ovog leta bila aktivna i pravila brojne logističke i organizacione probleme turistima i domaćem stanovništvu.
Mi smo imali sreće, izgleda da smo joj bili simpatični 😊
