by Kamp Nautilos, na obali Jonskog mora, bio je treća kamperska ”baza” na našoj ovogodišnjoj velikoj balkanskoj turi.
Posle sedam dana provedenih u Albaniji, od kojih smo četiri bili stacionirani u blizni Drača, a naredna tri u okolini Sarande, nastavili smo putovanje ka jugu.
O tome kako smo se proveli u kampovima u Albaniji možete pročitati više u prethodnim blogovima:
Ukupna razdaljina između kampa Gate to Horizon i Nautilosa je ravno 100 km, no naše se putovanje tog dana maksimalno odužilo, što slučajno, što namerno.
Namerno, jer smo prvi deo dana iskoristili za posetu Ksamilu i kupanje na jednoj od tamošnjih prelepih plaža, nakon čega je usledio i obilazak fenomenalnog Nacionalnog parka Butrint, a slučajno zbog neočekivano izgubljena tri sata na granici između Grčke i Albanije.
Jeste da se radilo o početku turističke sezone i jeste bila subota, no organizacija i ponašanje grčke policije i carine (Albanci su svoje odradili efikasno i brzo) bilo je skandalozno.
Ne znam da li je to praksa ili je tog dana došlo do „pucanja sistema“, ali da svi putnici izlaze iz auta i idu na šaltere prvo policije, pa se posle vraćaju do carine, koja sve podatke iz pasoša i polise osiguranja unosi ručno u neku svesku, nešto je nedoživljeno i u potpunoj suprotnosti sa savremenim tendencijama EU.
Granični prelaz Qafë Botë / Mavromati (Μαυρομάτι) pre nekoliko godina modernizovan je upravo sredstvima EU i predstavlja najlogičniji tranzit turistima iz Albanije u pravcu obale Jonskog mora u Grčkoj.
Od granice do kampa Nautilos ima samo 60 km, no sve ove informacije bitne su samo onima koji se opredele za neku sličnu maršrutu kao mi.
U suprotnom, najbliža ruta (995 km) od Novog Sada do ove divne uvale i veoma dobrog kampa podrazumeva vožnju auto-putem kroz Srbiju i Makedoniju do petlje Gradsko, odakle se običnim putem preko Velesa i Bitolja stiže do graničnog prelaza Medžitlija/Niki.
Od ulaska u Grčku do autoputa Egnatia Odos, koji spaja Solun sa obalom Jonskog mora, preostaje još 85 km.
Ovo je „prečica“ u odnosu na pravac koji podrazumeva najpopularniju opciju preko Đevđelije i Soluna, i to ne zbog toga što je kraća tridesetak kilometara, nego pre svega zbog izbegavanja paklenih gužvi na graničnom prelazu Evzoni.
Ako upitate Google, on će prvo ponuditi najbližu varijantu – 980 km preko Crne Gore i Albanije, no to je ipak previše granica i puteva lošijeg kvaliteta.
Kamp Nautilos izabrao sam pre svega zbog njegove lokacije koja je idealna za izlete do destinacija o kojima sam maštao dugo godina, a tu pre svega mislim na grad/ostrvo Krf.
U kampu smo proveli četiri noći, a osim Krfa, posetili smo Sivotu i Pargu.
Kamp se nalazi u prelepoj uvali, u neposrednoj blizini sela Plataria, petnaest kilometara južno od Igumenice i osam kilometara severno od Sivote.
Lociran je na samoj obali, a kamperske parcele raspoređene su terasasto na padini između gornjeg puta – ulaza u kamp – i mora.
Ukupan kapacitet mu je oko 200 mesta, koja su velikom većinom smeštena u prijatnoj hladovini za koju je zaslužna bujna i lepo održavana mediteranska vegetacija.
Zahvaljujući blagovremenoj rezervaciji, mi smo dobili odlično mesto, veoma blizu plaže i svih drugih sadržaja.
U terminu u kome smo bili (prva polovina jula) u kampu nije bilo gužve, a popunjenost je bila oko 60%, većinom u delovima bližim obali mora.
Vidi se da je kamp starijeg datuma, ali je izuzetno dobro održavan i uredan.
Ima dosta sanitarnih čvorova, ravnomerno raspoređenih, kao i mesta za pranje sudova i veša.
U okviru svake praonice nalaze se veliki uslužni frižideri i zamrzivači, što je velika prednost u odnosu na kampove u Albaniji u kojima smo prethodno boravili.
Od ostalih sadržaja, kamp raspolaže restoranom, beach barom, terenom za košarku i bazenom.
Iako mi nikada nije bila jasna logika kupanja u bazenu pored tako lepog i čistog mora, prošetali smo se do njega jedno jutro i bili momentalno „kažnjeni“ od strane sudbine – bazen ne radi samo ponedeljkom, a taj dan je upravo bio ponedeljak 😊
Što se cena u restoranu i baru tiče, nije jeftino, posebno u poređenju sa Albanijom, ali nije ni prestrašno.
Neposredno uz restoran nalazi se mala prodavnica, koja ovog leta nije radila – barem tih dana dok smo mi boravili u kampu – ne znam u čemu je bio problem.
Jednu nabavku smo obavili u „Super marketu“ u Sivoti, a drugu u „Lidlu“, u blizini Igumenice, pri čemu je ova druga bila značajno povoljnija.
Najveći adut kampa je predivna šljunkovita plaža i fantastično modro-zeleno, bistro i čisto more.
Nakon nekoliko dana podivljalog i za kupanje neupotrebljivog mora u prethodnom kampu u kojem smo boravili, ovo je bio pravi preporod – mogao bih iz ovog raja da ne izađem ceo dan!
Na plaži je jedino tokom vikenda bilo nešto više kupača, jer su je posećivali i oni koji nisu gosti kampa, ali je prostora bilo dovoljno za sve.
Uz beach bar postavljene su ležaljke i suncobrani, kako na travnatoj površini, tako i na samoj plaži, ali se njihovo korišćenje naplaćuje.
Kako nismo ljubitelji izležavanja na plaži i sunčanja, ovaj segment nas i ne interesuje — nakon kupanja odlazimo do našeg šatora, gde imamo sve što nam je potrebno za nastavak uživanja.
U tome je, valjda, i suština kampovanja, zar ne?
Kao i svuda na Jonskom moru, zalasci sunca u našoj uvali bili su spektakularni, posebno kada se ukombinuju sa pogledom na veliki i moćni Krf.
Iako nema betonskog mola pogodnog za pecaroške aktivnosti, pasioniranim ribolovcima to nije bila prepreka – naše prve komšije mogle su da se pohvale sa nekoliko sasvim solidnih večernjih ulova.
Voda u objektima u kampu nije za piće; nažalost, ja sam to sa malim zakašnjenjem otkrio, pa sam imao nekoliko neplaniranih odlazaka do WC-a.
Postoji nekoliko slavina širom kampa na kojima je naznačeno da je voda za piće i tu nije bilo problema – bila je sasvim zadovoljavajućeg kvaliteta.
Svaka parcela u kampu ima svoj strujni ormarić, tako da nema potrebe za razvlačenjem beskrajno dugih produžnih kablova.
Ako vam zatreba, tu je i opcija iznajmljivanja sopstvenog frižidera, koji možete postaviti pored ili unutar svog šatora.
Većina gostiju bili su Grci, ali nije nedostajalo ni “stranaca” iz svih krajeva Evrope.
Naše prve komšije bile su, potpuno slučajno, porodica iz Beograda. Oni su nam, uz pomoć svog osvetljenja, olakšali raspakivanje jer smo, zbog ozbiljnog kašnjenja, stigli baš kad je pao mrak.
Kamp ima rasvetu, ali baš na našoj parceli svetiljka nije radila…
U neposrednoj blizini, na jednom od srednjih nivoa kampa, nalaze se velike kamp-prikolice sa predšatorima, zaštićene drvenim krovovima i ogradama.
One stoje na stalnim pozicijama i iznajmljuju se onima koji vole kampovanje, ali nemaju sopstvenu opremu.
Utisak je da je ova opcija najzanimljivija mladima za kraće — vikend varijante.
U skladu s tim, jedina (i kratkotrajna) buka koju smo čuli u inače veoma mirnom kampu, dolazila je baš iz tog pravca.
A sada odgovor na jedno od najvažnijih pitanja — koliko sve ovo zadovoljstvo košta?
Dakle: pozicija 30 metara od plaže, mesto za šator, strujni priključak, dve osobe, parking odmah pored, plus Wi-Fi — sve to 32,5 evra dnevno.
Po mom mišljenju, to je izuzetno povoljna cena koja, uz sve opisane pogodnosti, čini Camping Nautilos destinacijom na koju bih se vrlo rado vratio.
I da, svima je od srca preporučujem!
