by Jedan od najvećih i najstarijih rudnika soli u Evropi danas predstavlja atraktivno i veoma posećeno turističko odredište.
Salina Turda nalazi se na perfireriji gradića Turda u oblasti Transilvanija, u središnjoj Rumuniji.
Turda je udaljena samo 35 km od Cluj-Napoce (Kluž-Napoka), drugog grada po veličini u Rumuniji.
Ovaj podatak vezan za broj stanovnika rumunskih gradova me je baš iznenadio, uvek bih se prvo ‘’kladio’’ na Temišvar.
Od Novog Sada do Turde ima 450 km, a od rumunske granice, tačnije od Temišvara, razdaljina je 290 km.
U blogu u kome sam opisao naše ovogodišnje kampovanje u Rumuniji objasnio sam potanko razloge za naš dolazak u te krajeve, uglavnom glavni motiv bila je moja želja da konačno obiđem čuveni dvorac u Hunedoari, a kada se to spojilo sa fantastičnim jezerom Cincis i kampom u njegovoj neposrednoj blizini, svi uslovi za jedno nezaboravno putovanje bili su ispunjeni.
Od Hunedoare, odnosno od našeg kampa do rudnika/zabavnog parka ima 160 km, što nije malo, posebno za jednodnevni izlet, no bilo je ono ‘’kad, ako ne sad !?’’.
Od pomenutih 160 km, čak smo se 125 vozili po savrešenom, novom autoputu što je značajno pomoglo da tih 320 km ne budu značajan napor.
Veći je problem bila saharska vrućina, koja nas je pratila od prvog dana našeg putovanja i koja je baš u tom ‘’izletničkom danu’’ dostigla svoj vrhunac.
Srećom, naša izabrana turistička destinacija bila je duboko pod zemljom, udaljena više od 100 metara od spoljašnje vreline…
I, upravo od ovog podatka mogu da krenem sa savetima 😊
Dakle, jasno je da avantura Saline Turde nije za klaustrofobične osobe, mada je ceo kompleks, iako duboko pod zemljom, veoma prostran i značajno komotniji za cirkulisanje nego neke pećine & špilje koje smo obilazili poslednjih godina.
Druga preporuka je da ako dolazite leti kao mi, sa sobom ponesete nešto od toplije garderobe, jer je temperatura u rudniku oko 12C.
Iskreno, meni je delovalo da ima više, možda smo se pregrejali od niza aktivnosti koje smo imali tokom posete rudniku!
Na ovom mestu so se vadila još u srednjem veku, a sam rudnik je funkcionisao do 1932. godine.
Početkom devedesetih počinje transformacija rudnika prvo u terapijski centar, potom u zabavni park, a čitav poduhvat olakšan je činjenicom da se prilikom eksploatacije soli u rudniku nije koristio eksploziv.
Postoje dva ulaza u rudnik, stari i novi.
Stari se nalazi kod poslednjih kuća u mestu Turda, dok je novi, na koji smo mi ušli, udaljen vazdušno oko jedan kilometar.
Inače, centralnim hodnikom koji ide kroz unutrašnjost rudnika, moguće je prošetati od jednog do drugog ulaza/izlaza.
Kod novog ulaza postoje dva parkinga, ovaj koji je bliži ulazu u kompleks bio je već u 11h, kada smo mi stigli, kompletno popunjen.
Dakle, treća preporuka je da bi bilo dobro izbeći vikend za posetu, gužva nije nepodnošljiva, no na licu mesta se dogodi da se čeka na prevoz liftom, na iznajmljivanje čamca, da su svi tereni zauzeti itd.
Drugi parking je udaljen nekih stotinjak metara, a cena parking karte je 1 euro za sat.
U prijemnoj prostoriji osim blagajne, postoji kafić, toaleti, klupe za predah i odličan wi fi signal.
Cena ulaznice je 50 lei za odrasle i 30 lei za decu (10 e+ 6 e).
Potom se ide ravno nekih stotinjak metara do tačke gde se pre silaska stepenicama u dubinu rudnika, treba obući.
Mi smo u našem rancu poneli osim vode i sendviče i voće, ali smo kasnije, tokom konzumacije, bili upozoreni da je to zabranjeno.
Srećom, naša ‘’gozba’’ je u tom momentu već bila skoro završena.
Prvi segment na koji posetilac nailazi je spa centar ‘’Ghizela’’ (‘Žizela’’) u kome se praktikuje tzv. hamo terapija – metoda alternativne medicine koja s ezasniva na doziranom boravku u slanoj sredini i inhalaciji mikročesticama prirodne kamene soli.
Ovo se preporučuje za tretman brojnih bolesti, ali na prvom mestu su svakako ljudi koji pate od astme i oboljenja pluća.
Šetnja se nastavlja ranije pomenutim centralnim hodnikom čiji su zidovi i plafon obloženi velikim naslagama soli koje u kombinaciji sa neonskim svetlima proizvode neki neobičan, futuristički ambijent.
Centralni i najatratktivniji prostor je Mina Rudolf (rudnik princa Rudolfa) u kome se nalazi većina atrakcija i gde posetioci provode najveći deo vremena.
U ovu ogromnu pećinu može se spustiti panoramskim liftom ili drvenim stepenicama.
Ovo važi za oba smera, i iako se radi o ‘’trinaestospratnici’’ mi smo prilikom povratka koristili stepenice jer je red pred liftom bio nepodnošljivo dugačak red (ponavljam – izbegavajte vikende).
Prizor koji vam se ukaže kada uđete u ovu ogromnu jamu je zaista nestvaran – na dubini od 100 metara ispod zemlje zatičete ogroman panoramski točak, amfiteatar za koncerte i predstave, terene za mini golf i stoni tenis, stolove za bilijar, dečje igralište…
U opisima lokaliteta koje sam čitao pripremajući se za naše putovanje pominjuju se i teren za kuglanje kao i ringišpil, no mi to nismo registrovali na licu mesta.
Konzumiranje ovih sadržaja ne ulazi u cenu ulaznice i posebno se plaća na blagajni na licu mesta.
Cene su pristupačne, no vodite računa da sa sobom ponesete dovoljno gotovine i to leia, jer kartice i eure ne primaju.
Mi smo se malo poigrali bilijara, mini golfa i oprobali se u stonom tenisu, a vožnju točkom smo preskočili, delovala nam je nekako nedinamično 😊…
Inače, za pokretanje točka iskorištene su mašine koje su ranije služile za vađenje soli.
Tri sprata niže, na nekih 120 metara pod zemljom, nalazi se rudnik Marije Terezije (Mina Terezia) u kome centralno mesto zauzima slano jezero po kojem je moguće zaploviti čamcima koji se iznajmljuju.
Ovaj rudnik funcionisao je između 1690. i 1880 godine, visina mu je 90 metara i prečnik 75 metara.
Jezero je dubine 6 metara, a vazduh je ovde najčistiji i najzdraviji.
Ne ‘’polustrvu’’ (ostrvo nastalo na naslagama soli) do kojeg se stiže preko drvenog mostića izgrađeni su paviljoni za predah i razgledanje, dok je donjem delu pristanište za čamce.
Zaista je neverovatan osećaj ploviti po mračnom jezeru dok vam istovremeno veoma teško dopire do mozga činjenica da se sve to odigrava u dubini ‘’majčice Zemlje’’.
Kao što rekoh, do centralnog hodnika smo se vratili penjanjem na 16. sprat, s tim da je ovaj segment između jezera i nivoa gde je zabavni park posebno ‘’zahtevan’’ usled zbijenosti i uskog prostora, pa su mimolaženja sa onim iz drugog smera pomalo problematična.
Za Salinu Turdu kažu da su njene zalihe soli tolike da bi mogle zadovoliti potrebe svakog čoveka na planeti u narednih 60 godina!
Drugi po veličini u celom kompleksu je rudnik Franje Josifa (Mina Iosif).
Ovaj rudnik se za sada može samo osmotriti sa balkona, a radovi za njegovu potpunu turističku valorizaciju su u toku.
Poznat je i kao moćna ‘’eho komora’’ jer usled svoje izolovanosti i slabe povezanosti sa ostalim prostorijama, zvuk nastao u njemu se može ponoviti i do 20 puta.
Odmah pored ovog rudnika nalazi se mali muzej u kome je prikazan proces vađenja soli uz izložene stare mašine i makete.
Nažalost, kako je to uglavnom bivalo, najveći teret tehnološkog napretka podneli su oni najnezaštićeniji, pa su tako isluženi konji austrougarske konjice decenijama korišteni za transport vreća napunjenih solju, a potom i za vuču vagona.
Centralna prostorija se zove ‘’Crivac’’ i ime je dobila po spravi koja se sastoji vitla sa vertikalnom osom koju bi pojednostavljeno mogli nazvati ,,mlin na konjski pogon’’.
Celu postavku prate i zvučni efekti – glasovi rudara, kopita konja, zvukovi mašina itd.
I, to bi bilo uglavnom sve što smo od rudnika videli i o njemu saznali.
Salina Turda će u našoj riznici uspomena ostati upisana kao nesvakidašnje, neobično, interesantno i uzbudljivo iskustvo koje bih svima preporučio!
