by Uprkos tome što je od našeg putovanja po Egiptu prošlo punih 17 godina, impresije su i danas jednako snažne, tako da slobodno ovu avanturu mogu okvalifikovati kao najegzotičniju koju sam doživeo.
Velika egipatska tura na koju smo otišli posredstvom agencije ‘’Kontiki’’, realizovala se u drugoj polovini oktobra, a njen program bi se mogao podeliti u tri jasno odvojena segmenta.
Nakon što smo nekoliko dana obilazili Kairo i Aleksandriju, usledilo je krstarenje Nilom, a poslednji deo aranžmana bio je rezervisan za odmor u Hurgadi, na Crvenom moru.
Početna tačka krstarenja bio je grad Luksor, na desnoj obali Nila.
Iako se nekada, u boljim i bezbednijim vremenima, Nilom krstarilo od Kaira, poslednjih decenija klasične turističke ture podrazumevaju relaciju dugačku 200 km između Luksora i Asuana.
Vidim da je danas većina aktuelnih ponuda bazirana na opciji da se vozom putuje od Kaira do Asuana pa potom sledi plovidba do Luksora i odatle transport do Hurgade.
U našem slučaju bilo je obrnuto – vozom smo išli do Luksora pa odatle brodom do Asuana i potom busom za Hurgadu.
U ovoj varijanti kraće se vozite vozom, a duže autobusom i to je glavna razlika.
Od Kaira do Luksora ima 640 km, a to rastojanje je naš voz prevalio za nekih desetak sati celonoćne vožnje.
Ceo kupe je bio naš, imali smo ležajeve za spavanje, posluženu večeru i doručak, tako da je putovanje bilo prijatno, a i brzo je prošlo.
Već sa prvim sunčevim zracima obreli smo se u ambijentu u potpunosti drugačijem od bilo čega do tada viđenim – pored moćne reke koja vekovima znači život za ovaj deo afričkog kontinenta, na rubu jedne od najvećih svetskih pustinja, u gradu kojeg zove najveći svetski muzej na otvorenom!
Dan je bio koncipiran tako da smo odmah sa železničke stanice autobusom krenuli na levu obalu Nila u obilazak Memnonovih kolosa, hrama kraljice Hatšepsut i Doline kraljeva, da bi nakon okončanja prepodnevnog programa usledilo ukrcavanje na brod, smeštaj i ručak.
Popodne i veče proveli smo u obilasku hramova Karnak i Luksor.
O straogiptaskoj civilizaciji moglo bi nadugo i naširoko pisati, svakako da će oni koje ova tema ozbiljnije interesuje pronaći dodatne, kvalitetne izvore.
Iako ću pokušati biti koncizan u prikazu onog što smo sve videli i obišli, unapred znam da će se priča odužiti jer je količina detalja i podataka vezanih za viđene lokalitete potpuno neverovatna!
Ono što na početku treba znati je da se kroz ovo putovanje stiče spoznaja o tri vremenska perioda iz istorije Egipta.
Staro kraljevstvo koje je trajalo oko 1000 godina karakterišu velike piramide koje su u Gizi kod Kaira podizane oko 2550. godine pre nove ere.
Tokom Novog kraljevstva, perioda između XVI i XI veka pre nove ere, prestonica zemlje bila je Teba, današnji Luksor, i tada nastaju najimpresivniji hramovi poput Karnaka.
Tada počinje sahranjivanje kraljeva u planinama Zapadne luksorske pustinje u tzv. Dolini kraljevskih grobnica.
Period u kome je Egipat bio deo helenističkog carstva i koji je započet 332. godine pre nove ere, naziva se ptolemejski ili helenistički Egipat.
Za ovo doba vezujemo izgradnju veličanstvenih hramova u Edfu-u, Komombu i na ostrvu File, koje smo takođe obišli.
Reka Nil je praktično jedina živa poveznica između navedenih zdanja i prohujalih vekova.
U zavisnosti od geografa odnosno od tumačenja šta se smatra izvorom Nila, postoje dva podatka o njegovoj dužini.
Ukoliko se kao njegov izvor smatra izvor najdalje reke od koje kasnije nastaje Nil (Ruvironza), onda je on sa svojom dužinom od 6853 km najduža reka na svetu.
Ako se kao izvor posmatra Viktorijino jezero, iz kog ističe tzv. Viktorijin Nil, tada mu je dužina do ušća u Sredozemno more 5584km.
Delta Nila je najpoznatija delta neke reke na svetu i započinje na 25 km severno od Kaira.
Prostire se na na 240 km meditranske obale između Aleksandrije i Port Saida i obuhvata pvršinu od 24 000 km2.
Idemo sada u obilazak Luksora.
Prva destinacija na kojoj samo zastali u ovoj mini autobuskoj turi na zapadnoj obali Nila bili su monumentalni Memnonovi kolosi, oko 16 km udaljeni od centra grada.
Radi se o dve masivne statue faraona Amenhotepa II iz XIV veka pre nove ere, čija je pojedinačna visina oko 15 metara, a težina oko 1,3 tone!
Na ovom mestu nalaze se od 1370. godine pre nove ere, a posebno je fascinantan podatak da su iz Kaira, gde su napravljene, dopremljene kopnenim putem dugačkim 670 km!
Dve manje skulpture koje predstavljaju faraonovu majku Mutemviju i suprugu Tij, nalaze se ispred njegove statue.
Jedna od dodatnih turističkih atrakcija u Luksoru i okolini je vožnja balonima, koje smo ugledali upravo iznad polja u kojima smo se divili Memnonovim kolosima.
Naravno, ova fantastična avantura podrazumeva da imate dovoljna vremena i novca n araspolaganju.
Sedam kilometara dalje, duboko među brdima, nalazi se jedno od najpoznatijih svetskih arheoloških nalazišta – Dolina kraljeva.
U ovoj dolini su se skoro 500 godina (od XVI do XI veka p.n.e.) sahranjivali faraoni i imućni plemići,
Danas se zna za ukupno 62 grobnice i odaja, različtih veličina, od kojih je velika većina (58) u tzv. Istočnoj dolini, a njih četiri u Zapadnoj.
Najpoznatija grobnica je ona od faraona Tutankamona, otkrivena 1922. godine u gotovo netaknutom stanju.
Tutankamona zovu i ‘’dete faraon’’ obzirom da je imao samo 18 godina kada je umro, a polovinu svog kratkog života proveo je kao vladar.
U grobnici je osim njegove mumije položene u 110 kg težak kovčeg od čistog zlata pronađeno preko 3500 različitih predmeta, takođe, uglavnom izrađenih od zlata.
Sve se to danas nalazi u Egipatskom muzeju u Kairu, a može se samo pretpostaviti koja enormna količina vrednosti je tokom vekova opljačkana iz svih drugih grobnica, posebno imajući u vidu činjenicu da je Tutankamon jedan od ‘’manje bitnih’’ faraona.
Obilazak ovog lokaliteta nije za one klaustrofobične i sa manjkom kondicije, ima dosta penjanja i spuštanja, saginjanja i sve to se odigrava u špaliru od nepregledne mase turista koji nadiru iz mase autobusa.
Svakako je osećaj koji vas obuzme u momentu dok posmatrate otiske života na zidovima odaja starih nekoliko hiljada godina, nešto što se ne zaboravlja pa se i taj sveopšti turistički metež lakše podnese.
U povratku ka gradu posetili smo Hram kraljice Hatšepsut, prvog ženskog faraona starog Egipta.
Ona se smatra za jednog od najupešnijih faraona, a tokom svoje vladavine naglasak joj je bio više na umetnosti nego na ratovanju.
Iako žena, u javnosti se prikazivala kao muškarac sa bradom zbog usađenih predrasuda oko toga da li žensko može biti jedanko uspešan i moćan vladar kao meko suprotnog pola.
Hram je podignut oko 1500 godine pre nove ere i sastoji se iz ti veličanstevene terase izdignute iznad doline nasuprot Luksoru.
Sa zadnje strane naslanja se na strme litice Deir el – Baharija, planine sa čije druge strane je Dolina kraljeva.
Ova lokacija postala je po zlu poznata u decembru 1997. Kada je grupa terorista usmrtila čak 58 turista.
Od tada su uvedene značajno uvećena mere obezbeđenja u celoj državi, tu pre svega mislim na naouržanu pratnju turističkih autobusa – konvoja koju smo i mi imali.
Nažalost, u poslednjih 10-15 godina je broj terorističkih napada, uprkos ovim i drugim merama, porastao, posebno u letovalištima na Crvenom moru, no i pred hramom Karnak u Luksoru došlo je do bombaškog napada 2015.
Ova surova realnost ne deluje preterano motivirajuće za nekog ko se namerio da krene put Egipta posebno kada se u priču uključe i informacije o sve češćim incidentima sa ajkulama u Crvenom moru.
No, na moju odluku da više u Egipat ne idem, više od navedenog, uticalo je loše iskustvo koje smo imali sa lokalnim stanovništvom.
Svakako, radi se o isključivo subjektivnom osećaju, no trgovačka agresivna navaletnost na svakom koraku, neverovatan poriv da vas prevare svi od konobara, turističkog agenta pa do taksiste mogu nekome biti simpatični, no kod nas je to proizvelo solidnu dozu frustracije.
Problemi oko konačnog ukrcavanja na brod (koji brod je naš, na kom se doku nalazi, gde su završili sa sređivanjem kabina, a gde nisu i slično), sasvim su se uklopili u prethodnu iznetu impresiju o nepodnošljivoj ležernosti na granici javašluka, kod naših domaćina.
Kašnjenje i problemi sa ukrcavanjem prouzrokovali su i kasniji polazak na popodnevnu turu razgledanja hramova Karnak i Luksor, tako da smo ovaj drugi posetili kada je već pao mrak, što se posebno uočava na kvalitetu fotografija.
Hram Karnak se nalazi oko 2,5 km severno od centra Luksora.
Radi se o najvećem religijskom kompleksu na svetu koji se nalazi od 1979. na UNESCO listi svetske kulturne baštine.
Izgradnja hrama započeta je u XVI veku p.ne. a tokom vremena i vladavine tridesetak faraona, često je manjao svoj izgled, veličinu i sadržaj.
Sve do XVI veka bio je zatrpan peskom, a celokupno iskopavanje završeno je tek u XIX veku.
Centralni, najveći i najznačajniji deo kompleksa je hram posvećen je bogu Amonu i on je jedini otvoren za turiste.
Pored njega postoje hramovi posvećeni tebanskom bogu ratniku Mentu i Mutu, božanskoj supruzi boga Amona.
Najveća atrakcija hrama je Sala stubova koja zauzima površinu od 4850 m2 i koja u 16 organizovanih radova sadrži ukupno 134 masivna stuba!
Pored ove sale, hram čija je ukupna dužina 365 metara sadrži mnoštvo portala, odaja, bazena i nadsvođenih hodnika.
Postoji nekoliko aleja sa sfingama koje povezuju Karnak sa 3,5 km udaljenim hramom u Luksoru.
Zanimljiv je podatak da je Karnak, osim što je predstavljao glavni hram, bio centar egipatske vlade i glavni grad vladara – faraona.
U njemu je bilo zaposleno preko 100 000 ljudi, mada su u sam hram mogli da uđu samo pripadnici vladarskih porodica i sveštenici.
Luksorski hram pravljen je oko 1400 godine p.n.e. i posvećen je ‘’tebanskoj trijadi’’ boga Amona, njegove žene Mtu i njihovog sina Konsa.
Najstariji delovi hrama je kapela barke, odmah iza prvog pilona, koju su podigli faraoni Hatšepsut i Tutmozis III.
Glavni deo hrama, kolonadu i sunčevo dvorište izgradio je Amenhotep III, a kasnije ih je proširio Ramzes II, koji je podigao i ulazne pilone i dva obeliska ispred njih, od kojih je jedan odnesen u srce Evrope.
Pa, ako se šetate Parizom i stignete do trga Concorde, obelisk koji ćete tamo videti donesen je upravo iz hrama u Luksoru.
Tokom perioda Rimskog carstva, hram i njegovo okruženje su služili kao legionarska tvrđava i centralno mesto uprave za celo područje.
Kasnije je tu bio i hrišćanski samostan, o čemu svedoče freske na pojedinim zidovima i ostaci rimskog svetilišta.
Nastavak priče:
One thought on “Krstarenje Nilom, naša egzotična afrička avantura – I deo (Luksor)”