by Jedno od najinteresantnijih, a svakako najegzotičnije naše putovanje bila je velika tura po Egiptu u jesen 2007. godine.
Iako je od tada prošlo baš dosta vremena, utisci su toliko jaki da se i danas vrlo verno sećam gotovo svih detalja.
Na putovanju koje je trajalo dve sedmice i na kojem smo promenili gotovo sva moguća prevozna sredstva, od aviona, broda, voza, autobusa i auta, pa do džipova, kvadova i kamila, videli smo i doživeli baš puno toga.
O obilascima Kaira i Aleksandrije, krstarenju Nilom, opuštenim danima na Crvenom moru, pisaću posebne blogove, a za ovu priliku izdvojio sam priču o Abu Simbelu, destinaciji koja nas je, potpuno neočekivano, najviše oduševila.
A, to nije mala stvar jer su u ‘’konkurenciji’’ bile i piramide sa Sfingom u Gazi, fascinantni hramovi uz reku Nil, uzbudljiv izlet u pustinju, što u startu ilustruje količinu našeg oduševljenja celom pričom oko Abu Simbela, koja mi , moram iskreno priznati, nije bila poznata pre ovog putovanja.
O čemu se radi ?
U užem smislu, Abu Simbel predstavlja kompleks koji sačinjavaju dva hrama, podignuta još u 13. veku pre nove ere.
Ovo kolosalno zdanje podigao je faraon Ramzes II, a finalni oblik kompletiran je 1244. godine pre nove ere.
Posebnu zanimljivost predstavlja podatak da su hramovi, obzirom da su bili zatrpani velikim slojevima peska, savremenoj civilizaciji postali poznati tek 1813. godine kada ih je otkrio švajcarski putnik i geograf Jean Louis Burckhardt, da bi ceo lokalitet osvanuo u punom sjaju četiri godine kasnije, zahvaljujući italijanskom pustolovu i inženjeru Giovanniu Battisti Belzoniu.
Gde se nalazi ?
Abu Simbel je definitivno najjužnija tačka na Zemlji na kojoj sam bio.
Nalazi se na krajnjem jugu Egipta, dvadeset kilometara je udaljen od granice sa Sudanom i lociran je na obali velikog, veštačkog jezera Naser, nastalog tokom izgradnje Velike asuanske brane na reci Nil.
Od glavnog grada Kaira udaljen je 1130 km, od Hurgade 780 km, a od Asuana, odakle smo mi došli, razdaljina je 280 km.
Kako doći ?
U Abu Simbelu postoji aerodrom, tako da je najbrži način svakako avion, a postoje letovi iz Kaira, Hurgade pa i Asuana.
Brod je najatraktivnija opcija, no nisam podrobnije istraživao odakle kreću turističke ture i kako su koncipirane.
Najveći broj turista dolazi u autobuskim konvojima koji se svakodnevno organizuju iz Asuana, a tako smo i mi stigli, nakon završetka krstarenja Nilom, direktno sa broda.
Obzirom da na putu kroz pustinju skoro da nema drugog saobraćaja, to vozačima autobusa omogućava da papučicu gasa stisnu malo žešće, pa uz dremuckanje i povremeno posmatranje jednoličnih pejsaža, putovanje prođe relativno brzo.
Kreće se u 4h ujutro, na lokalitetu se zadržava dva-tri sata i odmah se putuje nazad.
Prevashodan razlog ove pomalo naporne dinamike su velike vrućine koje vladaju na ovom području, čak i krajem oktobra kada smo mi bili.
Nisam siguran da li je ova destinacija uopšte dostupna tokom leta, mogu samo da zamislim kakve su tada temperature kada smo se mi preznojavali već u rano prepodne jedne poodmakle jeseni.
Šta predstavljaju hramovi ?
Veliki hram posvećen je egipatskim božanstvima Amonu-Ra (bog sunca i vrhovni bog Egipta), Ptahu (bog plodnosti, umetnosti i zanatstva) i Ra-Harakhtu (bog sunca).
Mali hram koji se nalazi stotinjak metara desno od velikog, posvećen je boginji radosti, materinstva i ljubavi, Hator, a u njemu je sahranjena Ramzesova žena, kraljica Nefertari.
Oba hrama izgrađena su u ogromnoj steni.
Veliki hram
Veliki hram visok je 33, širok 38 metara, a unutrašnji deo dugačak je 60 metara.
Njegovo pročelje je zaista upečatljivo – četiri kolosalne statue faraona Ramzesa, visine 20 metara, po dve sa svake strane ulaza.
Nažalost, jedna statua je stradala u zemljotresu i njeni ostaci nalaze se pored ulaza u hram.
Unutrašnji zidovi ukrašeni su brojnim crtežima na kojima su prikazani Ramzes i njegova žena Nefertari kako odaju počast bogovima, kao i brojne bitke u kojima je Ramzes odneo pobedu, poput one u Kadešu.
U prvoj i glavnoj prostoriji nalazi se i osam statua boga Ozirisa sa likom faraona, visokih deset metara.
Ova dvorana podeljena je u tri hodnika, a kipovi se nalaze u središnjem i najvećem delu.
U zadnjem delu hrama nalazi se svetilište, mala prostorija sa četiri kipa koji predstavljaju Ramzesa II i tri božanstva kojima je hram posvećen: Amon-Ra, Ptah i Ra-Harakhta.
Na ovom mestu, fascinacija onim što vidimo dostiže svoj vrhunac, jer pazite sad ovo – pre tri hiljade godina neki ljudi su znali da ovo svetilište orijentišu tako da u njega mogu da dopru sunčevi zraci samo dva puta godišnje, 20. februara i 20. oktobra, i to na taj način da obasjavaju likove Ramzesa, Amona i Ra-Harakhta, dok četvrta statua boga Ptaha ostaje uvek u senci, s obzirom da se ovo božanstvo povezuje sa smrću i podzemnim svetom!
Mali hram
Njegova visina je 12, a širina 18 metara.
Kraljica Nefertari bila je prva od osam Ramzesovih žena, a opisana je kao žena izuzetne lepote.
Na ulazu u hram nalazi se šest kolosalnih kipova visokih deset metara koji prikazuju Ramzesa II i kraljicu Nefertari, a neobično je to što su identične visine.
Na bočnim stranama su statue koje prikazuju kraljevsku decu, dok je unutrašnjost hrama ukrašena hijeroglifima koji opisuju život vladarskog para.
Mogu se videti i scene darivanja gde kraljica Nefertari stoji pred boginjom Hator.
Izmeštanje hramova
Poslednja u nizu fantastičnih priča vezanih za ovu destinacije tiče se perioda između 1950 i 1960. godine, kada se gradila čuvena Velika asuanska brana, svojevrsni građevinsko – arhitektonski podvig.
Izgradnja brane je donela niz promena u dolini reke Nil, ceo projekat je drastično uticao na tamošnju floru i faunu, a novoformirano akumulaciono jezero Naser impresivnih dimenzija (dužina 600 km, prosečna širina 10 km, maksimalna širina 50 km) bi poplavilo kompleks Abu Simbela, pa se moralo iznaći rešenje za spas ovog bisera staroegipatske arhitekture i graditeljstva.
Velika međunarodna akcija pod pokroviteljstvom UNESCO-a, sprovedena je prema planu švedskih stručnjaka i podrazumevala je sečenje hramova na blokove i njihovo premeštanje na lokaciju koja se nalazila dvesto metara dalje i šezdeset i pet metara iznad originalne lokacije.
Na novoj lokaciji izgrađena su dva veštačka brda od kamena i betona, dovoljno čvrsta da mogu podneti težinu hramova.
Radovi su trajali pet godina i izveo ih je međunarodni konzorcijum od deset izvođača, tako da je ponekad na gradilištu bilo angažovano oko 1600 radnika i stručnog osoblja.
Na staroj lokaciji hramovi su isečeni na više od deset hiljada komada teških i po trideset tona.
Svaki je komad označen, premešten i ponovno ugrađen na novoj lokaciji.
Pre samog sečenja, u kamenu hramova izbušeno je oko sedamnaest hiljada rupa u koje je ubrizgano trideset tri tone smole, a na nekim su mestima korištene i čelične spone.
To je bilo potrebno kako bi se sprečilo raspadanje blokova nakon sečenja i prilikom transporta.
Celokupni posao sečenja, prenosa blokova i same rekonstrukcije trajao je od 1964. do 1968. godine.
Ceo projekat je odrađen gotovo besprekorno, pa je čak i fenomen sunčevih zraka koji samo dva puta godišnje obasjavaju likove u dubini hrama, uspešno ‘’iskopiran’’, ali sa jednim kalendarskim danom kašnjenja u odnosu na original.
U blizini hramova se nalazi nekoliko restorana, kafića, neizbežni prodavci suvenira, a vidim da su u međuvremenu izgrđanei luksuzni hoteli, tako da je ukupna turistička ponuda, ove daleke i egzotične destinacije, maksimalno zaokružena.
Nakon kafe pauze i osveženja, mi smo krenuli na novu brzu vožnju kroz Saharu, u susret novim avanturama o kojima ću pisati u nastavku blogova o ovom fantastičnom putovanju kroz Egipat.
