May 24, 2024

Europa-Park – mašta, kreacija, odlična zabava, adrenalinske bombe i velike gužve

Ima dosta toga ”naj” u opisu ovog zabavnog parka smeštenog na granici Nemačke i Francuske, čuvenog Europa-Parka.

Jedan je od najboljih, najvećih i najstarijih u Evropi, a za mene ima posebnu emotivnu vrednost – to je bio prvi zabavni park kojeg sam kao dečak posetio.

Te, daleke, 1978. godine, u vremenu bez interneta i 1000 TV kanala, za nas iz skromne Jugoslavije, poseta ovakvom šarenom i zabavnom mestu bio je doživljaj koji se zauvek pamti.

Toliko je ta avantura bila upečatljiva da sam je ponovio još dva puta u pravilno raspoređenim životnim ciklusima – sa suprugom u okviru (evropskog) bračnog putovanja i sa Dariom, našim sinom, u momentu kada je on bio taman uzrasta sličnog onom kada sam ja ”debitovao” u ovom carstvu zabave.

U tih, kao vihor projuhalih, četiri i kusur decenija, pojavili su se brojni drugi zabavni parkovi širom Evrope, od kojih su svakako najpoznatiji pariski Disneyland i Asteriks park, italijanski Gardaland, belgijski Walibi park i nemački Legoland.

Od navedenih, mi smo još bili u pariskom Disneylandu, a ovaj podatak je bitan za ovu priču samo iz razloga što nam je ta avantura bila zgodna za poređenje sa Europa-Parkom, kako u kvalitativnom, tako i u kvantitativnom smislu.

Selo Rust, pored kog je izgrađen ovaj turističko – zabavni kompleks, nalazi se u dolini reke Rajne na krajnjem jugozapadu Nemačke, u pokrajini Baden-Württemberg.

Od Stuttgarta, glavnog grada ove pokrajine, udaljen je 180 km, od Strasbourga, najvećeg i najznačajnijeg grada u ovom delu Francuske razdaljina je samo 55 km, dok rastojanje od tromeđe Francuske, Nemačke i Švajcarske i velikog međunarodnog čvorišta, grada Basela, iznosi 95 km.

Najsunčaniji nemački grad Freiburg, koji se nalazi na ”granici” doline Rajne i čuvenog Schwarzwalda, od Rusta je udaljen samo 38 km.

No, udaljenost koja je najznačajnija za nas iz ovih krajeva iznosi čitavih 1320 km i predstavlja rastojanje od Novog Sada do Europa-Parka.

Dakle, prilično daleko i dosta nezgodno za osmišljavanje posete, posebno ukoliko vam Rust ni na koji način nije neka usputna destinacija ili ako se niste namerili da upravo ovaj deo Evrope bude odredište jednog dužeg odmora odnosno putovanja.

Svakako da u planiranje eventaulnog putovanja u ovo područje, treba ozbiljno razmotriti opciju voza koji je u Nemačkoj, kao i u ostalim razvijenim evropskim državama, možda i primarno funkcionalna opcija.

O tome koliko je ovaj kraj zanimljiv i šta sve zaslužuje pažnju turista i posetilaca, pisao sam u sledećim blogovima:

Europa-Park je otvoren 12. aprila 1975. godine, a osnovala ga je porodica Mack, koja se bavila proozvodnjom vozila za zabavu.

Prvobitno je ovo bio prostor na kome su vršene demonstracione vožnje, da bi tokom naredne četiri decenije prerastao u svetski poznato mesto vrhunske zabave i neverovatnih tehnoloških dostignuća.

Broj posetilaca na godišnjem nivou iznosi oko 6 miliona, po čemu je u samom evropskom vrhu gde mu je praktično jedini pravi konkurent Disneyland u Parizu.

Višestruki je dobitnik nagrada za najbolji tematski zabavni park Evrope, a pre 4 godine poneo je i titulu najboljeg svetskog zabavnog parka u izboru američkog časopisa Amusement Today.

Prostire se na neverovatnih 950 000 m2 i tokom glavne sezone upošljava preko 3600 radnika!

Za one koji do sada nisu imali prilike da se susretnu sa ovakvim zabavno – adrenalinskim kompleksima, evo nekoliko osnovnih informacija.

Koncept je takav da posetilac kupuje ulaznicu koja mu posle važi za sve sadržaje i programe koji su u ponudi (neka vrsta all inclusiva).

Posetioci mogu poneti svoje piće i hranu i konzumirati ga u nekom prigodnom ”piknik” kutku.

Naravno, postoje brojni restorani, kafići, vinski podrumi, pivnice, barovi, kiosci brze hrane, suvenirnice u samom kompleksu, čiji proizvodi i usluge se posebno plaćaju.

Na ulazima kod svake pojedinačne atrakcije u parku, postoji semafor koji obaveštava koliko je  orijentaciono vreme koje posetilac mora provesti u čekanju do ”konzumacije” sadržaja.

Ovo je uvedeno usled gužvi koje su tokom poslednjih dve decenije postale nesnošljive.

Postoji mogućnost da doplatite određenu sumu na osnovnu cenu karte i ta opcija vam omogućava tzv. ”brzi prolaz” mimo sve dužih i sve sporijih redova.

Ovu bih opciju zaista preporučio onima koji to sebi mogu da priušte, puno će vremena i još više živaca, na ovaj način uštedeti.

Kada smo već kod para, da malo poričamo o cenama.

Ako vam kažem da je trenutno važeća cena za odrasle 57,50 eura dok je dečja ulaznica 49 eura i to mimo bitnih datuma, praznika (kada je još skuplje), odmah će vam biti jasno da je za prosečnog građanina sa naših prostora ovo ekstremno skupa avantura.

Prosta računica – za četvoročlanu porodicu za jedan dan uživanja potrebno je platiti više od 200 eura samo za ulaz.

Na to ide još 8 eura parking, a o gorivu i smeštaju neću ovde ni da govorim.

Naša je velika sreća što smo oduvek bili i logistički i finansijski ”maženi i paženi” od strane moje drage familije nastanjene u tim krajevima, što je bilo presudno da uspemo da doživimo ovu skupu, ali i neponovljivu avanturu.

Ovakva mesta su pravi raj za decu, no svakako da se i odrasli, nevezano za životnu dob, mogu uživeti i uživati u raznoraznom sadržajima koji se nude.

Ono što meni kao sad već ”ozbiljno” odrasloj osobi izuzetno smeta su pomenute gužve.

Turistička industrija i industrija zabave su u poslednjih 30 godina, verno prateći vrtoglavi tehnološki razvoj, narasle do neslućenih razmera.

Svi putuju, svuda se putuje, svako i najmanje seoce postalo je turistička atrakcija, putevi, letovališta, ulazi u muzeje, ulazi na trajekte, sve, baš sve je zakrčeno i zatrpano sa neverovatnom količinom ljudi.

Nakon što smo na našem putovanju u Pariz 2009. godine, potpuno amaterski odredili nedelju kao dan za izlet u Disneyland i tamo 2/3 dana proveli u redovima, rešili smo da ne ponovimo istu grešku sa Europa-Parkom.

Jedan letnji, potpuno neutralni utorak, izabran je za dan naše posete, a odredištu smo počeli da se približavamo pola sata pre otvaranja.

I, ništa nije vredelo….

Sa istom idejom je u istom momentu na parking Europa-Parka pristizalo na hiljade ljudi.

Tako da zaista nemam preporuku kada je najbolje vreme za dolazak, posebno nakon što sam nedavno čuo za slično iskustvo koje mi je sestra sa familijom doživela u Gardalandu i to usred zime – 6. januara!

Ali, ta radost, ushićenje i uzbuđenje koje je našeg, tada sedmogodišnjeg, sina Daria držala punih 10 sati koliko je trajala naša poseta, ipak je nešto, dovoljno snažno da anulira moju popriličnu zlovolju uzrkovanu tim celodnevnim metežom.

Njemu nije smetalo ni to što smo čitavih 40 minuta čekali da bi se provozali ”rekama i vodopadima Norveške” (jedna od najposećenijih atrakcija u parku), da bi posle toliko vremena bilo saopšteno da se vožnje obustavljaju zbog kvara.

Njemu nije smetalo, a ja sam hteo da ujedam 🙂

Inače, sa tim ”Fjord raftingom” baš nemamo sreće – ni kada smo prvi put supruga i ja bili 2006. godine nismo uspeli da ga realizujemo.

To već može da mi bude dovoljan motiv za povratak u Europa-Park, no mislim da ću ipak pričekati još malo, makar dok neki budući unuci ne stasaju za ove dogodovštine 🙂.

Kompleks sadrži 18 tematskih celina, preko 120 atrakcija i 100 razlitih vrsta vožnji, 12 “roller coastera” itd.

Na prvi pogled je jasno da je ovoliku količinu sadržaja ukombinovanu sa gužvama, jednostavno nemoguće ”savladati” za jedan dan, pa se krenulo u promociju produženih boravaka na ovoj destinaciji.

Uz park je sagrađeno 5 hotela i jedan auto kamp, u ponudi su različiti paketi ulaznica za dva dana (a i više), u kombinaciji sa smeštajem itd.

Uglavnom, ništa pametno neću saopštiti kada kažem – koliko para toliko i muzike.

Park se sastoji iz celina koje predstavljaju najveće evropske zemlje (Italija, Francuska, Nemačka, Španija, Velika Britanija, Irska, Holandija, Skandinavija, Rusija…) koje su prikazane kroz replike minijaturnih, karakterističnih spomenika arhitekture, kroz ugostiteljske objekte koji poslužuju hranu i piće svojstvenu dotičnoj državi i kroz određeni umetnički, zabavni ili folklorni nacionalni program.

Baš sam malopre ”skoknuo” na aktuelnu mapu Europa-Parka, zanimalo me je da li su globalna svetska politička previranja ostavila traga i na sadržaj jednog zabavnog parka, no izgleda da je paviljon Rusije još uvek na svom mestu uprkos sveopštoj izolaciji usled rata u Ukrajini.

Baš iz tog ruskog dela pamtim jednu od žećih vožnja “roller coasterom”, baš me je dobro istresao i ‘’izgužvao’’.

Kada smo već kod ovog izuma koji ljudski adrenalin izdiže preko svih mogućih granica, treba reći da od 12 ”roller coastera’’ najpoznatiji je Silver Star, visok 72 metra, a maksimalna brzina mu je 72 km/h!

On se svojom celokupnom dužinom nalazi iznad parkinga, no iako pomalo udaljen od većeg dela zabavnog parka, krici uzbuđenih posetilaca čuju se i u njegovim najudaljenijim delovima.

‘’Blue fire Megacoaster’’ je još jedan vratolomno dinamičan juriš, i to kroz predivnu i surovu prirodu Islanda.

Za samo 2,5 sekunde dostiže se brzina od 100 km/h.

Nisam probao, a ne mogu ni da zamislim stanje stomaka nakon tog iskustva.

Kao što rekoh, svaka zemlja je prikazana nekom njenom karakterističnom turističkom, kulturnom, prirodnom i gastronomskom atrakcijom.

U Italiji se vozite gondolama i jedete pizze, u Francuskoj šetate pored Moulin Rougea i uživate u Can-canu, u Španiji gledate igrače flamenka i koridu, u Austriji i Švajcarskoj se vozite kroz prelepe Alpe, u Portugaliji se u velikom čamcu sjurite u Atlantski okean, u Velikoj Britaniji vozite trku u čuvenom Silverstonu, kod Grka se vožnja kroz prikaze njihove mitologije završava munjevitim obrušavanjem u more itd.

Na samom ulazu park, prvi paviljon sa kojim se susreću posetioci je prikaz Nemačke i u okviru njega je tzv. Voletarium u kome se vozite, tačnije letite iznad cele Evrope.

To je nešto što se meni lično najviše dopalo prilikom poslednje naše posete parku, a radi se o neverovatnom audio – vizuelnom doživljaju u kome je osećaj da zaista letite zapanjujuće realan.

Evo ovde ću postaviti link ka videu koji možda dočara delić razloga moje fascinacije.

Voletarium i nemački paviljon posebno apostrofiram iz još jednog razloga odnosno tople preporuke – ni slučajno njega nemojte prvog posetiti, ostavite ga za sam kraj boravka u parku.

Zašto?

Zato što, vođeni kolektivnom inercijom, 80 % posetilaca odmah sa kapije krene ka tom, prvom paviljonu i momentalno nastane gužva, dok preostalih 20 % za to vreme ‘’odradi’’ nekoliko drugih avantura.

Dakle, dobro proučite plan pre posete, odaberete ono što vam deluje najzanimljivije (po mogućstvu što dalje od početne tačke) eto npr. baš te norveške fjordove ili ‘’roller coastere’’ u Portugaliji i/ili Grčkoj, i kako prođete ulazna vrata ravno tamo, bez usputnog zadržavanja, sve to ćete naknadno lakše postići.

Ispred svakog paviljona postoje informativne table koje obaveštavaju turiste u kom terminu se tog dana održava neka predstava ili priredba, što je takođe bitno radi sveopšte organizacije vremena i pravaca kretanja.

Najlepši način da upoznate park je vožnja panoramskim vozićem, koji staje u svakoj ‘’državi’’ na maštovito osmišljenim stanicama koje svojim izgledom asociraju na zemlju u kojoj se trenutno nalazite, pa i ovo može biti način na koji ćete se lakše i brže prebacivati od jedne do druge izabrane destinacije.

Osim ovog, postoji i super brzi voz – monorail sa glavnim stanicama u Nemačkoj, Španiji i Grčkoj.

Sadržaji parka se svake sezone unapređuju, doteruju, dopunjavaju, pridodaju novi itd.

Jedna od konstanti (a to potvrđuju i naše fotke iz 1978.) je veliko jezero  po kome možete da se provozate na nekoliko načina, ali ovi drveni splavovi i lagano ‘’Jozefinino magično, carsko putovanje’’ je idealno za opuštanje i pauzu od adrenalinskih udara.

Brojni su i drugi sadržaji u parku, tako da npr. šetajući kroz kompleks možete naići na neku paradu, maskenbal (venecijanski karneval), koncert itd.

Postoje cirkuske predstave, bioskopi u kojima se prikazuju 4D projekcije, pozorište lutaka i modni butici.

Europa-Park je zatvoren između 06.01. i 25.03. (ove godine je to termin otvaranja, ponekad pauza potraje do aprila), i između 03. i 23.11.

Kraj novembra, decembar i prvi dani januara spadaju pod ‘’zimsku sezonu’’ tokom koje spoljni ‘’roller coasteri’’ ne radi, ali je zato ceo park u posebnoj, božićno – novogodišnjoj atmosferi.

Uglavnom, ukoliko vam se ukaže prilika, obavezno priuštite sebi ovo neverovatno uzbudljivo i nesvakidašnje iskustvo, biće to avantura koju ćete pamtiti ceo život.

Ne obazirite se na moju džangrizavost, em sam mator, em sam bio već tri puta, nego iskoristite tih nekoliko dragocenih saveta kako bi vam uživancija dostigla maksimum uz što manje napora.

Uživajte, jednom se živi!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *