by Kažu da je „treća sreća“, i u mom slučaju to se zaista potvrdilo. Posle dva neuspešna pokušaja da obiđem jednu nesvakidašnju muzejsku postavku na Ohridskom jezeru, ovog leta sam napokon uspeo da zakoračim u čuveni Zaliv kostiju.
Razlog ranijih promašaja bila je nesrećna koincidencija – moji dolasci u ovaj kraj nisu se poklapali sa radnim vremenom muzeja. Ali sada je sve konačno leglo na svoje mesto.
Naša velika kamperska tura po Balkanu vodila nas je redom kroz Albaniju i Grčku, a poslednja stanica bio je Ohrid. Put kojim smo tog dana stigli do ovog bisera Makedonije i bivše Jugoslavije prolazio je upravo pored mesta koje sam dugo želeo da posetim.
Muzej na vodi „Zaliv kostiju“ smešten je na istočnoj obali Ohridskog jezera, na južnom delu poluostrva Gradište, u neposrednoj blizini sela Peštani. Od grada Ohrida udaljen je 15 kilometara, a od manastira Sveti Naum svega 14 – dakle, gotovo na pola puta između ove dve nezaobilazne destinacije
O čemu je reč?
Podvodna istraživanja na ovom lokalitetu započeta su 1997. godine. Tokom narednih osam godina arheolozi su pronašli brojne drvene stubove na kojima je nekada počivala platforma praistorijskog naselja, kao i mnoštvo predmeta od keramike, različitih alata i životinjskih kostiju.
Utvrđeno je da je naselje obuhvatalo impresivnu površinu od oko 8.500 m² i da potiče iz perioda između 1200. i 700. godine pre nove ere, odnosno iz kasnog bronzanog i ranog gvozdenog doba
Takođe, pronađeni su ostaci ribarskih mreža i oružja (noževi, sekire, strele, udice – sve izrađeno od kamena, bronze i kostiju), što ukazuje na to da su se stanovnici ovog naselja bavili lovom i ribolovom.
Naziv „zaliv kostiju“ potiče od činjenice da je tokom iskopavanja pronađen velik broj životinjskih kostiju.
Ljudske kosti nisu pronađene, pa se pretpostavlja da su posmrtni ostaci stanovnika u tom periodu bili spaljivani.
Muzej je otvoren 8. decembra 2008. godine i sastoji se od velike drvene platforme podignute iznad jezera, na kojoj se nalazi 24 rekonstruisana objekta, i muzejskog dela na obali.
Platforma je sa obalom spojena drvenim mostom.
U prošlosti je taj most bio sklopiv, što je korišćeno kao način odbrane naselja od napada sa kopna.
U muzejskom delu možete videti, ranije pomenuze, fascinantne predmete koje su arheolozi otkrili tokom iskopavanja – od keramičkih posuda i životinjskih kostiju do alata i delova drvenih konstrukcija. Svi eksponati pružaju uvid u svakodnevni život ljudi koji su pre više od tri milenijuma živeli na obalama Ohridskog jezera.
Pored toga, u okviru muzeja nalaze se i suvenirnica, bar, prostor za odmor i WC, što posetu čini udobnom i prijatnom.
Na uzvišenju Gradište, iznad muzeja, smešteni su rekonstruisani ostaci rimskog utvrđenja iz III veka pre nove ere.
Sa ovog lokaliteta pruža se prelep panoramski pogled na jezero i okolna brda – idealno mesto za fotografisanje i uživanje u prirodi.
Iako je većina predmeta sačuvana u muzeju na vodi, na samom utvrđenju mogu se videti fragmenti keramike i građevinskog materijala, koji dočaravaju vojnu funkciju ovog istorijskog lokaliteta.
No, da se vratimo na najatraktivniji deo ovog kompleksa i prošetamo kroz vreme – iznad jezera, pravo u daleku prošlost.
Na drvenoj platformi iznad tirkiznih voda Ohridskog jezera, smešteno je rekonstruisano praistorijsko naselje. Sve kuće napravljene su od trske, blata i slame, sa krovovima prekrivenim trskom, verno prikazujući arhitekturu tog davnog vremena.
Pravougaone kuće služile su za stanovanje – u njima se mogu videti ognjišta i prostori za svakodnevni život. Kružni objekti, s druge strane, bili su namenjeni okupljanjima poglavara i izvođenju verskih obreda. Ta razlika je očigledna već na prvi pogled.
Ceokupni ambijent starog naselja, u spoju sa planinom Galičicom u pozadini i modrozelenom bojom Ohridskog jezera, čini ovu lokaciju izuzetno fotogeničnom i vrednom posete – i za ljubitelje istorije, i za one kojima je važan dobar kadar za Instagram.
Za obilazak celog kompleksa – muzeja, rekonstruisanih sojenica i rimskog utvrđenja koje se uzdiže iznad – potrebno je otprilike sat vremena. Naša preporuka: izbegavajte dolazak usred letnjeg dana, oko podneva, kada sunce „koje večno sja“ sija svom svojom snagom. Najlepše je doći ujutru.
Parking se nalazi odmah uz glavni put – lako dostupan i dovoljno prostran. Do muzeja se stiže šetnjom od nekoliko minuta nizbrdo.
Ulaznica košta 105 makedonskih denara (oko 1,65 evra). Letnje radno vreme je od 9 do 19 časova. Za ostale mesece i vikende – preporučujemo da se informišete unapred, da ne biste poput mene, morali dolaziti tri puta
Uglavnom – kratko, ali slatko iskustvo koje svakako vredi doživeti!
