by Arhimedov grad
Sirakuza je jedan od najstarijih i istorijski najznačajnijih gradova Sicilije.
Osnovali su je grčki kolonisti iz Korinta 734. godine pre nove ere, a grad je vremenom izrastao u jednu od najmoćnijih grčkih država u Sredozemlju.
Upravo u Sirakuzi rođen je Arhimed, jedan od najvećih naučnika antičkog sveta.
U uvodnom blogu o našem putovanju po Siciliji napomenuo sam da mi je najveća organizaciona greška bila to što sam dvonedeljni obilazak ovog ogromnog ostrva koncipirao da bude realizovan iz dve „baze“ (blizina Palerma i blizina Katanije), a da je praksa pokazala da su morale biti (barem) tri.
Upravo su Sirakuza i taj južni i jugoistočni deo Sicilije (Noto, Ragusa, Agrigento, Enna…) potvrda te tvrdnje.
Od našeg smeštaja u Ali Terme, Sirakuza je bila udaljena 130 km, pa kada se u planiranje dana uvrsti vreme potrebno za vožnju, traženje parkinga, razgledanje grada, onda za dodatne obilaske i druge aktivnosti ostane malo vremena.
Tog dana smo nakon obilaska Sirakuze popodne proveli na plaži u Lido di Noto, a predveče posetili i sam Noto, predivan barokni gradić o kome ću naknadno napisati poseban blog.
Uglavnom, ako ispratite mapu, videćete da je potpuno suludo to veče se vratiti 130 km do Ali Terme, da bih odmah ujutro istim putem se vratio i produžio do Raguse, a onda nakon par sati ponovo natrag.
Učite na tuđim greškama – ovo je pravi primer 😊
Da se vratimo mi u Sirakuzu.
Nalazi se na jugoistočnoj obali Sicilije, oko 60 km južno od Katanije.
Grad se prostire na kopnenom delu i Ortigiji, nekadašnjem ostrvu koje danas čini istorijsko jezgro Sirakuze.
Auto smo ostavili na velikom parkingu kod gradske luke, udaljenom oko 500 metara od Ponte Santa Lucia, jednog od dva mosta koji povezuju Ortigiju sa kopnom.
Na malom prostoru Ortigije susreću se tragovi različitih epoha – od antičke Grčke i Rima, preko arapskog i normanskog perioda, pa sve do raskošne barokne arhitekture.
Apolonov hram i pijaca Ortigije
Odmah nakon što smo prešli na ostrvo, naišli smo na ostatke Apolonovog hrama, koji je podignut početkom 6. veka pre nove ere i predstavlja jedan od najstarijih grčkih hramova na Siciliji. Reč je o najstarijem poznatom dorskom hramu na Siciliji izgrađenom od kamena.
Neposredno uz severnu stranu trga prostire se lokalna pijaca, pravi praznik boja, mirisa, ukusa i zvukova.
Pijace u Italiji, a posebno na Siciliji, pravi su mali teatar koji nikako ne treba propustiti.
Vrhunska ponuda ribe i svih drugih „plodova mora“, voća, povrća, začina, uz obaveznu graju prodavaca i mušterija, glasno nadvikivanje i „zavođenje“ potencijalnih kupaca, izmame osmeh na lice i onima najtvrđokornijim mrziteljima gužve i buke, kao što sam, recimo, ja 😊
Kroz uske ulice do Arhimeda i Leonarda
Od pijace smo krenuli dalje kroz mrežu uskih i krivudavih ulica po kojima je Sirakuza baš karakteristična.
Bez navigacije, a bogami i sa njom, lako se zaluta, što ponekad nije ni loše jer se čovek prijatno iznenadi kada iznenada nabasa na neki manji trg, staru palatu, fontanu, kamenu fasadu itd.
Mi smo se bili namerili da posetimo Muzej Arhimeda i Leonarda da Vinčija (Museo Archimede e Leonardo da Vinci), koji se nalazi upravo u jednoj takvoj, uskoj uličici u severnom delu Ortigije.
Muzej je smešten u nekadašnjem manastiru Ex Convento del Ritiro, zgradi iz prve polovine XVIII veka.
To je naučni i interaktivni muzej posvećen Arhimedu i Leonardu da Vinčiju i vezi između njihovih ideja iz oblasti matematike, mehanike i inženjerstva.
Posebnost muzeja je više od 50 drvenih modela i mehanizama, pomoću kojih se mogu razumeti principi ravnoteže, kretanja, prenosa sile, podizanja vode i različitih mehaničkih sistema.
Među Arhimedovim dostignućima posebno se obrađuju Arhimedova vaga, spirala i vijak za podizanje vode, dok su drugi modeli povezani sa Leonardovim crtežima i konstrukcijama.
Malo više o Arhimedu
Arhimed je bio jedan od najvećih matematičara, fizičara i pronalazača antičkog sveta.
Rođen je oko 287. godine pre nove ere u Sirakuzi, a u tom gradu je proveo najveći deo života.
Zbog toga je Arhimed danas jedan od najpoznatijih istorijskih simbola Sirakuze.
Posebno je poznat po svojim istraživanjima poluge, ravnoteže i hidrostatike.
Prema čuvenoj priči, dok je razmišljao o problemu zapremine i gustine, shvatio je da telo potopljeno u vodu istiskuje količinu vode jednaku svojoj zapremini.
Oduševljen otkrićem, navodno je istrčao iz kupatila uz povik „Eureka!“ („Pronašao sam!“). Iako je priča verovatno kasnije ulepšana, upravo je ona ostala najpoznatija anegdota vezana za njegov život.
Malo sam „udavio“ sa Arhimedom, no uvek me fascinira spoznaja o genijalnosti umova pre toliko (hiljada) godina.
Nažalost, u muzeju je zabranjeno fotografisanje, pa je ovih par mutnih fotki „prošvercovano“.
U kopnenom delu Sirakuze postoji još jedan muzej posvećen Arhimedu i njegovim otkrićima i on je većim delom na otvorenom.
Pauza uz more i Forte San Giovannello
Nama je došlo vreme za prvu pauzu, a osvežavajuće piće smo popili u kafiću na obali mora na istočnoj strani grada, koja je znatno manje popularna i posećena od zapadne.
U blizini je velika luka/marina, a ja sam se popeo na ostatke nekadašnjeg utvrđenja Forte San Giovannello i odatle uživao u pogledu na grad i plavetnilo Jonskog mora.
Tvrđava je prvobitno nosila naziv Forte della Ferraria („Gvozdena tvrđava“) i bila je deo španskog odbrambenog pojasa podizanog od XVI veka, kada je Sirakuza pretvarana u jednu od najvažnijih utvrđenih tačaka Sicilije.
Posle brojnih prepravki, naročito u XVIII veku, dobila je ime San Giovannello. Krajem XIX veka, kada su zbog promenjenih vojnih potreba počeli da se ruše zidine, bastioni i kapije Ortigije, najveći deo tog sistema je nestao.
Forte San Giovannello i obližnji Forte Vigliena ostali su među retkim vidljivim svedocima nekadašnje fortifikacione prošlosti ostrva.
Piazza Archimede i Fontana Dijane
Šetnju smo nastavili do popularnog Arhimedovog trga (Piazza Archimede), na kome centralno mesto zauzima Fontana Dijane (Fontana di Diana).
Fontana prikazuje mit o nimfi Aretuzi: u središtu je boginja Artemida (rimska Dijana), koja štiti Aretuzu od rečnog boga Alfeja, dok se nimfa upravo pretvara u izvor.
Oko njih su prikazani morski motivi, tritoni i druga mitološka bića.
Trg je okružen istorijskim palatama različitih epoha, od srednjovekovnih i baroknih do zgrada s kraja XIX i početka XX veka, pa se na relativno malom prostoru lepo vidi arhitektonska raznolikost Ortigije.
Od obale do trga stigli smo kroz Via Maestranza, jednu od najlepših ulica starog grada, poznatu po nizu nekadašnjih plemićkih palata.
Velelepna Piazza Duomo
Istinsko srce Sirakuze i najlepši deo Ortigije je velelepni trg – Piazza Duomo.
Trg se nalazi na najvišoj tački ostrva i vekovima je imao sakralni značaj.
Današnji izgled formiran je nakon zemljotresa 1693. godine, kada je Ortigija obnovljena u raskošnom sicilijanskom baroknom stilu.
Okružen je reprezentativnim palatama, među kojima su Palazzo Vermexio, sedište gradske uprave, Palazzo Beneventano del Bosco i Biskupska palata, dok se na južnoj strani nalazi crkva Santa Lucia alla Badia.
U njegovom središtu dominira Katedrala Rođenja Blažene Device Marije, jedan od najneobičnijih sakralnih objekata koje smo videli na Siciliji.
Na prvi pogled pred nama je veličanstvena barokna katedrala, ali njena priča seže mnogo dublje u prošlost – u njene zidove ugrađeni su dorski stubovi antičkog hrama boginje Atine, podignutog još oko 480. godine pre nove ere.
Tako se na jednom mestu, gotovo neverovatno, susreću grčka antika, hrišćanstvo, arapska i normanska prošlost i raskošni sicilijanski barok.
Sirakuza kao filmska scenografija
Neki od najpoznatijih kadrova čuvenog filma „Malena“, koji je prelepoj Monici Bellucci doneo svetsku slavu, snimani su upravo na ovom trgu (kao i u drugim delovima grada).
Monicu nismo sreli, što ne znači da smo na licu mesta bili lišeni veličanstvenog spoja lepote i gracioznosti….
Naprotiv, ova šarmantna ulična plesačica svojim nastupom oduševila je prisutne i učinila atmosferu na trgu nezaboravnom.
Lungomare Alfeo – uz more do Maniacea
Od trga do zapadne obale Ortigije stiže se za čas, a ovde je slika skroz drugačija od one na suprotnoj strani.
Popularno šetalište Lungomare Alfeo odiše sa dosta živosti, „šušura“, što bi Dalmatinci rekli.
Stare zidine i kuće, mnoštvo malih prodavnica i ugostiteljskih objekata, hoteli, pansioni…
Sa ove strane takođe postoji manja luka i pristaništa odakle polaze razni izletnički brodići.
Šetalište spaja dve značajne tačke u gradu – Fonte Aretusa (izvor Aretusa) i zamak Maniace.
Posebno je zanimljiva priča o izvoru slatke vode koji izbija tik uz more i formira malo jezerce obraslo bujnim papirusom, što ovom kutku Sirakuze daje potpuno drugačiji izgled od kamenih ulica i baroknih palata koje ga okružuju.
Danas je voda izvora, zbog prodora morske vode, zapravo bočata, ali je njegovo izvorište i dalje jedna od najpoznatijih prirodnih atrakcija Ortigije.
Kao neka mala oaza usred pustinje…
A mit o nimfi Aretuzi koja biva pretvorena u izvor već smo „čuli“ kod Dijanine fontane…
Castello Maniace
Castello Maniace stoji na samom kraju Ortigije, gotovo kao kameni stražar na ulazu u Veliku luku Sirakuze.
Sagradio ga je u XIII veku Fridrih II, a njegova pravilna kvadratna osnova i četiri masivne kružne kule i danas ostavljaju utisak izuzetne moći.
Sa njegovih zidina pruža se širok pogled na more i obalu Sirakuze.
Iako sam se namerio da posetim zamak, to tog dana nije bilo moguće, nažalost.
No, zamak je tek prvi na listi onoga što bi trebalo, a što nisam uspeo da vidim u Sirakuzi.
Vrelina koja menja planove
Nema većeg neprijatelja turističkih obilazaka od neizdržljivih vrućina koje su svakog leta sve jače i dugotrajnije.
Kraj juna na Siciliji i bez klimatskih promena je vreo, ali tog je dana temperatura na usijanim kamenim ulicama grada bila sigurno barem 35 °C.
Ta vrelina jednostavno iscrpi energiju iz čoveka, umor stiže znatno ranije i nakon nekoliko sati imate osećaj kao da ste se popeli na planinu od 2.000 metara.
Onda je i samo uživanje u onome što se vidi i doživi značajno reducirano.
Tako da neću sve da svalim na moju ekipu koja je jedva čekala da se što pre domogne plaže i kupanja, ni meni pomisao na dodatna dva–tri sata na suncu nije bila mila.
A u planu mi je bila poseta velikom Arheološkom parku Neapolis, jednom od najznačajnijih na Siciliji.
Na njegovom prostoru sačuvani su veličanstveno Grčko pozorište, rimski amfiteatar, monumentalni oltar Hijerona II, antički kamenolomi sa Dionisijevim uhom, nekropole i brojni drugi ostaci antičkog grada.
Ovaj kompleks se nalazi u kopnenom delu grada, udaljen samo 1,5 km od mesta gde smo bili parkirani.
Tako da, svaki put kada se prisetim Sirakuze, malo me „bocne“ ovaj nerealizovani plan, možda i zbog toga što je od prebogatog itinerera od 15 dana on jedini ostao u tom tužnom statusu.
Largo Porta Marina
Za utehu smo napravili još jednu pauzu u gradu i u malom kafiću na Largo Porta Marina uživali u nekim egzotičnim voćnim sokovima.
Largo Porta Marina nalazi se na mestu gde se istorijska Ortigija otvara prema luci i predstavlja svojevrsni prelaz između unutrašnjosti starog grada i obale.
Na njemu se nalazi Porta Marina, jedina sačuvana od nekadašnjih španskih gradskih kapija Ortigije, podignuta u XV veku, a kasnije prepravljana.
Kapija je preživela i veliki zemljotres 1693. godine, dok su ostale kapije i veći deo utvrđenja u XIX veku uklonjeni.
Pažnju privlači i monumentalna zgrada Camera di Commercio, podignuta krajem XIX i početkom XX veka, čiju fasadu ukrašavaju brojni dekorativni detalji i reljefi povezani sa privredom i zanatima.
Trgovinska komora Sirakuze osnovana je još 1862. godine, pa je i ova zgrada svedočanstvo o razvoju grada i njegovog trgovačkog značaja.
Grad za koji jedan dan nije dovoljan
I pored svih propuštenih mesta, iz Sirakuze smo otišli sa osećajem da smo imali sreću da upoznamo jedan tako značajan, slojevit i neobičan grad, u kome se na svakom koraku prepliću antička istorija, mitologija, različite kulture i živahni savremeni život.
Istovremeno ostaje i mala žal što zbog vrućine, vremena i našeg preambicioznog itinerera nismo uspeli da vidimo sve što smo planirali, pre svega Arheološki park Neapolis i Castello Maniace.
Možda je baš zato Sirakuza ostala kao jedno od onih mesta kojima se čovek u mislima vraća – sa osećajem da mu je za sledeći susret ostala još čitava jedna priča.
