by Posle četiri dana provedenih u kampu Pa Emer, u okolini Drača, našu balkansku kampersku turneju nastavili smo u južnom delu albanskog primorja, a izabrano odredište bio nam je kamp Gate to Horizon, koji se nalazi u blizini mesta Lukovë, dvadesetak kilometara severno od Sarande.
Kako smo se proveli na prvoj destinaciji, šta smo sve videli i kako je protekao dolazak u Albaniju, pisao sam u prvom blogu koji možete pročitati ovde:
Prilikom planiranja ovog našeg putovanja, namera mi je bila da, osim uživanja u lepotama mora, plaža i samog kampovanja, obiđemo što više zanimljivih i atraktivnih turističkih destinacija širom Albanije.
Za realizaciju te ideje bilo je potrebno odabrati (barem) dve „baze“ iz kojih bi pristup što većem broju željenih lokaliteta bio realno moguć.
Tako smo iz Pa Emera uspeli da u poludnevnim izletima obiđemo Tiranu, Kruju i Drač, a u drugom delu putovanja cilj je bilo područje oko Sarande, koje je, u turističkom smislu, možda i najposećeniji i najatraktivniji deo Albanije.
Moram priznati da sam se poprilično namučio tražeći adekvatan kamp u široj okolini Sarande. Sve što se moglo pronaći širom „bespuća interneta“ delovalo je prilično loše i oskudno.
To me je nemalo iznenadilo, obzirom na to da se, kao što sam već rekao, radi o turistički najrazvijenijem delu ove lepe zemlje.
Svega tamo ima: brdo hotela, privatnog smeštaja svih vrsta, restorana, barova, vrhunskih plaža – ali kada su kampovi u pitanju, situacija je veoma loša. Sve što se moglo pronaći ličilo je na nečije privatno dvorište, bez hladovine i elementarno pristojne infrastrukture.
Već kada sam pomislio da ćemo morati napraviti pauzu u kampovanju i prespavati nekoliko noći u nekom apartmanu, u jednoj FB grupi stigla mi je preporuka za kamp Gate to Horizon, čiji je alternativni naziv Bio Camping Lukovë.
Uz detaljno proučavanje svih dostupnih podataka o kampu i sagledavanje njegovih mana (o kojima ću kasnije detaljnije pisati), finalna odluka je pala – idemo tamo!
Ukupna razdaljina između dva kampa iznosi oko 200 km, no naša cifra na brojaču tog dana bila je 280 km, zahvaljujući činjenici da smo napravili jedno „40 × 2 km“ skretanje s rute kako bismo posetili fantastični Berat – jedan od najlepših starih gradova u čitavoj Albaniji.
Postoje tri varijante za dolazak iz pravca Drača i Tirane do južne Albanije, a mi smo se opredelili za opciju koja je podrazumevala rutu do Valone. Potom smo, vozeći se izuzetno dobrim i slabo opterećenim putem SH76, uživali u prelepim planinskim predelima, da bismo na kraju izbili na obalu Jonskog mora, dvadesetak kilometara pre mesta Lukovë.
Ovde je priobalje protkano visokim i strmim planinama, tako da je za pristup do svake tačke na moru potrebno uložiti veći ili manji napor – u zavisnosti od kvaliteta prilaznog puta.
I tu sada dolazimo do priče o manama našeg izabranog kampa – dva kilometra prašnjavog i strmog makadama, s bezbroj džombi i rupa, predstavljaju solidan izazov i pristojnu frustraciju.
No, na to smo bili spremni, pa smo nekako izgurali, dok je Golf iz cele avanture izašao nalik vozilu koje se vratilo sa safarija po afričkim pustinjama.
Rekoh ranije da se Lukovë nalazi dvadesetak kilometara severno od Sarande, a glavni putni pravci u ovom delu Albanije su odlični – mnogo bolji nego u okolini Drača i Tirane.
U kampu smo proveli tri noći, a tokom drugog dana boravka napravili smo jedan ozbiljan i jako lep izlet te obišli Đirokaštru, Park prirode Blue Eye i Sarandu, o čemu ću napisati posebne blogove.
U danu kada smo krenuli za Grčku, ka trećem odredištu naše kamperske turneje, posetili smo čuveni Ksamil i veličanstveni NP Butrint.
Dakle, za one koji letuju na jugu Alabnije, navedne destinacije su, po mom skromnom mišljenju, nešto što nikako ne smeju propustiti, svaka izuzetno zanimljiva i atraktivna na svoj način.
Svaka od njih je izuzetno zanimljiva i atraktivna na svoj način.
Na kraju ovog detaljnog pozicioniranja kampa, za one koji bi do njega dolazili direktno, informacija da je put preko Kosova ubedljivo najkraći i najbrži (780 km od Novog Sada), a alternativni pravci su preko Crne Gore (900 km) i Makedonije (1070 km).
Sam kamp koncipiran je na krajnje minimalistički način, s naglaskom na ekološke standarde.
Osnovna karakteristika celog prostora i ono po čemu je ovaj kamp mnogima favorit jeste njegova bujna vegetacija – gusta šuma, mnoštvo stabala maslina, limuna, kaktusi, cveće…
Kada se sada prisetim prepiske s vlasnicima kampa, u kojoj sam ih molio za „mesto u hladovini“, bude mi smešno – jer su sva mesta u kampu u hladovini 😊
I to ne nekoj polovičnoj, već „debeloj“, tokom celog dana.
Uprkos vrućini, u kampu je uvek prijatna temperatura, a u večernjim časovima trenerka i duks su obavezni.
Naziv Gate to Horizon dobio je zbog spektakularnih zalazaka sunca u kojima gosti kampa mogu uživati svakog dana.
Plaža je peščana, a najisturenije parcele kampa nalaze se bukvalno uz samu obalu.
Sa morem nismo imali sreće – jaki talasi Jadrana ispratili su nas iz našeg prvog kampa Pa Emera, a ovde nas je dočekalo još „prgavije“ Jonsko more.
Tako smo, umesto plivanja i brčkanja, bili primorani na oprezne susrete sa silovitim talasima, koji su nas pošteno izudarali i isprevrtali.
Mirno more pronašli smo tek koji dan kasnije i 100 km južnije – u našem trećem kampu, u blizini grčke Sivotе.
Gosti kampa nemaju na raspolaganju strujne priključke – da li slučajno ili namerno (da bi sve bilo u stilu „naturale“), ne znam – ali za razliku od Pa Emera, ovde smo imali rasvetu u celom kampu, koja nam je tamo baš jako falila.
Na većini kamperskih pozicija postoje masivni drveni stolovi i stolice, koje su nama šatorašima značajno olakšali niz dnevnih aktivnosti – pa je i to jedan dodatni plus u odnosu na prvi kamp u kome smo boravili.
Centralno mesto u kampu je bar, na čijem šanku postoje strujni priključci koji su na raspolaganju gostima za punjenje svih vrsta baterija.
Kuvanje i podgrevanje hrane odrađivali smo na plinskom rešou, tako da nedostatak struje nije predstavljao veći problem.
Ali, ono što zasigurno potpada u kategoriju minusa jeste nedostatak tople vode za tuširanje. Može se i to podneti, ali je daleko od prijatnog.
Da li je ponovo u pitanju „naturale“ fazon – ne znam, ali potencijalne buduće goste kampa moram upozoriti na ovaj „detalj“.
U vreme našeg boravka kamp nije bio u potpunosti popunjen, ali kao i kod svih drugih kampova u kojima smo boravili, primetna je značajna fluktuacija gostiju – kratko zadržavanje i nastavak putovanja ka nekom narednom odredištu.
Zbog konfiguracije prilaznog puta, u kampu nema kamperskih prikolica – većinom su to kombi vozila različitih veličina, kamperi i šatori.
Celokupna atmosfera odiše mirom i spokojem, a svi standardni izvori buke i gužve ovde ne postoje.
Lokacija je “na kraju sveta” – tu se put završava, a drugog nema.
U blizini ne postoje nikakvi drugi objekti, naselja, nema restorana, barova, hotela…
Praktično nemate ni gde da se prošetate osim po susednim peščanim i šljunkovitim uvalama i plažama, ušuškanim između morskog plavetnila i strmih padina okolnih brda.
Ne postoji ni prodavnica, pa ukoliko želite da izbegnete „makadamsko maltretiranje“ do sela, dobro se opskrbite svim potrepštinama pre silaska.
Spomenuh bar, koji je ključna tačka kampa. On je istovremeno i recepcija (osoblje spava u malom šatoru pored), punionica baterija i hedonistički kutak.
U njegovoj neposrednoj blizini nalazi se i mali sanitarni čvor.
Domaćini su maksimalno susretljivi i ljubazni, kao i na svim drugim mestima u Albaniji, a sedenje u lokalu ne podrazumeva i obaveznu kupovinu pića, što je za posebnu pohvalu.
U danu u kojem smo napravili pauzu od napornog izletničkog turizma, veći deo proveli smo baš tamo – kartajući i odmarajući se, u iščekivanju da nam se more „smiluje“.
Nenaviknuti na potpunu neaktivnost, ipak smo uspeli da uživamo u celodnevnom „otpadanju“ i da akumuliramo energiju za nastavak naše avanture – put ka Grčkoj, koji je usledio sutradan.
Cene u baru nisu prestrašne, no ne može se reći ni da je jeftino.
Isti mi je stav i prema ceni samog smeštaja – 30 evra, u poređenju sa 32,5 evra koliko smo plaćali kamp u Grčkoj (u kome smo imali i struju, i toplu vodu, i uslužni frižider), deluje previše – no izgleda da i svaka egzotika ima svoju cenu. 😊
Kada se svi utisci saberu, jako mi je drago što smo nekoliko dana naše turneje proveli upravo na ovom lepom i neobičnom mestu, koje iskreno preporučujem – uz maksimalno uvažavanje svih iznetih nedostataka, na koje se treba blagovremeno pripremiti, pa će time i uživanje biti veće.
