April 14, 2024

Skijanje u Francuskoj – Les 2 Alpes – januar 2024.

Vodeći sa onom starom da ‘’tim koji dobija ne treba menjati’’, ista ekipa sa prethodna dva zimovanja, krenula je četvrtog ovogodišnjeg dana u nove avanture.

Osim što nismo vršili personalne promene, nismo ni menjali državu, glavno odredište putovanja, kao ni način organizacije i celokupan propratni turistički sadržaj.

Dakle, francuski ski centar Les 2 Alpes bila je naša ovosezonska baza, a samo putovanje obuhvatilo je obilaske i boravke u Veroni, Đenovi, Breši i Postojni.

Logika nam je bila da kad već idemo na tako dalek put, gde skijanje jeste glavni motiv, ali ne i jedini, red je da pokušamo usput da vidimo što više toga novog i zanimljivog.

Kako nam je bilo u pomenutim gradovima, čitaćete u posebnim blogovima, ovde ćemo se fokusirati na detaljan ‘’ski izveštaj’’, što (iz prošlogodišnjeg iskustva) znam da veoma interesuje sve skijaše koji prate moje blogove.

Prošlogodišnji blog o našem zimovanju u Brianconu/Serre Chevalieru bio je ubedljivo najčitaniji, a ja ću se u ovom tekstu, verovatno i nesvesno, osvrtati i porediti iskustva sa ova dva skijališta, jer mi je to glavni reper za podrobniju analizu.

Kako smo izabrali aranžman ?

I, sad opet malo o nepromenljivosti timova.

Ne znam kako da ne ispadne reklama, a da sa druge strane realno prenesem lični doživljaj, no i ove godine smo bili izuzetno zadovoljni sa agencijom SKI FUN preko koje smo rezervisali aranžman.

Ovo je treći ili četvrti put kako idemo na zimovanje preko njih i do sada ni najmanje greške u realizaciji putovanja nije bilo.

Za dobru ponudu ključno je reagovati odmah nakon što krenu da ih objavljuju, a to je prošle godine postalo aktuelno već krajem jula, mesec dana ranije nego godinu pre.

Znam da je usred letnjih odmora, vrućina, mora i plaža, teško se preorjentisati u glavi na zimovanje do kog ima još pola godine, ali taj mali mentalni napor višestruko se isplati.

Još u nekim razgovorima u Brianconu prošle godine počeli smo da razmišljamo o Les 2 Alpesu kao mogućem odredištu za ovu zimu i nekako se potrefilo da je upravo za tu destinaciju bilo najviše pristupačnih opcija koje su vrlo brzo bivale rezervisane, nekoliko dana ili čak sati nakon objavljivanja.

Dobra stvar je i to što je za rezervaciju aranžmana potrebno uplatiti određeni procenat odmah, a ostatak u količinama i ritmu kako vam odgovara do pred polazak na put.

Veoma je važno pažljivo pročitati sve što je vezano za određeni smeštaj, ima puno detalja, a od objekta do objekta se oni razlikuju – da li imaju posteljinu ili je nosite, ako se iznajmljuje koliko košta, da li se parking/garaža naplaćuje, šta je sa wi-fi, ima li peškira, hoćete li sami uraditi završno čišćenje apartmana ili platiti i koliko itd.

Mi smo se opredelili za opciju sopstvenog prevoza uz rezervaciju četvorokrevetnog apartmana i tri šestodnevna ski pasa.

O cenama malo kasnije.

Gde se nalazi Les 2 Alpes ?

Ovaj ski centar smestio se na 1650 metara nadmorske visine u jugoistočnoj Francuskoj u departmanu Isère, Auvergne-Rhône-Alpes.

Udaljen je od italijanske granice 75 km, a od Torina 170 km.

Od ”našeg” Briancona razdaljina je 60 km, a do njega se stiže putem koji vodi ka Grenoblu.

Sa glavnog puta D1091 koji prolazi kroz predivne predele nacionalnog parka Les Ecrins, kod veštačkog jezera i brane Chambon skreće se na uspon dug desetak kilometara kojim se stiže do naselja.

Naša polazna tačka bila je Osijek i od njega je ukupna radaljina 1210 km, od Novog Sada ima 1300 km, od Beograda 1320 km, od Zagreba 930 km (blago njima 😊 ) itd.

Izdržljiviji vozači, još bolje ekipe u kojima ih ima nekoliko pa mogu da se smenjuju, bez problema stižu za 12-13 sati iz ovih naših krajeva.

Od celokupne kilometraže samo poslednjih 90 km nije auto put, no ta deonica bila je uvek besprekorno čista i prohodna.

Koliko sve to košta i šta uraditi da što manje novaca potrošite?

Dakle, rekao sam da se radi o zakupu četvorokrevetnog apartmana koji nas je izašao 557,16 eura, odnosno 139,29 eura po glavi za 7 noćenja.

Boravišna taksa iznosi 1,65 eura po glavi dnevno.

Nosili smo, u vakuum kesama, peškire, navlake za ćebe, jastučnice i čaršafe, te nam te stavke nisu predstavljale trošak.

Smrznuta glavna jela skuvana u Osijeku stala su u ručni frižider.

Usputnu nabavku savetujem da obavite u tržnom centru (ovo se odnosi na one koji iz subjektivno – objektivnih razloga ne mogu da ponesu baš sve od kuće) Hofer kod slovenačkog mesta Ajdovščina u blizini italijanske granice, uz auto put, najpovoljniji su.

Druga opcija je da stanete u Brianconu (tako smo mi uradili poučeni prošlogodišnjim pozitivni iskustvima) i snabdete se u Carrefouru ili E.Leclercu.

U samom Les 2 Alpesu cene su više nego u Brianconu, za svakodnevnu nabavku idite u U Express prodavnicu, a izbegavajte Spar.

Što se tiče ski passa on nas je koštao 183,52 eura po glavi za 6 dana.

Ski pass važi i za freeride ski resort La Grave (23 km od Les 2 Alpes) i za ski centar Alpe D’ Huez (28 km).

Mi smo jedan dan proveli u Alpe D’ Huezu, oduševili se i toplo ga preporučujemo svakom skijašu.

Priča o ovom ski centru biće tema posebnog bloga.

Ono što celu priču čini komplikovanom sa finansijske strane, zbog velike razdaljine, jesu putni troškovi.

Naš recept je jednostavan – tri različita novčanika u jednom autu rešavaju ovu problematiku relativno bezbolno, no za tročlane i četvoročlane porodice ovo je ozbiljan problem.

Alternativa je autobuski prevoz sa svim svojim manama…

Dakle, za hrvatske cestarine potrebno je izdvojiti 17 eura, slovenačku vinjetu 16 eura i italijanske putarine 65 eura, u Francuskoj se ništa ne plaća.

Ovo su troškovi u jednom pravcu, što znači da je ukupno za tamo i nazad 196 eura.

Što se goriva tiče, što se dalje odmiče od kuće ono je skuplje, tako da rezervoar treba napuniti na pumpi pre Bregane (1,38 eura za litar euro dizela), pa pre izlaska iz Slovenije (1,46 eura), i u Italiji pre Francuske.

Iznenadio sam se da je gorivo bilo skuplje u Francuskoj nego u Italiji, iako na internetu piše drugačije, u praksi se ta promena dogodila.

No, svakako se radi o neznatnoj razlici, od 1,72 do 1,75 eura po litri.

Na pumpama na auto putu cena ide i do 1,8 eura, ali je bolje i to skuplje gorivo sipati nego tražiti jeftinije po mestašcima i gradovima.

Zašto?

Gotovo nigde više u Italiji i Francuskoj na pumpama nema živih ljudi, sve je automatizovano, a ne znam nikog ko je na tim automatima prošao glatko sa ”autorizovanim” i ”rezervisanim” sredstvima na svojim kreditnim karticama.

Bespotrebna komplikacija koja vam oduzima vreme i energiju, a bogami i pare jedno vreme dok se sve to ne ”raščivija” sa bankom.

Automatizovana pumpa u Genovi

Dakle, tražite pumpe sa ljudima 😊 !

Uglavnom, kada se ugrubo saberu troškovi smeštaja, ski passa, putni troškovi, troškovi nabavke dnevnih prehrambenih namirnica, namirnica za kuvanje, ukupna cifra po glavi ne prelazi 500 eura, naravno u opisanoj opciji.

Teško mi je da dam baš preciznu cifru jer kao što sam u uvodu rekao nama je ovo putovanje obuhvatilo i turistički deo obilazaka italijanskih gradova, dva noćenja u Genovi, jedno noćenje u Postojni, parkinge, ulaznice itd.

Kakav nam je bio smeštaj ?

Vrlo često se desi, bez obzira o kojoj vrsti kupovine se radi, da ono prvo što vam zapadne za oko, to na kraju, uz sva brojna traženja ‘’boljeg’’ u međuvremenu, bude izabrana i najbolja opcija.

Tako je bilo i sa našim ovogodišnjim smeštajem.

Prvo što je u pretraživaču ‘’iskočilo’’ bila je ponuda za apartmane u kompleksu Les Balcons du Soleil, a ujedno je bila i finansijski najpovoljnija.

Ono što ju je, osim cene, razlikovalo od ostalih traženijih i popularnijih opcija u mestu, jeste jedna nelogičnost.

Dakle za iste pare, pa čak i manje, mi smo dobili duplo veću kvadraturu apartmana u odnosu na prosek.

Jedina je razlika što je naša lokacija izmeštena od (epi)centra, pa je potrebno prošetati petnaestak minuta, što je, po nama, prednost, a ne mana.

I, u skijaškom smislu toj lokaciji ništa ne fali – odmah uz apartmansku zgradu je staza i nova gondola koja omogućava  da se sistemom povezanih žica i staza prebacite na suprotno ‘’glavno’’ brdo na koje se svi iz ‘’centra’’ penju samo malo jednostavnije.

Daleko smo mi od toga da čeznemo sa nekim posebnim komforom, ali je zaista bilo uživanje imati 45 m2 i dovoljno prostora za razmeštanje gomile stvari koje smo poneli.

Ono što mnogim smeštajima fali, ovde je bilo na visokom nivou – razmišljanje o sitnim detaljima koji u praksi puno znače, od male police u tuš kabini, dovoljno čiviluka, vešalica, polica itd.

Dnevna soba spojena sa kuhinjom, spavaća sa krevetom na sprat, spavaća sa bračnim ležajem, dva kupatila i jedan wc, sa ogromnom terasom i fantastičnim pogledom na celu dolinu i gradić.

Neću preterati ako kažem da nikada na zimovanju nisam imao lepši i kvalitetniji smeštaj.

Na prijavi dolaska nije bilo uobičajenog dugotrajnog čekanja, dobro organizovani, ljubazni, opskrbljeni sa svim neophodnim informacijama, ispoštovali sve što je dogovoreno.

Veliki parking ispred objekta i ogromna garaža koju smo platili 50 eura za 7 dana, dodatno su olakšali logistiku.

Od parking mesta do ulaznih vrata u apartman, koji je bio na istom nivou, bilo je samo tridesetak koraka!

U sklopu kompleksa nalazi se ski rental, velika i prostrana skijašnica, igraonica sa fliperima, soba ‘’za druženje’’ sa društvenim igrama, knjigama, časopisima i bilijar stolom.

Odmah uz spoljni parking nalazi se bus stanica, na koju svakih petnaestak minuta dolazi lokalni shuttle bus i koji je za sve goste Les 2 Alpes besplatan!

Postoje tri linije (ova do nas bila je zelena) sa kojima se lako i brzo dolazi do bilo koje željene tačke u mestu, bilo da ste skijaš ili šetač.

Tako da oni koji iz našeg smeštajnog kompleksa ne žele da skijanjem dođu do centralne polazne tačke mogu to da urade busom za desetak minuta vožnje.

Na mapi broj 7 označava stanicu kod našeg smeštaja, a broj 1 je glavna stanica u centru odakle kreće centralna gondola

Apartman poseduje opremu za čišćenje, od usisivača (jako bitno zbog vakuum kesa) pa nadalje, sušilicu, dodatnu posteljinu, a bolna tačka svih smeštaja na skijalištima u Francuskoj, taj neizbežni wi fi, rešena je sa ponudom različitih paketa.

Mi smo imali iskrenu i dobru volju da ne budemo Balkanci i da pazarimo tzv. ‘’porodični paket’’ – 33 eura za 7 dana za tri priključka, no nije nam se dalo.

Neki problem je postojao oko realizacije plaćanja preko kartice i nakon deset neuspešnih pokušaja u dva dana, odustali smo  i okrenuli se ka staroj, dobroj ‘’krađi’’.

Kada se prijavite da želite nešto od ponuđenih paketa da kupite, sistem vas pusti deset minuta da besplatno surfujete pre nego što platite ili odustanete.

I, tako ponovo i ponovo dok ne dosadi.

Ili, odete do recepcije, tu je sat vremena besplatno korišćenje interneta.

Najbolje je, posebno ako se planira dolaziti u Francusku svake godine, kupiti neku njihovu karticu, no to nije bilo moguće u Les 2 Alpes, dok u Brianconu postoji predstavništvo kompanije Orange, samo treba skupiti volje i vremena i time se baviti.

Naše apartmansko naselje je locirano na samom kraju mesta, ako se posmatra iz pravca dolaska, skroz na suprotnoj strani od ulaza u Les 2 Alpes.

Taj deo se zove Venosc, po seocu koje se nalazi podno južne strane i do kojeg se šetači i izletnici mogu spustiti i gondolom.

Nekoliko rečenica o samom mestu

Rekli smo da se samo mesto nalazi na 1650 metara nadmorske visine, šćućureno u dolini između dve padine – na zapadnoj (‘’našoj’’) strani je Valle Blanche, a istočna, na kojoj je veći deo skijališta, zove se Domaine D` Altitude.

Pogled na ”naše brdo”

Verovatno ćete u nekim drugim tekstovima naići na podatak da se radi o severnoj i južnoj strani, no moje skromno znanje iz geografije i orijentacija  sa lica mesta daje mi slobodu da tvrdim drugačije.

Govorim o orijentaciji u odnosu na mesto Les 2 Alpes, naravno.

Uostalom, zvanična mapa ski centra potvrđuje ispravnost moje percepcije.

Naziv ‘’Deux (2) Alpes’’, u prevodu ‘’dva Alpa’’ ne odnosi se na te dve padine nego na nekadašnje pašnjake na kojima je izgrađen turistički centar, a koji su se prostirali između DVA sela, pomenutog Venosca na jugu i Mont-de-Lansa na severu.

Nakon Chamonixa, ovo je najstariji ski centar u Evropi i jedan od najviših imajući u vidu činjenicu da se deo staza nalazi na glečeru (3200-3568 mnv).

Kada se kaže ‘’šarmantno alpsko mestašce’’, mislim da se to odnosi upravo na ovakve destinacije kao što je Les 2 Alpes.

Obzirom da smo dali pun gas svakog dana što se skijanja tiče, vraćali se sa staza ponekad i u 17h, vrlo je malo vremena i energije preostajalo za neko ozbiljnije istraživanje samog mesta, no onih nekoliko večernjih šetnji propraćenih veselim snežnim pahuljama bilo je dovoljno za ljubav na prvi i drugi pogled, te za večno memorisanje u riznicu dragih uspomena.

U mestu živi oko 2000 stanovnika, naravno taj broj se višestruko uveća tokom sezone.

Bezbroj je restorana, kafića, klubova, diskoteka, pansiona, hotela, apartmana, suvenirnica, prodavnica, od kojih su one sa prehrambenim proizvodima (sa naglaskom na sireve) posebno privlačne.

U vreme kada smo mi bili, još je sve bilo ukrašeno božićno – novogodišnjom dekoracijom što je celu priču činilo još lepšom.

Atmosfera koja se osetila na svakom koraku bila je prepuna neke razdraganosti, veselosti i pozitivne energije.

Uprkos zimi, veliki broj ljudi sedi po baštama lokala koje su  na različite načine ‘’grejane’’.

Za informacije oko noćnog života nisam od koristi, no prepisaću šta drugi kažu – najbolji provodi su u taverni Smithis i diskoteci Avalanche.

Što se tiče restoranske ponude i tu mi je znanje nikakvo, no preneću utiske prijatelja koji je bio sa nama na skijanju u istom terminu i koji tradicionalno jedno veče izdvoji za porodičnu večeru na destinaciji na kojoj se nalazi.

U restoranu francuske kuhinje La Porte d’à Côté, specijalitet Raclette za dve osobe, specijalni steak od mesa sa rebara u sosu od plavog sira, čaša vina, dve Coca Cole, čokoladni krem za desert, sve to zajedno 115 eura.

I jeste i nije puno, zavisi kako se posmatra…

U mestu postoje brojne druge  mogućnosti za zabavu, od savremenih dečjih igraonica do malog klizališta uz samu ski stazu (obzirom da radi do 18.30h, nikako nismo postigli da ga ‘’probamo’’).

U sportskom centru Amphibia postoje tereni za rukomet, odbojku, futsal, košarku, tenis, badminton, a od ‘’spoljnih aktivnosti’’ osim skijanja, adrenalinski zavisnici mogu se baviti paraglidingom, speedridingom, vožnjom motornih sanki (postoji i dečja opcija).

U Brianconu odnosno Serre Chevalieru bilo je mnogo više obeleženih i formiranih pešačko – penjačkih staza, ovde smo tek povremeno videli šetače sa krpljama na stazama blizu podnožja.

Kakvo smo vreme imali ?

U najkraćem – od 6 skijaških dana, 2,5 sunčana i onakva kakve svaki strastveni skijaš sanja i 3,5 oblačna i prilično snežna.

Svima nam se januar bezbroj puta dokazao kao hirovit i najnestabilniji zimski mesec, ali nama termin skijanja diriguje školski raspust i tu nema mogućnosti za bilo kakvu alternativu.

Lokalci nam kažu da smo super prošli u odnosu na to kako tamo januar zna da izgleda i kakva je bila sedmica koja je prethodila našem dolasku, a i kakve su bile prognoze do kraja meseca.

Ono što je u današnje vreme najvažnije – snega je bilo dovoljno i za samo skijanje i za prijatan vizuelni utisak.

Magle je bilo, ali ne previše, no ta jaka tmurna oblačnost konstantno je narušavala preglednost i vidljivost na stazama – sve što vidiš, napred – nazad, gore – dole, levo – desno, sve je belo…

Snežni dan viđen iz gondole koja prolazi na bukvalno deset metara od naše terase

Što sam stariji ovo mi predstavlja sve veći problem, ne pomažu ni zamene ski naočara, uostalom nisam jedini, manje više svi iz šire ekipe u kojoj smo bili na stazi, nevezano za godine i kvalitet naočara, žalili su se na istu stvar.

To je iziskivalo dodatni napor i oprez, što nas je uz smetove i hupsere koji su se javljali usled vejavice, značajno umaralo i znojilo.

Kada vas takvo vreme dočeka prvih dana na nepoznatom terenu, to drastično otežava opštu orijentaciju, pa sam se neretko osećao kao ‘’tele u magli’’.

U dolini gde je mesto vidljivost je dobra, no prema gornjim stazama sve je gušća magla

Dobra stvar kod ski centara sa tako velikom visinskom razlikom je upravo vezana za te oblake i magle, veće su šanse da je na jednom delu skijalište mnogo ”čistija situacija” nego na onom drugom višem ili nižem, zavisno od doba dana i pomeranja oblačnosti

Generalno mi je celokupan raspored staza na skijalištu i na mapi delovao pomalo haotično pa kada se to spoji sa uporno slabom vidljivošću, dovodi do toga da do kraja zimovanja nisam skroz apsolvirao gde se šta nalazi i kako do koje tačke najbrže stići, što je za mene koji se dičim dobrom orijentacijom, pomalo poražavajuće.

Možda osim navedenog objektivnog, ovde ima i subjektivnog faktora – izuzev mojih godina, činjenica da smo u ekipi imali mlađe, okretnije i snalažljivije čijem sam se sampouzdanju u potpunosti prepustio, podsvesno govori o želji da se na kratko lišim funkcije ‘’glavnog planera’’.

No, kada grane sunce i nebo ”poplavi”, sve muke netragom nestaju, a svi imamo osećaj kao da smo došli na potpuno novo skijalište na kome je sve mnogo bolje i lepše, nego 24 sata ranije.

Na kraju ono najvažnije – kakvo je bilo skijanje!?

Ukupno ima 93 staze (19 zelenih, 43 plave, 19 crvenih i 11 crnih) na 225 kilometra uređenih ski površina.

Ovi podaci su prepisani iz vodiča i kataloga, no ko mi na zvaničnoj ski mapi pokaže npr. tih 19 zelenih, vodim ga momentalno na onu večeru u Les 2 Alpes 🙂

Ovde ćemo odmah ponoviti prošlogodišnju ‘’lekciju’’ za one koji do sada nisu skijali u Francuskoj.

Njihov način obeležavanja i kategorisanja staza je nama, naviknute na nešto drugo na Balkanu, prava mala enigma.

Ne samo što je njihova zelena adekvatna ‘’našoj’’ plavoj, njihova plava odgovara ovdašnjoj crvenoj, tamošnja crvena već podseća na brojne naše crne, a njihova crna nema čime da se upari, nego što nema gotovo ni jedne staze koja se u celoj svojoj dužini može označiti jednom bojom.

Tako da će meni lično mnoge crvene biti značajno lakše za odskijati nego nekoliko plavih, a da je npr. plava staza Super Venosc kojom  smo se mi vraćali do našeg smeštaja toliko strma da sam imao utisak da se nalazim na ‘’najcrnjoj’’ spust stazi u Kitzbühelu!

Numeracija na stazama je takođe skroz drugačija nego kod nas pa umesto da na onim drvenim, kružnim, tablama brojevi označavaju koja je staza u pitanju, oni ‘’broje’’ koliko u stotinama metara je ostalo do kraja staze na kojoj se tog trenutka nalazite.

Naziv staze je ispisan sitnim slovima koje je nemoguće uočiti u brzini i na daljinu.

Ako se pitate zašto je to tako, odgovor je verovatno sličan odgovoru na pitanje zašto su Francuzi u Reno 4 umesto normalnog menjača stavili ‘’kišobran’’ – zato što imaju urođenu potrebu da budu neobično drugačiji od drugih.

Na skijalištu postoji 200 topova od kojih mnogi rade svake noći, nevezano za uporednu snežnu vejavicu.

Glavna prednost ski centra je postojanje glečera, za koga tvrde da je na njemu moguće skijanje i leti.

Da nije ovih dramatičnih klimatskih promena kojima svedočimo iz godine u godinu, ne bih imao razloga da posumnjam u tu tvrdnju, ovako super je da i zimi još možemo da skijamo.

Ukupno ima 53 ski lifta na skijalištu – gondole, različite vrste sedežnica, tanjiri, sidra, pokretne trake i posebna atrakcija – voz.

Voz probijen kroz planinu spaja dve tačke glečera i vozi sa 3200 na 3400 metara nadmorske visine.

Podno vrha Dome de Puy Salle (3421 mnv) do kojeg se dolazi pomenutim vozom (može i sidrom) nalaze se dve turističke atrakcije koje vredi posebno pomenuti.

Prva je ledena pećina, u pravom smislu reči.

Ukopana u ledenu stenu, dugačka dvadeset – trideset metara, sa desetak različitih hodnika sadrži u ledu isklesane figure dinosaurusa, polarnog medveda, pingvina, biste raznih ličnosti i sve to u razmeri 1:1!

Druga atrakcija nalazi se nekih 200 metara od pećine, a radi se o fantastičnom vidikovcu Belvedere des Ecrins, sa kog se pruža nezaboravan pogled na mnogobrojne bele gorostase sa kojima ste okruženi sa svih strana.

Inače, u pitanju je vešto napravljena metalna konstrukcija ispod koje je duboka provalija pa je onima koji se boje visine ovo strogo zabranjena zona.

Do najviše tačke glečera i celog skijališta, a bogami i do najviše tačke na kojoj sam u životu bio (moram još malo taj podatak da proverim i izlistam memoriju), vrha Dome de la Lauze (3568 mnv) vozi ‘’tanjir’’.

Na 3600 metara nadmorske visine

Veza od početne stanice tog ‘’tanjira’’ – žice Lauze i nastavka skijališta je prilično loša, radi se o skoro ravnom terenu, pa je potrebno dosta napora da se ta deonica prespoji.

Mislim da svi koji skijaju na Les 2 Alpes ‘’odrade’’ ovu kratku žicu samo jednom, da se kaže da su bili, videli i probali, jer je napor koji treba uložiti nesrazmeran dužini staze.

I, to je glavna zamerka skijalištu – staze koje služe za spajanje pojedinih izdvojenih segmenta na planini urađene su loše – predugačke su i bez dovoljnog nagiba tako da smo se baš – baš ‘’naradili’’ i umorili od odgurivanja i penjanja.

Koliko god da se uzme ‘’zaleta’’ teško se dolazilo do željene tačke bez manje ili više dodatne aktivnosti.

Najviše blagih i opuštajućih, pravih plavih staza je upravo na glečeru, a dve glavne crne (Diable 1 i Valentin) su mnogo niže i obe završavaju u samom mestu.

Zanimljivo je to da je koncept i konfiguracija skijališta Alpe d’ Huez potpuno obrnuta – crne staze su na vrhu, a  većina plavih i zelenih je na padinama koje gravitiraju ka naselju tj. podnožju ski centra.

Pominjao sam ranije da je osnovna podela skijališta na dva brda jedno nasuprot drugog.

Na ‘’naše’’ brdo – Vallee Blanche, otpada oko 20% staza i ski liftova, dok je 80% i glavnina ski centra na drugoj strani.

Spoj između dva brda moguće je uraditi skijajući i mi smo jako voleli da se na ovaj način vratimo do smeštaja, a ne busom.

Na ‘’našem’’ brdu je i jedna od nama omiljenih staza na celom skijalištu  – zelena Valle Blanche, idealna za jutarnje zagrejavanje i popodnevni lagani povratak.

Mesto na kome se prelazi sa jednog brda na drugo smo uspeli da nađemo tek iz drugog puta, no skroz je cela ta poveznica slatka – sa centralnog platoa se spuštate dugačkom stazom kojom prolazite kroz čitavo apartmansko naselje do tačke na samom početku sela gde su jedna pored druge sedežnice Cote (vodi na manje, ‘’naše’’ brdo) i Petite Aiguille sa kojom se stiže na veće brdo, nakon čega dugačkom, poveznom, zelenom stazom Demoiselles dolazi do centra gde su svi glavni polazni liftovi.

U blizini opisane tačke za konekciju je izlazna stanica sedežnice Mont-de-Lansa koja služi da se skijaši iz istoimenog sela povežu sa ostatkom ski centra.

Ceo ski centar podeljen je na osam segmenata međusobno povezanih (u nekim slučajevima te poveznice su prilično naporne, pisao sam ranije o tome), a osim već pominjane naše padine Vallee Blanche (najviša tačka 2100 metara), ostalih sedam su na suprotnoj strani – Glacier (3400 m), Toura (2600 m), La Fee (2200 m), Diable (2400 m), Cretes (2100 m), 2 Alpes (1800 m), 2 Alpes (1650 m).

Glavna i najduža gondola je Jandri Express I i njena  polazna stanica se nalazi u samom centru mesta.

Iza nje je veliki trg sa ski blagajnama i prostorijama lokalne  turističke organizacije, autobuskom stanicom itd.

Ova gondola je ujedno glavna poveznica za odlazak na najviše delove skijališta – presedanjem na međustanici u Jandri Express II stiže se na glečer.

Sama gondola je prilično zastarela, manjeg kapaciteta, pa kada dođe do nekog kvara – zastoja zna da se formira prilično veliki red.

Srećom, u toku su radovi na izgradnju nove, savremene gondole koja će od decembra 2024. zameniti postojeću na istom pravcu.

Dve su alternative za odlazak ka gornjim platoima – gondola Belle Etoile i sedežnica Diable.

Između te tri glavne žice koje idu iz mesta postoji nekoliko kraćih ‘’tanjira’’, ‘’sidra’’ i pokretnih traka kako bi se lakše cirkulisalo celom dužinom mesta – od Belle Etolie na jednom kraju do Diabla na suprotnom kraju ima skoro 2 km.

Rekoh da su padine koje gravitiraju ka mestu dosta strme gde prednjači staza Jandri (podno istoimene gondole) koja ogromnoj većini skijaša predstavlja opciju sa kojom završavaju skijaški dan.

Usled toga tokom popodneva staza je u prilično lošem stanju, uglavnom zaleđena, a na njoj zna da bude kao u košnici.

Ovde budite jako oprezni jer se najčešće nesreće događaju tu i u tom delu dana.

Samo iz moje najbliže ekipe, u istom danu, dvoje je stradalo gotovo na istom mestu.

U oba slučaja radilo se o sudarima sa prilično nekontrolisanim Britancima pod uticajima ko zna čega.

Drugar je prošao bez ozbiljnijih povreda, no sestra se kući vratila sa suvenirom u vidu preloma ramena na dva mesta…

Ovde ide jedna digresija za one koji imaju putno – zdravstveno osiguranje Triglav – ne znam kako je kod drugih osiguravajućih kuća, no ovi se nisu pokazali efikasni, štaviše trebalo im je više od 15 sati da ‘’smisle’’ u koju zdravstvenu ustanovu se treba javiti, što je u ovakvim slučajevima jednostavno nedopustivo.

Da se retorika u komunikaciji nije zaoštrila ko zna koliko bi to sve trajalo i kako bi bilo okončano.

Znam da će strastvenim skijašima ovo što ću reći delovati ‘’ponižavajuće’’, ali je sasvim racionalna preporuka, na kojoj čak insistira i sam ski centar, da se skijanje završi na nekom od gornjih platoa i da se do mesta vrati gondolom, bez rizika od ‘’bliskih susreta’’ u punoj brzini.

Ja sam jednom prilikom sa zadovoljstvom prihvatio poziv (na velikom semaforu uz stazu objavljuju važna saopštenja) od zaposlenika ski centra koji su na platou Cretes delili besplatni čaj skijašima, da tu stanem, okrepim se, sednem na gondolu Belle Etoile i bezbrižno okončam dan.

Na delu skijališta Toura (2600 m), kao i na glečeru, ima dosta lepih plavih staza, no ovde se nalazi i jedan od najvećih snowparkova u Evropi.

Raznovrstan i prilagođen svim kategorijama, od početnika do akrobata, za svakog ima ponešto.

Što se tiče odmorišta, mesta za pauzu i lokala na skijalištu, procena mi ja da ih ima prosečno jedan na 5 žica, što je obrnuto proporcionalno kopaoničko-jahorinskim ”dostignućima” – jedna žica i 5 kafana…

Ovo u Francuskoj je sasvim dovoljno, logično i prirodno raspoređeno i sa ukusom napravljeno.

Mi se tradicionalno nismo puno ”trošili” u kafanama, termos sa čajem i grickalice su nam bile dovoljni standard za pauze, no iskustva iz tih nekoliko poseta ugostiteljskim objektima su šarolika.

Od povoljnih 2,5 eura za espreso i podnošljivih 4,5 eura za hot dog, 5 eura za toplu čokoladu, do nepovoljnih 8 eura za pivo…

Meni je zaista promakao momenat u razvoju ljudske civilizacije kada je pivo kao opšte prihvatljiv i dostupan napitak, postalo luksuzna roba u rangu šampanjca.

Od svih lokala na skijalištu nadaleko je poznat apres-ski bar Pano Bar koji se nalazi na platou kod međustanice gondola Jandri Express I i II u delu skijališta Toura.

Kažu da su ovde ‘’lude žurke’’, a mi smo samo malo ‘’uštinuli’’ od atmosfere.

Nekako nam je najviše ‘’legao’’ lokal u blizini početne stanice Jandri Expressa I, u podnožju planine – lepa velika terasa sa vatrom u središtu svakog stola i konobari koji se ne ljute ako gricnete nešto što nije iz njihove ponude.

Sušta suprotnost tome je lokal na glečeru (3200 m) gde na ulazu stoji momak i kontroliše sadržaj ranca, dok u lokalu pored Pano bara dozvoljavaju ulaz samo ako ćete nešto jesti, naravno iz njihove ponude.

Pitao me je Dario pre neki dan, da li sada nakon što su utisci počeli da se sležu i kada smo na miru ponovo pregledali fotografije, snimke, proučili mape itd. mogu li izdvojiti omiljene staze.

Pa, ako baš moram, evo mojih top 5:

  1. Jandri 4 + Jandri 5 na glečeru (plave)
  2. Fee 4 na La Fee (crvena)
  3. Thuit 2 na Cretes (plava)
  4. Pierre Grosse na La Fee (plava)
  5. Valle Blanche (zelena)

To bi bilo otprilke sve što sam imao da kažem, znam da je bilo opširno, no nadam se i korisno, realno skijaška sezona se tek zahuktala, pa ima dovoljno vremena za ‘’februarce’’ i ‘’martovce’’ da na miru prouče i odluče.

Les 2 Alpes je svakako destinacija koju treba videti i doživeti.

3 thoughts on “Skijanje u Francuskoj – Les 2 Alpes – januar 2024.

    1. Ja sam skijao tri puta u Francusoj i nisam nikada nosio kacigu i niko mi ništa nije rekao.
      Nisam bio jedini…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *