Skijanje u Francuskoj – Serre Chevalier/Briancon, januar 2023.

Otkud mi u Francuskoj ?

Posle niza godina konačno su se stvorili svi neophodni preduslovi za realizaciju ovog prelepog zimovanja, odnosno celokupnog putovanja, koje je osim skijanja, obuhvatilo i obilaske zanimljivih i atraktivnih turističkih destinacija.

Pod ‘’neophodne preduslove’’ pre svega podrazumevam dovoljan broj ljudi u ekipi zainteresovanih za ovo daleko putovanje.

Naime, koncept apartmanskog smeštaja, karakterističan pre svega za Francusku je takav da je finansijski najpodnošljivija opcija zakupa što veće smeštajne jedinice.

Sa druge strane, ako uspete da putne troškove finansirate ne iz jednog nego iz tri – četiri novčanika, onda će ukupna cifra biti zaista podnošljiva i iznenađujuće konkuretna sumi potrebnoj za zimovanje na nekoj od ex YU destinacija.

Kada smo kod ex YU, tu dolazimo do drugog ‘’neophodnog preduslova’’ – i pored sve naše ljubavi prema Jahorini i Kopaoniku gde smo proveli poslednjih 6 godina, konačno nam je ‘’prekipelo’’…

Jednostavno, dosta nam je više te gužve, loših održavanja staza, besomučnog urbanističkog nasilja nad prirodom, opšteg bahatluka, nenormalnih podizanja cena iz sezone u sezonu i večne neizvesnosti oko toga hoće li biti dovoljno snega.

Ako analiziramo samo ovo poslednje navedeno – nismo mogli bolju godinu izabrati, jer dok smo mi uživali u vrhunskom skijanju na Alpama, ovde su planine bile u blatu i travi (u terminu 7-14.01. na Jahorini nije radila niti jedna žica, dok je na Kopaoniku u pogonu bilo 4).

Kako odabrati aranžman i destinaciju ?

Postoji na prostoru ex YU nekoliko SKI udruženja preko kojih se mogu organizovati skijanja praktično na svim evropskim skijalištima.

Osim ‘’Ski manijaka’’, ‘’Ski BUS-a’’ postoji i udruženje ‘’SKI FUN’’ preko kojeg smo mi realizovali naše zimovanje pre dve godine na Kopaoniku i ovogodišnje u Francuskoj i sa čijom uslugom smo veoma zadovoljni, te ih stoga toplo preporučujemo.

Koliko sam uspeo da ispratim SKI FUN ima već sredinom leta prve konkretne ponude i time prednjači u odnosu na konkurenciju.

Dakle, obratite pažnju, blagovremeno planiranje značajno utiče na cenu i kvalitet ponude.

Na njihovim internet stranicama u pretraživaču možete podesiti sve željene parametre – državu, termin, broj osoba, sa ili bez ski pass-a, sa ili bez prevoza i slično, a onda na osnovu ponuđenog izabrati konkretan aranžman koji vam je najprihvatljiviji u odnosu na ukupnu cenu i sadržaj određenog ski centra.

U našem slučaju, krajem avgusta, pretraživanje je pronašlo nešto veoma zanimljivo – grad Briancon i skijalište Serre Chevalier!

Gde je Briancon i zašto je on odlična destinacija ?

Prva informacija koji vam ‘’iskoči’’ na internetu za ovo šarmantno alpsko mestašce je da se radi o zvanično najvišem gradu u celoj EU.

Naime, Briancon je po administrativnom uređenju grad (cca 15 000 stanovnika), a njegova nadmorska visina je 1200 metara, te je ovo zaista zanimljiv i neobičan podatak.

Od Osijeka, koji nam je ovaj put bio početna tačka putovanja (slična je kilometraža i od Novog Sada), udaljen je 1150 km, od čega samo poslednjih 35 km nije auto put.

Od italijanske granice razdaljina je samo 15 km što je pokazatelj da se radi o jednom od nama ‘’najbližih’’ (ako ne i baš najbliže) skijališta u Francuskoj.

Dobra je stvar i to što se do njega ne dolazi kroz skupi tunel Freus, te kroz Francusku nemate troškove putarine.

Najbliži veliki grad je 110 km udaljeni Torino, u kome smo mi prespavali i iskoristili veče i prepodne za organizaciju zanimljivih turističkih obilazaka.

Veliki broj ljudi sa prostora exYU dolazi na ovo skijalište i upravo je iz Slovenije, Hrvatske, Srbije i BiH ubedljivo najviše turista i skijaša.

Dosta njih opredeljuje se za sličnu varijantu – polazak dan ranije i noćenje negde u severnoj Italiji, a ako negde postoji bogat izbor zanimljivih turističkih destinacija, to je upravo na potezu od Lago di Garda, pa do Torina (Verona, Sirmione, Brescia, Bergamo, Milano…).

Kada smo već krenuli na tako dalek put onda smo odlučili da mimo skijanja vidimo što više toga u ovim predivnim krajevima srednje Evrope, te smo osim Torina u dolasku, posetili Veneciju u povratku, nakon nje noćili u Postojni i poslednjeg dana putovanja obišli veličanstvenu Postojnsku jamu.

Za one koje turizam ne zanima, žele da uštede koji euro i imaju odličnu vozačku kondiciju, opcija direktnog odlaska do Briancona uopšte nije nemoguća misija – od Novog Sada potrebno je 12-13 sati uz tri pauze.

Koliko sve to košta?

Presudni momenat za veoma povoljnu cenu aranžmana bilo je naše veoma rano rezervisanje i uplata – već pred kraj avgusta mi smo rešili sve dileme.

Objekat koji smo mi odabrali punim imenom zove se Residence Nemea L’Aigle Bleu.

Zakup apartmana koštao je 900 evra, što u slučaju osmoro ljudi izađe 112,5 evra po glavi.

Cena pojedinačnog šestodnevnog ski pass-a iznosila je 160,05 evra.

Trošak rezervacije bio je 4,1 evra po osobi.

Turistička taksa koju plaćaju samo odrasli bila je 1,5 evra dnevno.

Što se obaveznih troškova tiče, to bi bilo to, no postoje i oni tzv. neobavezni, bez kojih se može, no za neke od njih, oni koji ranije nisu imali iskustva sa apartmanskim smeštajem u Francuskoj, teško mogu da pretpostave da postoje uopšte.

Opcija ‘’završno čišćenje’’ košta 100 evra, ali nju možete izbeći jednom dobro osmišljenom finalnom radnom akcijom svih u apartmanu.

Parking jeste besplatan, no taj što je besplatan je udaljen 300-400 metara od smeštaja.

U samom smeštaju postoji garaža (ne može se ući sa koferom na autu) i ona košta 35 evra za 7 dana

U apartmanu postoji TV, no ako želite da ga gledate – dodatno se naplaćuje…

Posteljina je uključena u cenu, ali peškire ponesite čak i ako su navedeni da vam pripadaju, na licu mesta zna da bude neobjašnjivo drugačija situacija.

Wi Fi je ‘’besplatan’’, ali po app pripada vam samo jedna jedinica, za svaku dodatnu morate platiti 16 evra, no to svakako nemojte uraditi jer je signal katastrofalan i gotovo neupotrebljiv posebno u delu dana kada se svi vrate u smeštaj, naskijaju, najedu, opuste se i navale na internet.

U holu recepcije je Wi Fi signal solidan i besplatan, pa je to nekima sasvim dovoljna dnevna doza interneta.

Ipak je korisno imati net u svakom trenutku pre svega radi komunikacije na skijalištu, naječešće ljudi sebi uplate dodatne pakete u matičnoj mreži, no opcija kupovine francuske kartice za one koje ne mrzi da se time bave, možda je i najbolje rešenje.

Koliko smo mi proučavali paket kod Orange mreže je najpovoljniji, a njihova prodavnica nalazi se u centralnom delu grada.

Veoma je važno znati da se prilikom preuzimanja ključeva apartmana daje depozit od 400 evra koji vam se vraća u celosti poslednjeg dana nakon izvršene ‘’inspekcije’’.

Što se tiče troškova prevoza, cene goriva (dizel) početkom januara 2023. bile su u Hrvatskoj i Sloveniji oko 1,5 evro, a u Italiji i Francuskoj između 1,8-1,9 evra.

Putarine (zbirno za oba pravca) iznose: Hrvatska 35,6 evra, Slovenija 30 evra (dve vinjete po 15 evra, jer vam putovanje ne stane u 7 dana), Italija oko 130 evra.

Naravno, putarine u Hrvatskoj se odnose na ceo put od Bajakova do Bregane, svi koji se uključe kasnije, pre svega Zagrepčani, imaju manje troškove i putarina i goriva.

Mi smo imali logističku sreću da nam je polazak bio iz same EU (Osijek), pa je opcija nošenja skuvanih i zamrznutih obroka, tako popularna kod većine skijaškog sveta, bila realna i moguća.

Za putnike koji kreću iz Srbije ili BiH takva opcija se ne preporučuje zbog zabrana, pooštrenih kontrola i svega onoga što EU i šengenski propisi sa sobom donose.

No i razmišljanje ‘’ko ne reskira taj i ne dobija’’ ima određeneo utemeljenje.

U svakom slučaju, veoma prijatno ćete se iznenaditi kvalitetom i kvantitetom ponude u brojnim supermarketima i tržnim centrima (Carrefour, Leclerc, Lidl…) u mestu.

Što se tiče cena u restoranima i kafićima, tu nisam od neke koristi, jedino što znam da nas je u jednom prijatnom lokalu u strogom centru starog grada topla čokolada i Leffe pivo izašlo ukupno 10,5 evra.

Koje su sve specifičnosti ove vrste smeštaja u Francuskoj?

Dobar deo specifičnosti sam već naveo u prethodnom delu teksta, no evo još nekoliko, čisto da se oni koji dolaze prvi put ne iznenade previše.

Recepcija radi samo par sati dnevno, posebno su problematični dani za prijavu i odjavu, jer se nekako svi ‘’nacrtaju’’ u isto vreme pa proces ulaska u apartman zna da potraje.

Preporuka je da se odmah po dolasku rezerviše termin za završnu ‘’inspekciju’’ apartmana kako bi ste mogli što pre da krenete nazad.

Po ulasku u apartman potrebno je temeljno pregledati sve i najbanalnije nedostatke fotografisati i odmah prijaviti na recepciji, da vam ne bi na kraju obračunali nešto kao trošak za koji niste odgovorni.

Prilikom rezervacije aranžmana pažljivo pročitajte sve detalje koje dobijete u opisu smeštaja da izbegnete neprijatna iznenađenja.

Na video snimku videćete da je naš apartman veoma dobro opremljen i u odnosu na prosek koji se nudi u Francuskoj može se čak reći i luksuzan (jednostavno smo imali sreće).

Kažu da u većini slučajeva barem jedna od spavaćih soba nema prozore i/ili ima krevete na sprat i/ili nema faktičku odvojenost od ostatka prostora.

Ponesite kese za smeće, u Francuskoj je reciklaža otpada obavezna.

U našoj apartmanskoj zgradi za goste besplatno je bilo korištenje masažnog bazena, saune, parnog kupatila, mini teretane, dok se recimo bilijar naplaćivao 2 evra po partiji.

Svakoj smeštajnoj jedinici pripada jedan ormar u skijašnici u kome nema dovoljno prostora i za pancerice, pa njih nosite na sušenje u apartman.

Kako izgleda skijalište?

Za skijalište Serre Chevalier, koje se nalazi u središtu nacionalnog parka Les Ecrins, kažu da ima preko 300 sunčanih dana godišnje.

Mi smo od 6 skijaških dana imali 4,5 full sunčana, što je u nestabilnom januaru vrhunski rezultat.

Taj dan i po padao je sneg i vidljivost je bila smanjena, no taj sneg je i spasao našu smenu i maksimalno popravio kritično stanje visine i kvaliteta snežnog pokrivača, nezabeleženo desetlećima u celoj Evropi.

Skijalište je ime dobilo po dolini iznad koje se proteže, a najviši vrh nad dolinom je 4102 metra visok Dome des Ecrins.

U dolini postoje četiri naselja, prvo i najveće je ‘’naš’’ Briancon, a potom se ređaju Chantelmerle, Villeneuve i Le Monetier Les Bains.

Iz svih naselja je moguć pristup skijalištu. Iz Briancona vozi jedna gondola, iz Chantermerlea jedna gondola i jedan šestosed, iz Villeneuvea čak tri gondole i jedan šestosed, a iz Monetiera dva šestoseda (jedino mesto bez gondole).

Sva su naselja međusobno povezana ski busom koji možete koristiti uz ski pass, a svako seoce ima neodoljivi alpski šarm.

Skija se na visinama od 1200 do 2800 metara nadmorske visine, ukupna dužina staza je 250 km, postoji 59 ski liftova i 82 ski staze.

Kada smo kod kategorizacije staza ovde treba registrovati jednu značajnu razliku u odnosu na naša ex YU skijališta.

Osim plave, crvene i crne oznake staza, kod Francuza postoji i zelena koja je nekako najbliža konfiguracijama naših plavih, pa je analogno tome i njihova plava bliže našoj crvenoj, njihova crvena sasvim bliska našoj crnoj, a za njihovu crnu ne znam šta bih rekao jer je nisam ni probao.

Imam sasvim dovoljno godina, a i na skijalištu sasvim dovoljno staza drugih boja, da nisam morao da ‘’istražujem’’, ali ono što mi je ostalo u sećanju je slika jedne od crnih staza na kojoj gotovo da nema nikoga, dok se istovremeno na šestosedu koji vraća ka njenoj početnoj tački vozi nemali broj skijaša koji su (na vreme) odustali :).

Ono što je po meni najveća (i barem meni teško savladiva) razlika u odnosu na ono na šta smo naviknuti je način obeležavanja staza.

Kod nas su staze obeležene brojevima pa je tako npr. staza Poljice (na Jahorini) celom svojm dužinom obeležena brojem 1 u plavom krugu.

Ovde brojevi na stazi ne znače njenu identifikaciju nego odbrojavanje koliko je preostalo do njenog završetka. Tako npr. ako piše 18, to znači da ima još 18 takvih stubova do kraja te staze, s tim da mi je međusobna razdaljina između stubova nepoznata, cenim da je između 200-300 metara, pa onda možete da se bavite matematikom dok skijate.

Za identifikaciju staze morate da se napnete i da ispod svakog ispisanog broja pročitate njen naziv, što sve zajedno stvara popriličnu konfuziju posebno u prvim danima upoznavanja i prilagođavanja skijalištu.

No, ko ima dovoljno godina da pamti vreme vožnje kroz Francusku pre pojave navigacije, setiće se da je suludost saobraćajne signalizacije nešto što Francuzi mazohistički neguju decenijama, te je time i ovo ‘’ludilo’’ na skijalištu razumljivije.

Uglavnom, od 82 staze njih 13 su zelene, plavih ima 26, najviše je crvenih – 30, a crnih ima 13….

Zelene staze većinom služe za spuštanje ka selima u dolini, dugačke su, ali im je glavna mana što su uglavnom jako tvrde i zaleđene pa je potrebno dosta napora prilikom savladavanja krivina.

Genralno je preporuka da se skijate u tzv. ‘’gornjem’’ delu skijališta.

Na većim nadmorskim visinama staze su lepše i uređenije, a što više idete ka dolini staze su ‘’ledenije’’.

U donjem delu mnogo je više šume, a osim toga sunce se ovde tokom dana vrlo kratko zadržava, pa je to glavni uzrok ovoj ‘’ledenoj atmosferi’’.

Na ski mapama uočićete staze označene roza bojom – to su staze za sankanje, a na posebnim turističkim mapama postoje ljubičastom bojom označene uređene staze za pešačenje tj. planinarenje.

Dakle, ima za svakog po nešto i zaista odavno nisam video destinaciju – zimski centar, koji svojim sadržajima toliko može da zadovolji i one koji ne skijaju, a takvih je bilo i u našoj maloj ekipi.

Ukoliko ne koristite ski bus, onda je gondola Prorel jedini način da iz Briancona pristupite skijalištu.

Ovde opet moram pohvaliti naš apartman, odnosno njegovu lokaciju koja je u odnosu na početnu stanicu gondole savršena – udaljenost nekoliko desetina metara.

U zgradi ispred, iz koje kreće gondola, nalazi se ski blagajna na kojoj kupujete ili preuzimate vaš ranije uplaćeni ski pass.

Ovde se nalazi i ski servis u kome možete unapred rezervisati opremu (preko sajta SKI FUN) čime ostvarujete značajan popust.

Gondola sa nadmorske visine od 1200 metara prebacuje skijaše na 2360 metara, a vožnja traje oko 25 minuta sa jednom međustanicom (1625m).

Ta međustanica uglavnom služi za ski škole, koje svoje učenike – početnike ovde vode na prve časove, no može biti zgodna i za povratak skijaša ka Brianconu, posebno za one koji neće baš da se muče sa stazom, koja je u prilično lošem stanju u samom podnožju, krajem svakog skijaškog dana.

Nakon izlaska sa gondole, pomoću šestoseda Rocher Blanc skijaši se uključuju na kompletno skijalište i sa vrha Col Du Prorel kreću staze prema drugim delovima doline.

Ko je do sada skijao samo na Balkanu biće šokiran količinom staza i mogućnosti, a oni sa slabijom kondicijom možda neće ni uspeti da za 6 dana istraže sve varijante.

Od žica preovlađuju šestosedi, ali ima i nekoliko tanjira koji ‘’vuku’’ na neke od meni najlepših staza (Bois Des Coqs, Mea, Clot).

Postignut je opšti konsenzus kod naših ekipa oko toga da je najbolja i najlepša crvena staza Cucumelle (naravno da smo je u internoj komunikaciji ‘’prekrstili’’ u Kuku lele 🙂 ), na koju se dolazi šestosedom Vallons.

Konfuziji u orijentaciji može da doprinese i podatak da postoji i istoimena staza Vallons, no ona nema nikakve veze sa ovom žicom i nalazi se na skroz drugoj strani skijališta.

Staza Cucumelle kreće sa predivnog platoa Col De La Cucumelle na 2505 metara, jako je dugačka, široka, raznovrsna i dinamična.

Sa druge strane pomenutog platoa skijaši se spuštaju ka meni najdražem delu skijališta, njegovoj krajnjoj desnoj strani i dolini u kojoj se nalazi poslednje selo – Le Monetier Les Bains.

Od Col De La Cucumelle-a do sela može se spustiti najdužim ‘’plavim’’ spustom u celom ski cntru kombinujući staze Eychada, Combe Rateau i Rochmout.

Na skijalište vas vraća šestosed do platoa Bachas na 2176 metara, gde smo najčešće pravili pauze.

Kada smo kod pauza treba reći da je broj planinskih kuća, terasa, ski barova drastično manji nego kod nas, a opet sasvim dovoljan, objekti su prirodno i logično raspoređeni po celoj planini, ukusno uređeni i organizovani.

Ono što je najlepše, u sunačnim danima niko vas neće krivo pogledati ako negde na brojnim slobodnim stolicama neke od terasa, odmorite uz svoju hranu i piće.

Uglavnom se radi o lokalima po principu self service pa vas niko od osoblja ni ne vidi.

Poslednjih godina na skijalištu ova varijanta je i ozvaničena otvaranjem posebnih tzv ‘’piknik terasa’’ na kojima možete besplatno da ispečete na unapred pripremljenom roštilju sopstveno meso ili da jednostavno sedite i uživate u bilo kojoj drugoj deliciji koju ste poneli sa sobom.

U dva navrata smo konzumirali ponešto u zatvorenom delu dvaju lokala (Le French i Le Flocan) i mogu reći da cene nisu bile toliko nepodnošljive, naprotiv.

Kuvano vino 5 evra, topla čokolada 5-6 evra, pivo (veliko) 6,5-7 evra, a espresso je bio čak neverovatnih 2,5 evra!

Vraćamo se sa pričom na najudaljeniju, poslednju u nizu dolinu.

U ovom delu skijališta nalazi se i njena najviša tačka – vrh Pic De L’ Yret na 2830 metara, a podno njega dovešće vas jedan matori trosed (Yret).

Šta reći za pogled koji vam se ovde ukaže po lepom i sunčanom danu?

Surova lepota stotina belih vrhova koji vas okružuju sa svih strana i dosežu do beskrajnih daljina, oduzimaju dah i ostavljaju bez reči.

Za kraj priče o stazama treba pomenuti da na skijalištu imate delove namenjene za ljubitelje skijanja kroz duboki sneg, terene za snowboard, snow park sa skakaonicama za različite uzraste, staze za nordijsko skijanje, snowshoeing (u našem narodu poznatije kao krplje), itd.

Prošetajmo zajedno gradom!

Gradić Briancon me je toliko oduševio da sam ga proglasio idealnom destinacijom za život.

Nalazi se u regionu Provansa – Alpi – Azurna obala (Provence-Alpes- Côte-d’Azur), a rekli smo da je njegova nadmorska visina od 1326 metara najviša tačka jednog administrativnog centra u celoj EU.

Smešten u predivnom prirodnom okruženju, savršeno geografski lociran, bogatog kulturno-istorijskog nasleđa, poseduje sve što je potrebno za jedan miran i normalan život.

Kroz gradić protiču dve reke, Durance i Guisan, a mesto njihovog susreta može biti jedna od zanimljivih šetačkih destinacija.

Fizički je podeljen na stari i novi deo.

Naravno, da je stari grad, okružen zidinama tvrđave, turistički najatraktivniji, mada i centar tzv. novog dela ima svoj šarm i privlačnost.

U oba dela grada naći ćete restorančiće, kafiće, suvenirnice, vinoteke itd.

Od našeg smeštaja do starog grada potrebno je oko pola sata hoda, koji podrazumeva permanentni uspon, a ovo ponajviše naglašavam zbog fanatičnih skijaša, koji ne žele da izgube niti jedan sekund na skijaškim stazama.

Dakle, za obilazak starog jezgra potrebno je izdvojiti minimalno dva sata, to se svakako uz dobru volju i kondiciju može ‘’obaviti’’ i tokom večeri, mada je gradić zanimljivije videti po dnevnoj svetlosti.

Grad je okružen visokim planinskim vrhovima i obasjan je suncem veoma kratko tokom dana, za neskijaše je preporuka da svoju šetnju i obilazak obave oko 14-15h, naravno govorim o ovom zimskom periodu.

Ja sam počinio i tu jeres, pa sam jedno jutro kasnio na skijalište čitavih 2,5 sata, ali sam zato beskrajno uživao u ‘‘osvajanju’’ Citadele Briancon koju je projektovao čuveni arhitekta Vauban, po čijim načelima su rađene i ovdašnje tvrđave u Petrovaradinu, Beogradu i Nišu.

Ova tvrđava se nalazi na listi svetske kulturne baštine UNESCO, a služila je za odbranu od napada Austrijanaca u XVII veku.

Tvrđava je jedna od mnogobrojnih (čak njih 12 je na listi UNESCO) koje je projektovao ovaj genijalac i koje se nalaze širom zapadne, severne i istočne francuske granice.

Ne mogu da se setim da li sam igde video mesto koje je okruženo sa čak 4 tvrđave, kao što je to ovde slučaj – osim Fort du Château iznad starog grada, u vidokrugu posetilaca su i Fort des Salettes, Fort Dauphin i Fort du Randouillet.

Svakako da i večernja šetnja gradom, ukrašenim novogodišnjom rasvetom, na koju sam čak uspeo da nagovorim i mog fanatičnog skijaša Daria, ima svoju draž, a ono što je zajedničko za jutro i veče su gotovo skroz prazne ulice, što je celom ugođaju dalo i malu dozu mističnosti.

Mestom dominira bogato ukrašena katedrala Église Notre-Dame et Saint Nicolas de Briançon i jedino sam ispred nje u dnevnoj šetnji sreo veći broj ljudi, dok smo u večernjoj varijanti tačno preko puta nje u lokalu ‘’Spirit de Briancon’’ nas dvojica uživali u toploj atmosferi, čuvenom Leffe-u i toploj čokoladi.

Kuda god da smo krenuli niz uske i šarmantne uličice, osećaj miline, spokoja i životne radosti bio je gotovo opipljiv, pa moram još jednom toplo preporučiti da se učini taj mali dodatni napor i obiđe grad.

Utisci će ostati u dugom sećanju.

I kada se cela ova priča zaokruži sa obilascima Torina, Venecije i Postojne, o kojima će biti reči u naknadnim blogovima, onda ćemo mnogo lakše odgovoriti na pitanje – ‘’I, vi ste te silne pare dali za jedno zimovanje?’’

Ne, mi smo pare uložili na jedno nezaboravno putovanje…