May 24, 2024

Gremo na morje – Portorož, Piran, Izola i Kopar, četiri bisera slovenačkog Jadrana

Od šest evropskih država koje imaju izlaz na Jadransko more, nakon bosanskohercegovačkog Neuma sa okolinom, najkraću obalu ima Slovenija.

No, kao i u mnogim drugim oblastima i ovde je kvalitet bitniji od  kvantiteta, pa je tako tih sređenih i skockanih 47 km slovenačkog Jadrana, izuzetno primamljiva i interesantna turistička destinacija.

Piran

Kao što sam u prethodnom blogu o tršćanskim dvorcima napisao, radi se o jednom od najlepše pozicioniranih evropskih regiona koji obuhvata tri države, more i planine i mnoštvo zanimljivih gradova i mesta.

Naravno da je većini, prva pomisao, kada se govori o nekoj ‘’morskoj’’ destinaciji, plaže i kupanje i u tom segmentu se Slovenija ne može porediti sa drugim državama na Jadranu, ali u svakom drugom može i kao takvu treba je videti i doživeti.

U ovo novo vreme kada su konačno i granice između Slovenije i Hrvatske ukinute čime su putovanja značajno olakšana, ovo predivno parče obale nama najdražeg mora, postalo je lako dostupno za svakoga, bilo da je u samo u tranzitu, bilo da je na dužem odmoru negde u Istri.

Svakako da je proleće i kombinacija sa uskršnjim ili prvomajskim praznicima možda i najlepši period godine za ovakvu destinaciju, a i sam sam, igrom slučaja, ovde boravio najčešće u tom godišnjem dobu.

No, jedan sada već davni julski dan ‘’postarao’’ se da imam i iskustvo letnjeg dana na slovenačkom moru – na proputovanju ka Italiji, proveli smo jedno popodne i prenoćili u Portorožu.

I, upravo iz Portoroža ćemo krenuti u obilazak četiri mesta iz naslova bloga, iako ih na ovom potezu ima još nekoliko, manje poznatih (Lucija, Strunjan, Ankaran itd.).

Istražujući malo na netu ovih dana, vidim da još uvek u Portorožu postoji hotel ‘’Tomi’’ u kome smo tada prenoćili i koji je tada jedini bio koliko – toliko prihvatljiv u cenovnom smislu.

Sada se bojim i da pogledam kako se kreću cene, posebno u sezoni.

Iskustvo sa traženjem smeštaja prethodnog januara, dakle skroz izvan turističke sezone, kada se na celom potezu od Trsta, preko slovenačkog primorja do Postojne, nije mogao naći sobičak za četvoro ljudi ispod 100 eura, na pravi način nagoveštava kakva skupoća ovde vlada.

Dakle, cene su primaran razlog zašto ovo ipak nije destinacija za duži boravak i letnji odmor, pored već pomenutih plaža.

Šta je sporno sa plažama?

Većinom su izbetonirane i uzane, no ova, glavna u Portorožu je peščana i verovatno najlepša na celom slovenačkom primorju.

Ono što je veći problem od konfiguracije samih plaža jesu enormne količine morskih trava koje su karakteristične za ceo Piranski zaliv i koje su (verovatno) posledica činjenice da se na veoma maloj međusobnoj udaljenosti nalaze dve, izuzetno frekventne luke, u Kopru i Trstu.

U ovom malom zalivu u Portorožu čak su postavili mrežne barijere kako bi sprečili da se trave gomilaju u kupališnom delu, što je svakako doprinelo da se njihova količina smanji, ali ne i skroz da nestanu.

Portorož svojim sadržajima i vizuelnim doživljajem koji proizvodi, izuzetno podseća na mondensku Azurnu obalu (Kan, Nica…), što je verovatno i bila inspiracija za planere i projektante.

Gomila luksuznih hotela i skupih automobila parkranih ispred njih, kockarnice, klubovi, ekskluzivni restorani, vile, to je ono što čini Portorož popularnim kod platežno moćnije klijentele.

Svemu tome treba pridodati i moćne jahte udubno smeštene u marini sa južne strane mesta, udaljene samo 6 km od graničnog prelaza Sečovlje – Plovanija (Hrvatska).

Prostor koji se nalazi između puta i mora koji je veličine 650 ha, predstavlja jedinstveno, obalno močvarno područje  – Park prirode Sečoveljske soline.

Na ovim terenima solane su postojaje još u 12.veku, o čemu svedoči i postavka koja se može pogledati  u Muzeju solarstva smeštenom u tradicionalnoj kući u delu parka koji se zove Fontanigge i gde su napuštena postrojenja za preradu soli.

U drugom delu parka (Lera) se i dalje prerađuje so na tradicionalan način, a u blizini je i Thalasso Spa lepa Vida, prvi wellness u Sloveniji, koji je otvoren upravo ovde zahvaljujući salinitetu i bogatstvu vodom i blatom.

Ovde i dalje živi puno Italijana, tako da je italijanski zvanični jezik i to na području celog slovenačkog primorja.

Portorož i Piran su praktično spojeni te je od centra jednog do centra drugog mesta moguće prošetati i uživati u prizorima uz more.

Ukupna razdaljina je 3,5 km što uz pauze za fotografisanje, piće, eventualni ručak i večeru, ne predstavlja neki poseban napor ni onima bez jače kondicije.

Mi smo tokom našeg letnjeg boravka prošetali u jednom pravcu, a kada je pao mrak, u povratku koristili bus (ipak nas je stigao umor od ranojutarnjeg ustajanja, vožnje do Slovenije, obilaska Lipice i Škocjanskih jama, plaže u Portorožu, šetnje do Pirana i ukusne večere za kraj tog savršenog dana).

Ukoliko dolazite direktno u Piran, treba znati da je saobraćaj do samog starog gradskog jezgra moguć samo uz posebne dozvole.

Prostrani parking i garaža Fornače nalaze se na 1 km od centra Pirana.

Piran je najlepši, najajtraktivniji i najposećeniji gradić na slovenačkoj obali.

Mene izuzetno podseća na Rovinj, svojim položajem i arhitekturom.

Potiče još iz 7.veka, a tokom davnih vremena bio je pod upravom brojnih kraljevstava i država, smenjivala se  vizantijska, franačka, italijanska, nemačka vlast, da bi najveći uticaj na razvoj gradića imao period proveden pod Mletačkom republikom.

I nakon propasti Venecije, nastavlja se smenljivost raznih, u međuvremenu propalih, država pod čiju upravu je potpadao Piran, od austrijske, preko italijanske i jugoslovenske, pa do, sadašnje, slovenačke.

Stari grad smešten je na poluostrvu i u potpunosti je pretvoren u pešačku zonu, dakle isto kao i Rovinj.

Centralni gradski trg koji je otvoren prema moru tj. prema  lokalnoj, dobro uvučenoj i ‘’ušuškanoj’’ marini i pristaništu, dobio je ime po Giuseppeu Tartiniju, slavnom violinisti i muzičkom teoretičaru koji se ovde rodio.

Na trgu dominira njegov spomenik, a odavde račvaju se putevi u raznim pravcima kroz uske i šarmantne ulice.

Bezbroj je crkvi, kapelica, palata i vila, pa je možda najbolje da bez nekog posebnog plana ‘’zalutate’’ u ovom čarobnom gradiću i prepustite se spontanom otkrivanju njegovih lepota.

Na samom špicu poluostrva nalazi se svetionik, jedan od simbola mesta do kojeg se može doći šetnjom obalnom pešačkom stazom – Prešernovo nabrežje.

‘’Špic polustrva’’ se preciznije zove rt Madona ili po italijanskom Punta Madona i geografska je granica između Piranskog i Koparskog zaliva.

Zanimljiv je podatak da je podvodni svet rta Madona zbog svoje velike bioraznolikosti proglašen za spomenik prirode.

Na ovom potezu – od marine do svetionika najveća je koncentracija kafića i restorana, a tu su i hotel ‘’Puran’’ i lokalni akvarijum.

Ta strana je okrenuta ka zapadu i pravi je hedonistički užitak boraviti u nekom od lokala uz obalu, uživati u morskim delicijama i posmatrati spektakularni zalazak sunca.

Mi smo opisanu situacijiu sebi priuštili u restoranu ‘’Pavel’’, no sumnjam da ćete pogrešiti ako izaberete bilo koji drugi objekat na ovom potezu.

Ovaj kratki gastronomski deo bloga ću dopuniti informacijom za one koji ni na moru ne mogu bez mesa i roštilja – na samom početku piranske marine nalazi se  restoran ‘’Sarajevo 84’’, u kome možete osim u ćevapima uživati u vremeplovu koji će vas odvesti u neki drugi grad i u neko zlatno doba naše kolektivne prošlosti (restorani identičnog naziva koncepta postoje i u Kopru i Ljubljani).

Kada skrenete iza svetionika i rta ka severnoj strani, tu vas čeka pogled ka obližnjim zalivima u kojima su su ‘’smestili’’ Kopar i Trst, a na ovom delu se nalazi i najveća gradska (betonska) plaža.

Jedan od lepših šljunčanih plaža u ovom delu nalazi se na 1,5 km od centra Pirana (pravac ka istoku), u zalivu Fiesa.

Do ove uvale koja je okružena brežuljcima i sa dva slatkovodna jezera dolazi se prelepo uređenom i sve popularnijom šetačkom stazom uz more.

Ovde je, usled mešanja slane i slatke vode, bogatstvo flore i faune posebno izraženo što je karakteristika i narednog zaliva na koji se nailazi putujući od Pirana ka Izoli.

Radi se o (još jednom) prirodnom rezervatu  – Strunjan.

Kao i slučaju Portoroža i ovde se nalaze, još uvek aktivne, solane – najmanje i najsevernije na celom Jadranu.

Posebno je atraktivan brežuljak Ronko koji sa svojom strmom liticom iznad mora asocira na irske ili škotske obale.

Pomenutom šetačkom stazom može se doći skroz do Izole, naravno ovo je poduhvat za one koji imaju višak vremena i kondicije.

Ako idete autom postoji nekoliko parkinga, a možda je najbolja ideja parkirati se kod marine Izola, u svakom slučaju veći je izbor nego u Piranu.

Pretpostavljam da je za većinu nas rođenih u Jugoslaviji prva aoscijacija na reč ‘’Izola’’ čuvena fabrika igračaka ‘’Mehanotehnika’’.

Fotografija preuzeta sa www.ubrzanje.org

U jednom članku sa kraja sedamdesetih godina prošlog veka piše da je ‘’Mehanotehnika’’ u tom momentu bila najveća fabrika igračaka na svetu!

Kako bilo, igračke iz Izole nisu bile samo za decu nego i za odrasle, i tu prvenstveno mislim na minijaturne električne vozove i modele automobila.

Nevreovatna maštovitost idejnih tvoraca ovih igračaka delovala je pozitivno na kreativnost miliona klinaca u tadašnjoj Jugoslaviji, ali i širom sveta.

Druga, poznata institucija iz Izole je svakako ovdašnja bolnica, nadaleko poznata po svom vrhunskom stručnom osoblju i impozantnom kapacitetu.

U predstavljanju Izole, što se tiče njenog istorijskog puta i razvoja, zaista ne bi imalo šta da se doda u odnosu na već napisano za Piran, ali i po izgledu i sadržajima, vrlo su slični.

Stari grad se nalazi na nekadašnjem ostrvu  (Izola = ostrvo) koje je početkom 19. veka kamenim mostom spojeno sa kopnom.

U Izoli sam boravio najmanji broj puta u odnosu na druga mesta o kojima ovde pišem, a taj sunčani prolećni dan pamtim po izuzetno opuštenoj i mirnoj atmosferi koja je vladala u celom gradu.

Šetajući – lutajući uskim uličicama starog grada, retko koga sam sretao sve do izlaska na obalu, gde su ljudi uživali u suncu i pogledu na morsko plavetnilo.

Kao i u Piranu, na špicu poluostrva se nalazi svetionik, a u njegovom okruženju gradski park, plaža, šetalište, sve skockano i sređeno…

Pored mnogobrojnih verskih objekata, vila, palata, u starom gradu svakako treba videti Muzej Izolana – kuća mora (hiša morja), u kome je predstavljena istorija mesta, gde uz obilje foto i video dokumentacije, posebnu atrakciju predstavljaju makete brodova, različitih formata i vrsta.

Od svetionika do početka marine (parkinga) ima 1,6 km, a kada se od marine krene u suprotnom smeru stazom uz more, za nekih 700 metara se stiže do Simonov zaliva u kojem se možete okupati na istoimenoj plaži.

Ovde se nalazi Arheološki park Simonov zaliv, a od nedavno posebnu atrakciju (za ronioce) predstavlja mogućnost da se vidi deo rimskih ostataka koji se nalazi ispod morske površine.

Izola je poznata po svojim manifestacijama, od filmskog festivala pa do Ribarskog praznika koji se održava preko 40 godina.

Do centra naše iduće destinacije, Kopra, preostalo je samo 12 km.

Jedna od najlepših jadranskih deonica upravo je ta između Izole i Kopra i baš kada htedoh napisati da se vozite bukvalno na metar od mora, pročitah u nekom novijem tekstu da možete da se vozite, ali više ne autom – put je zatvoren za motorni saobraćaj.

Dakle, iznajmiti bicikl i krenuti u full uživanje!

Ukoliko ste na jednodnevnom  izletu na slovenačkom moru onda vam se zaista ne isplati (nema potrebe) kupovati vinjetu za autoput, pa upravo u Kopru povedite računa da ne zalutate u neželjenom pravcu.

Na glavnoj raskrsnici na ulazu u grad pratite putokaze za centar grada i nema greške.

Često se ova tema povede kada neko iz hrvatske Istre želi otići na izlet u Trst ili negde dalje u Italiju.

Da ne platite 7,5 eura za tih nekoliko kilometara postoje dva načina – vožnja uz autoput preko mesta Bertoki do prelaza Škofije ili preko koparske luke, Ankarana i prelaza Lazzareto.

Prvu opciju nisam probao pa je ne znam pouzdano objasniti, ali evo ovde postoji precizno objašnjanje –

Ja koristim drugu varijantu koja je i duža i sporija, ali je meni draga jer podrazumeva opuštajuću vožnju gotovo praznim putem uz more i prolazak kroz šarmantno mesto Muggia.

Ako se odlučite za moju verziju to će podrazumevati vožnju pored cele koparske luke i to će biti najbolji način da spoznate njenu impresivnu veličinu.

No, da se mi vratimo u centar ovog lepog grada kojeg su mnogi (počevši od mene) godinama zaobilazili zbog klasične predrasude ‘’šta ću tamo, to je samo luka i industrija’’.

A, nije tako – Capodistria, ta ‘’glava Istre’’, sa svojim starim gradskim jezgrom me je baš oduševila.

Najbolje je parkirati na samoj obali – parking Ukmarjev trg, prekoputa konzulata Italije.

U ovom delu grada je dosta živahno, tu su marina, pijaca, kafići, restorani, hotel Kopar itd.

Kopar je najstariji grad u Sloveniji, nastao na stenovitom ostrvu koje su stari Rimljani zvali Capris po kozama koje su ga tada nastanjivale.

Od reči Capris (Insula Capapria) nastao je i današnji naziv ovog grada, administrativnog, trgovačkog i univerzitetskog središta ovog dela Slovenije.

Kao i u pričama o prethodno posećenim mestima, burna i dinamična istorija sa posebnim pečatom Venecijanske republike oblikovale su Kopar u arhitektonsko – vizuelnom i kulturološkom smislu.

U šetnju sam krenuo od Taverne, danas popularnog prostora za organizaciju različitih manifestacija, a nekadašnjeg skladišta soli Sv.Marko.

Iza Taverne je živopisni Carpaccio trg od kojeg se prema centru ide dugačkom, uzanom i lepom Kidričevom ulicom.

Ista slika kao u Izoli – na ulicama ni žive duše, logično jer je radni dan i turistička sezona nije počela.

To samo kod nas sa ovih prostora pobuđuje čuđenje, no to je već neka druga priča.

Centralno mesto starog grada je Titov trg na kome se nalazi nekoliko značajnih i lepih zdanja.

Gradska loža je zdanje iz 15. veka koje bilo namenjeno za rasprave i donošenje odluka bitnih za funkcionisanje grada.

U njenom prizemlju je u 19.veku otvorena jedna od najstarijih kafana u Sloveniji, koja i danas radi.

Na suprotnoj strani je najpoznatija i verovatno najlepša zgrada u gradu, Pretorska palata iz 13. veka.

U ovom monumentalnom zdanju je danas sedište gradskog veća, protokolarna soba gradonačelnika, sala za venčanja, turističko – informativni centar itd.

Sa istočne strane trga između Lože i Pretorske palate nalazi se gradski zvonik, koji potiče iz 12. veka.

Visok je 54 metra, a zvono koje je izliveno 1333. godine u Veneciji, najstarije je zvono koje je u upotrebi u Sloveniji.

Uz zvonik je katedrala Marijina uznesenja sagrađena u 11. veku na mestu antičke romaničke bazilike.

Duga je 70, a široka 25 metara i jedna je od najvećih u Sloveniji.

Uske uličice koje se nastavljaju južno od Titovog trga, ubrzo dovode turiste do još jednog značajnog gradskog trga – Prešernovog trga.

Ovde se može videti fontana Da Ponte, podignuta na mestu gde se završavao vodovod koji je na ostrvski deo grada dopremao vodu sa kopna.

Do 1898.godine ovo je bio jedini izvor pijaće vode u gradu.

Povratak na obalu i izlaz i starog gradskog jezgra najlepši je kroz Vrata Muda, jedina očuvana gradska vrata, sagrađena 1516. godine.

Na vratima je uklesano sunce koje je gradski grb, a uz njih su ostaci nekadašnjih odbrambenih zidina.

Inače, na ovom mestu se nekada nalazio most koji je ostrvo na kom se nalazi tadašnji Kopar povezivao sa kopnom.

Na kraju, ne možemo otići iz Kopra a ne spomenuti još jedan njegov simbol – fabriku Tomos koja već 70 godina proizvodi popularne mopede, motore, vanbrodske motore koji se mogu sresti širom bivše Jugoslavije.

Jedna zavidna muzejska kolekcija se nalazi u vojvođanskom selu Novo Miloševo, u Muzeju Žeravica.

Jedino preostalo mesto uz obalu do italijanske granice je pomenuti Ankaran, a u njemu se nalazi najseverniji kamp na ex jugoslovenskoj jadranskoj obali.

Pamtim naš davni boravak u njemu, pre četiri decenije – bili smo impresionirani načinom na koji je bio uređen i koliko je tada odskakao od nekog našeg, domaćeg proseka.

No, ovde su zaista veliki problem plaže koje su neposrednom dodiru sa obližnjom lukom, gotovo neupotrebljive.

Nešto pre kampa nalazi se prirodni fenomen – ‘’groblje školjki’’, gde se može videti impresivna gomila od nekoliko desetina hiljada školjki koje su formirale nepregledni tepih sa kojim se tamnošnja obala u celosti ‘’pokrila’’.

Neposredno pre granice nalazi se još jedan Park prirode – Debeli rtič.

I, tako stigosmo do kraja slovenačke obale i kraja ovog bloga koji će one uporne, koji su ga pročitali od početka do kraja, zasigurno motivisati da prvom zgodnom prilikom posete ovaj prelepi deo Jadrana.

3 thoughts on “Gremo na morje – Portorož, Piran, Izola i Kopar, četiri bisera slovenačkog Jadrana

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *