by Nakon pet vrelih dana provedenih u Rumuniji i kampovanja koje smo realizovali na obali jezera Cincis u srcu Transilvanije o čemu sam pisao OVDE, zaputili smo se ka našoj narednoj kampersko – turističkoj destinaciji, glavnom gradu Mađarske, čudesno lepoj Budimpešti.
Znam da spoj ova dva odredišta nema logiku ni u geografskom ni u ekonomskom smislu, naprosto se radilo o jednoj ranije preuzetoj privatnoj obavezi pa smo rešili da spojimo lepo i korisno.
Na preporuku drugara, iskusnog kamperiste koji je nedavno sa svojim kamperom boravio nekoliko dana u Budimpešti, odlučili smo se za kamp ‘’Arena’’ koji je lociran na istočnoj strani grada, desetak kilometara od centra, na adresi Pilisi utca 7.
‘’Arena’’ se nalazi u gradskoj četvrti Felsőrákos, a u promovisanju prednosti lokacije kampa, domaćini apostrofiraju činjenicu da je to najbliži kamp čuvenom Hungaroringu, što je značajna informacija za sve ljubitelje Formule 1.
Pretpostavljam da može da se postavi pitanje zašto bi neko pored toliko jezera, reka, planina i mora poželeo da kampuje u gradu, i to tokom vrelih letnjih dana, te se mora priznati da izrečena nedoumica ima svoju logičku utemeljenost.
U našem slučaju radilo se o spletu neobičnih okolnosti, a u većini drugih radi se o savremenim turističkim (kamperskim) trendovima – 95% gostiju kampa su vlasnici kampera, tih savremenih ‘’putujućih kuća’’, kojima je Budimpešta samo jedna u nizu stanica nekog njihovog dugačkog i sadržajnog putovanja.
Kamp je izuzetno lepo uređen, odlično opremljen, veoma prostran, sa mnoštvom drveća (i cveća) koje pravi prekopotrebnu hladovinu koja nam je itekako dobrodošla nakon petodnevne ‘’transilvanijske vreline’’.
Osoblje na recepciji kampa je izuetno profesionalno, ljubazno i susretljivo i prilikom prvog susreta dobijete i usmeno i pismeno sve neophodne tehničko – logističke informacije.
Mi smo naš šator raširili na parceli koja je bliže recepciji i uz koju se nalazi veliki zidani objekat u kojem je nekoliko soba i apartmana za iznajmljivanje.
Svaka parcela ima svoj strujni ormarić sa nekoliko priključaka, a odličan wi fi signal dostupan je u svim delovima kampa.
U ovom prvom delu kampa gostima je na raspolaganju uredan i nov sanitarni čvor i kuhinja sa velikim uslužnim frižiderom, nekoliko indukcionih rešoa i sudopera, kao i tri veš mašine.
U drugom delu kampa koji je novijeg datuma postoji jedan mnogo veći sanitarni čvor ispred kojeg je plato sa spravama za vežbanje, stolovima za stoni tenis, klupama i stolovima za sedenje i prostorom za roštilj.
U ovom delu kampa postavili su jedan stari gradski autobus čija mi funkcija nije baš najjasnija, možda da se gosti iz šatora sakriju od jake kiše npr 🙂
Prostor kampa ima oblik jednakostraničnog trougla čije su stranice oko 450 metara dugačke, dok je osnovica oko 300.
Sa istočne strane ivicu kampa čini mali potok, a na zapadnoj je pruga i to je jedna od njegovih (retkih) mana.
U osnovi nije daleko ni aerodrom pa je osim vozova i zvuk aviona realtivno česta pojava.
U blizini kampa je nekoliko supermarketa (‘’Aldi’’, ‘’Spar’’…), mada smo mi našu nabavku obavili u dolasku u nekom usputnom ‘’Lidlu’’.
Cena za nas dvojicu, šator, struju i auto bila je 34 eura dnevno, a dobra stvar je opcija kasnog check out-a (do 15h).
Nisam izučavao koliko koštaju kampovi u evropskim prestonicama, pa ne znam da li sam u pravu kada imam utisak da se radi o ‘’jačoj’’ ceni, no znam da smo kamp u Rumuniji plaćali 20 eura (slabiji kvalitet svakako), a da sam nedavno iz znatiželje pogledao cene kampa u Medulinu (Istra) gde sam proveo detinjstvo i koji važi za jedan od najboljih na Jadranu – tamo bi nas u sezoni isti sadržaj izašao nešto više od 40 eura…
Što se tiče cirkulisanja po Budimpešti naravno da je u gradu sa jednim od najstarijih i najlepših metroa u Evropi, taj ‘’posao’’ značajno olakšan.
Najbliža metro stanica Örs vezér tere udaljena je od kampa 1,8 km i do nje se najlakše dolazi nekim od autobusa (linije 44,45, 176E, 276E) čija stanica je 200 metara od recepcije.
Autobusi idu često, nikada nismo čekali duže od 5 minuta.
Örs vezér tere je poslednja (ili prva) stanica crvene metro linije 2, sa kojom se stiže direktno u centar grada, a ukršta se sa sve četiri ostale linije (1-žuta, 3-plava, 4-zelena i 5-ljubičasta).
Tokom boravka u Budimpešti koristili smo sve pozitivne prednosti savremenih tehnologija, pa tako za tri dana nam kroz ruke nije prošla ni jedna jedina forinta – sve on line i sve preko kartice!
Odmah smo instalirali aplikaciju BUDAPESTGO i preko nje platili Budapest 24-hour group travelcard koja košta 13 eura i koja omogućava grupi od dve do pet osoba korišćenje celokupnog gradskog prevoza tokom dvadesetčetiri sata.
Budimpešta je toliko velik, lep i sadržajno bogat grad, da je pisanje na temu šta sve videti u njoj, jednostavno preambiciozno.
Vrelo leto nije baš najbolje doba godine za dugotrajnije šetnje i istraživanje grada, pa smo naše planove prilagodili vremenskim uslovima sa intencijom da vidimo i nešto novo u odnosu na ranije (mnogobrojne) dolaske.
Sa vremenom smo imali sreće, čak je to naše prvo popodne i (pred)veče bilo bez vreline, jako prijatno kao što su nekada letnje večeri i bile normalne.
To je omogućilo predivnu šetnju od trga Kossutha Lajosa, do koga smo stigli direktno ‘’našom’’ metro linijom, i veličanstvene zgrade mađarskog parlamenta, dunavskim kejom do najlepšeg budimpeštanskog mosta Széchenyi lánchíd kojim smo iz Pešte prešli u Budim.
Obzirom da je bila nedelja, bulevar uz dunavski kej bio je zatvoren za saobraćaj motornih vozila čime je sveopšte uživanje brojnih turista podignuto na još viši nivo – u tišini koju su remetili samo zvuci brodića sa Dunava, ljudi su uživali u prizorima zalaska sunca iznad budimske tvrđave, opušteno zavaljeni u ležaljkama usputnih kafića…
Neki su čekali na svoju ‘’dunavsku barku’’, neki su se ‘’selfirali’’, drugi su uživali u langošima i sladoledima, dok su neki samo klatili nogama iznad Dunava i memorisali upečatljive prizore koji su nas sve zajedno okupirali sa svih strana te divne budimpeštanske večeri.
Iznenadio sam koliko su radovi na rekonstrukciji pojedinih segmenata budimske tvrđave opsežni – mnoštvo skela, dizalica i zatvorenih ulica.
Da sam ‘’debitant’’ u Budimpešti verovatno bih bio silno razočaran kako trenutno izgleda jedan od njenih najlepših i najpoznatijih delova koji svaki turista obavezno želi da vidi.
Nakon što smo se islikali i nauživali u pogledu sa čuvenog Ribarskog bastiona, odnosno sa jednog njegovog dela koji nije pod naplatom, još malo prošetali po Budimu, ovaj sadržajni dan okončan je povratkom u kamp, večerom i odlaskom na više nego zasluženi spavanjac.
Naredni dan je svojm vrelinom dokazao moju tezu da je leto možda i najnezgodnije godišnje doba za turizam koji podrazumeva obilazak gradova – naša šetnja čuvenom Vaci ulicom vrlo je kratko trajala 😊.
Svakako su dve glavne ‘’mete’’ tog dana bile novootvoreni muzej voštanih figura’’Madame Tussauds’’ tokom prepodneva i adrenalinsko rashlađivanje u kompleksu Aquaworld.
No, pre svega toga, na putu ka centru padne mi na pamet članak kojeg sam relativno nedavno pročitao i koji se bavio temom skulptura postavljenih u čast junaka čuvene dečje knjige ‘’Dečaci Pavlove ulice’’, negde u Budimpešti.
I, opet da pohvalim savremenu tehnologiju – za deset minuta pronađem priču i lokaciju, izučim kombinaciju metro linija, a za dvadeset minuta već smo bili na licu mesta – u Práter utca ispred broja 11, uz zid Szent Benedek gimnazije sreli smo Nemečeka, Čonakoša, Boku i braću Pastor…
Jedan blok zgrada prekoputa je i sama Pavlova ulica (Pál utca), a najbliža metro stanica je Corvin – negyes na plavoj liniji M3.
Muzej ‘’Madame Tussauds’’ (najbliža metro stanica M2 – Deák Ferenc tér) nalazi se u zgradi na uglu ulica Dorottya i Wekerle Sándor.
Ovaj najmlađi, iz čuvenog lanca muzeja voštanih figura, otvoren je prošle godine kao 24. u celom svetu.
Moram reći da koliko god da cela priča na prvi pogled deluje banalno, mi smo uspeli baš dobro da se zabavimo u jednoj potpuno neopterećujućoj i opuštenoj atmosferi.
Prostor i likovi kreirani su sa puno mašte i kreativnosti, a meni je bilo drago da je broj ličnosti koji su meni bile prepoznatljive umnogome nadmašio broj onih u koje sam ‘’belo gledao’’, što je znak da me vreme nije još skroz preagazilo 😊
Čitava izložba je podeljena u osam segmenata – Budimpeštanski bulevar, Istorijske ličnosti, Duh Mađarske, Moda, Filmovi, Muzika, Sport i VIP Party.
Posebnu zanimljivost predstavlja opcija da vam osoblje muzeja izradi voštanu ruku prema vašoj, sopstvenoj i da na taj način otprilike shvatite kako izgleda proces na osnovu kog se izrađuju ove najpoznatije svetske lutke.
Cene ulaznica su izuzetno visoke, tako da nas je ova vantura izašla ukupno oko 53 eura za nas dvojicu i to po jeftinijoj tarifi za kupovinu on line!
Aquaworld, jedan od najvećih vodenih parova Evrope nalazi se na severnom obodu grada, sa peštanske strane, u četvrti Káposztásmegyer.
Od kampa do kompleksa ima 17 km i na taj kratak put smo ipak otišli autom jer do tamo metro ne ide, a varijanta sa busom mi je delovala previše komplikovano.
Moderno dizajniran tematski park obuhvata 11 adrenalinskih tobogana, bazene za relaksaciju i masažu, bazen sa talasima, termalne bazene i saune.
Velika većina kompleksa je u zatvorenom, što mu omogućava da radi tokom cele godine.
Mi smo se odlučili za opciju boravka od tri sata (35 eura za nas dvojicu), cenovno je povoljnije, a i sasvim je dovoljno.
Iako mi je u ovim godinama znatno prijatnije da sedim u bazenu dok mi jaki slapovi vode masiraju sve veći broj bolnih tačaka na telu, istraživački poriv je bio dovoljan da probam većinu tobogana od kojih se neki zovu ‘’Kamikaza’’, ‘’Oluja’’ i slično, što je dovoljna ilustracija o kakvom doživljaju se radi 😊
Ovo je bila i prilika da probamo našu novu akcionu kameru – staru su nam zimus ukrali u događaju koji sam opisao OVDE i sa čijim se posledicama još uvek nismo do kraja izborili.
U vreme našeg boravka u Budimpešti, evropsko fudbalsko prvenstvo bilo je u punom jeku, a neke od odlučujućih utakmica prve faze baš su se odigravale tih dana tj. večeri.
Obzirom da u našem kampu nije bilo nikakvog adekvatnog prostora za praćenje utakmica, a na preporuku momka iz muzeja voštnih figura, odlučili smo se da utakmicu između Italije i Hrvatske odgledamo na Trgu slobode ( Szabadság tér) gde je bilo priređeno kolektivno praćenje prvenstva na ogromnim tv platnima.
Gomila ljudi na stoličicama, peškirima i ćebadima ispunila je ogromni travnati prostor u parku na ovom poznatom trgu u blizini mađarskog parlamenta, i bilo je pravo uživanje učestvovati u pozitivnoj navijačkoj atmosferi koju su stvorili ljudi (turisti mahom) iz čitave Evrope.
Prostor je zaokružen sa brojnim štandovima za prodaju hrane i pića po pristojnim cenama, a mi smo se počastili fantastičnim langošeme koji nam je ublažio nezadovoljstvo krajnjim ishodom utakmice.
Poslednje budimpeštansko prepodne iskoristili smo da posetimo jedan od najpopularnijih i najlepših delova grada – Terézváros, poznat pre svega po dugačkoj Andrássy ulici koja je pod zaštitom UNESCO i koja završava impresivnim Trgom heroja.
Uvek sam voleo da prošetam ovim krajem grada, ima neku posebnu draž, posebno gradski park koji se nalazi iza trga i koji je jednako lep i zanimljiv u svim godišnjim dobima.
Jezerce po kojem se leti voze čamci i pedaline, a zimi se pretvara u veliko klizalište, kitnjasti Vaddahunyad dvorac, inače najveći poljoprivredni muzej u Evropi, Széchenyi termalno kupalište, kao i ZOO vrt sa botaničkom baštom čine ovaj prostor izuzetno atraktivnim i privlačnim za sve posetioce Budimpešte.
Mi smo, sedam godina nakon prve posete, otišli do ZOO vrta da ‘’utvrdimo gradivo’’ i malo se podružimo sa nekom od 8000 vrsta životinja u ovom, jednom od najstarijih evropskih zooloških vrtova.
Kako godine prolaze imam sve veću odbojnost prema generalno ustanovljenoj instituciji zoo vrta u kojem se neko drži protiv svoje volje i van svog prirodnog staništa, koliko god mi bilo milo videti sva ta divna bića uživo.
Za razliku od prethodne posete, ovaj put više smo vremena posvetili kompleksu koji se nalazi ispod naslaganih stena u središtu vrta u kome se nalazi veliki i zanimljiv interaktivni edukacioni centar, a i prijalo je skloniti se malo u debelu hladovinu.
Sve u svemu, cela ova budimpeštanska avantra, uglavnom spontana i neplanirana, bila je jedno izuzetno lepo i pomalo neobično iskustvo kojeg ćemo ugodno smestiti u neka od naših najlepših sećanja.
