by Alzas ili Elzas, (fr. Alsace, nem. Elsass) najistočnija je regija Francuske, smeštena između reke Rajne, koja je ovde prirodna granica između Francuske i Nemačke, i planinskog masiva Vogezi (Vosges).
Površinski je to najmanja regija u državi, dužine 190 i širine 50 km.
Ovo područje ima izuzetno turbulentnu prošlost obeleženu konstantnim promenama država u kojima se nalazilo, što je ostavilo duboke tragove u kulturološkom, sociološkom i etnografskom smislu.
Kada govorim afirmativno o Evropskoj uniji tu svakako ne mislim na korumpiranu birokratiju i licemerno nedosledne političare, nego na univerzalne ljudske vrednosti, ostvarenu slobodu kretanja, saradnju među državama i narodima, poštovanje zakona, toleranciju itd.
Ako se igde ratovalo i krv prolivala to je Alzas, danas simbol međudržavne saradnje Francuske i Nemačke, zemalja okosnica Evropske unije.
Zbog svega toga nije čudo što je upravo Strasbourg (Strazbur), glavni i najveći grad Alzasa, svojevremeno izabran za sedište nekih od najvažnijih institucija EU – Savet Evrope,Evropski parlament, Evropski sud za ljudska prava itd.
Zahvaljujući činjenici da se moja celokupna familija sa očeve strane potkraj šezdesetih i početkom sedamdestih godina prošlog veka odselila u Nemačku i nastanila u njenom najlepšem delu, na krajnjem jugozapadu u području Scwarzwalda i Bodenskog jezera, moje detinjstvo i dečaštvo su bili ispunjeni zanimljivim putovanjima po ovom, jednom od najlepših delova Evrope.
U krugu od 100 km otkrivali smo mnogobrojne zanimljive destinacije Austrije, Nemačke, Švajcarske i Francuske.
Upravo su Strasbourg i Colmar (Kolmar), gradovi o kojima pišem u ovom blogu, bili moj prvi ”dodir” sa Francuskom od kog je prošlo skoro pola veka.
U međuvremenu posetio sam ih još tri puta u ravnomerno raspoređenim fazama života – na mladalačkom putovanju sa drugarom, na bračnom putovanju i na prvom sinovljevom putovanju po Evropi.
Strasbourg je grad koji leži na dve reke – kroz centar teče reka Ill, dok se njegova industrijska zona sa istočne strane ”naslanja” na Rajnu koja je ujedno i granica sa Nemačkom.
Od centralnog gradskog trga pa do Kehla, nemačkog grada sa druge strane Rajne, ima samo 5,5 km, što je podatak koji najbolje ilustruje i tu geografsku bliskost između dve zemlje tj. dva grada.
U gradu živi oko 280 000 stanovnika (uže područje grada) što Strasbourg čini sedmim gradom po veličini u Francuskoj.
Od Novog Sada je udaljen ravno 1300 km, a najbrža ruta je preko Budimpešte, Beča, Linza, Münchena i Stuttgarta.
Do Parisa, francuske prestonice razdaljina je 500 km, Zürich je udaljen 225 km, a Frankfurt 220 km.
Za one koji žele da posete Strasbourg, a nemaju volje/mogućnosti za podužu vožnju autom ili autobusom korisna je informacija da do 60 km udaljenog aerodroma u nemačkom – Baden Badenu lete neke od niskobudžetnih kompanija sa teritorije ex YU.
Koliko dubok trag su ostavili periodi kada je grad bio deo Nemačke (Pruske) govori i podatak da je ime Strasbourg nemačkog porekla i u prevodu znači ”grad na raskršću”.
Njegovo staro gradsko jezgro je jedini centar nekog grada na svetu koji je UNESCO proglasio za svetsku kulturnu baštinu 1988. godine.
Grande Ile, kako se zove centralni deo grada, u stvari je jedno veliko ostrvo koje je nastalo račvanjem reke Ill.
U jugostočnom delu Grande Ile nalazi se najposećenija i najpoznatija četvrt – pitoreskna Mala Francuska (La Petite France).
Mostovi preko reke i kanala ukrašeni cvećem, mreža trgova i starih ulica čije zgrade sa karakterističnim fasadama čine atmosferu grada bajkovitom, privlače turiste iz celog sveta.
No, za pozitivnu energiju grada nisu dovoljna samo lepa zdanja, nego i ljudi koji ovde žive u svojevrsnoj međunacionalnoj i multikonfesionalnoj harmoniji.
Za ilustraciju ovog drugog dovoljno je reći da je Strasbourg grad u kome možete videti, osim brojnih protestanstskih i katoličkih, i pravoslavnu crkvu, džamiju, sinagogu, pa čak i budistički hram!
Svakako najpoznatiji religijski objekat u gradu je čuvena Chatedrale Notre – Dame – de – Strasbourg (Katedrala Naše Gospe) na Katedralnom trgu.
Ova veličanstvena građevina koju je Victor Hugo nazvao ”gorostasno novo čudo” sa svojih 142 metra visokim tornjem bila je najviša zgrada na svetu između 1625. i 1847. godine, dok je danas šesta najviša crkva na planeti.
Obzirom da je gradnja trajala od 1015. do 1439. godine, na katedrali su uočljivi različiti arhitektonski stilovi – od romaničkog do kasnog gotskog.
Zanimljivo je da se ružičasta boja peska koja krasi fasadu katedrale menja u odnosu na deo dana, odnosno na ugao pod kojim sunčevi zraci padaju na nju.
Ko ima dovoljno energije može (uz 5 eura za ulaznicu) da se pone na vrh tornja i da uživa u veličanstvenom pogledu na ceo grad, Rajnu, Vogeze i nemački Schwarzwald,.
Posebnu atrakciju predstavlja osamnaestometarski astronomski sat koji se, začudo, nalazi unutar građevine i čiji mehanizam datira iz 1842.
Svakog dana u 13.30h na satu se odigrava mala parada apostola.
Na Katedralni trg, sa njegove istočne strane nadovezuje se Dvorski trg na kome se nalazi velelepna Palata Rohan (Rohan Palace) nekadašnja rezidencija prinčeva-biskupa i kardinala plemićke porodice Rohan.
Kompleks palate obuhvata veliki prostor između trga i reke, a u njemu je danas smešteno nekoliko muzeja po kojima je Strasbourg nadaleko poznat – arheološki muzej, muzej likovne i dekorativne umetnosti i muzej lepih umetnosti.
Mi smo u razgledanje Strasbourga krenuli sa Trga republike (Place de la République) gde smo uspeli da nađemo slobodno parking mesto.
Na ovom prostranom trgu koji se nekada zvao Kaiserplatz (jasno vam je u kom periodu) svojom monumentalnošću se ističu zgrade Nacionalnog pozorišta (Théâtre national de Strasbourg) i Palata Rajne (Palace of the Rhine).
Vidite na fotografiji tramvaj – u Strasbourgu, gradu koji odiše urednošću i funkcionalnošću uvedeni su tramvaji koji tokom vožnje istovremeno zalivaju i seku travu između šina!
Jedan u nizu plastičnih primera da je spoj nemačke regulative i francuskog načina života dobitna kombinacija 😊
Palata Rajne je zdanje nekadašnje carske palate (Kaiserpalast), građene krajem XIX veka za rezidencijalne potrebe poslednjeg cara Nemačke i pruskog kralja Wilhelma II.
Inače, ovaj trg se nalazi u severoistočnom delu grada, u Nemačkoj četvrti, a preko Pozorišnog mosta spojen je sa Grande Ile – starim gradskim jezgrom.
Do Katedralnog trga ima samo 700 metara.
U vreme naše, sada već relativno davne, poslednje posete Strasbourgu, smartphoni još uvek nisu apsolutno zagospodarili svim segmentima svakodnevnice, pa je i turistički obilazak gradova bio koncipiran na ”starinski način” – odeš lepo u turistički office uzmeš mapu grada i lagano istražuješ.
Tako smo i mi konciprali to naše vrelo, letnje francusko popodne, lutali šarmantnim ulicama ovog neverovatnog grada vodeći ipak računa da se ne propusti ono najvažnije.
A ono što svakako treba videti je kvart ”Mla Francuska” koji sam ranije u tekstu već pominjao.
Ovaj, definitivno najslikovitiji i turistima najprivlačniji deo Strasbourga nalazi se uz obalu reke i to upravo na prostoru gde se Ill deli na dva osnovna pravca, od kojih je onaj južni posebno zanimljiv.
Kao što se vidi na mapi, tri rečna ostrvca račvaju Ill na čak četiri rukavca, a sve to zajedno je međusobno povezano sa tri mosta.
Ovi mostovi, zajedno sa četiri kule, zovu se Ponts Couverts i predstavljali su odbrambeni kompleks grada u XIII veku kada su izgrađeni.
Njihova izgradnja je započeta 1230. i trajala je punih dvadeset godina.
Ponts Couverts – u prevodu označava ”pokrivene mostove” – sve do 1784. godine oni su imali drvene krovove koji su štitili vojnike koji su bili stacionirani na njima tokom ratova.
Od 1928. se nalaze na listi istorijskih spomenika od najvećeg značaja.
Brana i kameni most Vauban, podignut 1690. nizvodno od Ponts Couverts, u većoj meri zamenio je njihovu strategijsko – logističku ulogu.
U šarenim, drvenim kućicama ”Male Francuske”, nastalim u XVI i XVII veku, pored ribara živele su i radile zanatlije raznih profila, prevashodno mlinari i kožari.
Danas je ceo kraj prilagođen potrebama i željama turista, a i mi smo našu pauzu za kafu i osveženje napravili u jednoj od zabačanijih uličica, što po pravilu obezbeđuje značajno niže cene u odnosu na najprometnije pravce.
U Strasbourgu se još od davne 1570. godine održava “Marché de Noël” – najstariji božićni sajam u Francuskoj.
Većina dešavanja odigrava se na trgu Kleber, nedaleko od katedrale, ali je nažalost i ova manifestacija, poput sličnih slučajeva širom Evrope, pre nekoliko godina doživela teroristički napad, što je u značajnoj meri narušilo kosmopolitski ugled koji je Strasbourg do tada imao.
Jedan od simbola grada, a i celog Alzasa su rode.
Kažu za Strasbourg da je to grad iz kog rode nikada ne odlaze, što nije produkt nekog klimatskog fenomena nego ciljane akcije gradskih vlasti koje su od 1983. započele projekat izgradnje i održavanja njihovih gnezda koja se mogu videti na svakom koraku – dimnjaci, krovovi, vrhovi krošanja itd.
Ovaj projekat podrazumeva i prekrivanje gnezda mrežom kako mladunčad roda do godinu dana starosti ne bi napuštala svoja gnezda i kako bi na taj način izgubila migrantski instikt.
Najveći broj ovih simpatičnih životinja lociran je u Jardin des Deux Rives – ‘’parku na dve obale’’.
Ova jedinstvena zelena oaza, još jedan simbolički projekat saradnje i povezanosti dvaju država, izgrađena je pre dve decenije sa obe strane Rajne međusobno povezanih prelepim pešačko-biciklističkim mostom.
Ukoliko boravite u ovom delu Evrope više dana, svakako da ćete posetiti jedan od najvećih i najboljih zabavnih parkova u Evropi, a priču o Europa Parku možete pročitate ovde:
Europa Park se nalazi pedesetak kilometara južno od Strasbourga u nemačkom mestu Rust i predstavlja fenomenalnu turističku destinaciju neograničene zabave za sve generacije.
U vreme naše poslednje posete Strasbourgu, naš Dario je bio šestogodišnjak pa se postavilo pitanje šta mu ponuditi kao ”kompenzaciju” za nekoliko sati gradske šetnje po vrelom letnjem danu, što baš nije omiljena aktivnost za ovaj uzrast dece.
Jedno od rešenja je, za one koji se nađu u sličnoj situaciji, prelep park Friedel koji se nalazi desetak kilometara od centra, na ulazu u grad sa južne strane u predgrađu Girlenhirsch.
Kompleks čine sportski i rekreativni tereni sa parkom bogatim raznim vrstama drveća koja prave ”debelu” hladovinu, koja nam je tog dana baš dobro došla za jednosatni predah.
Ono što najviše privlači dečju pažnju je mini zoo sa širokim spektrom domaćih životinja sa kojima se može ostvariti neposredan kontak.
Obzirom da se radi o površini od preko 2 ha, možda reč ”mini” i nije skroz adekvatna, uglavnom radi se o izuzetnoj prirodnoj oazi koja nema neku širu prepoznatljivost (mi smo je slučajno našli analizirajući google mape), što je čini dodatno privlačnom.
Toliko o Strasbourgu, gradu koji bi svaki Evropljanin trebao da poseti i doživi, a u nastavku putovanja po Alzasu idemo u prelepi Colmar.
