by Poslednja stanica naše velike kamperske turneje po Balkanu bio je Ohrid i tamošnji kamp Divono.
Iako mu je zvaničan naziv Camper Stop Divono, zapravo se radi o pravom, klasičnom kampu u koji dolaze sve kategorije kamperista.
Kamp se nalazi na istočnoj obali Ohridskog jezera, a od centra grada udaljen je svega tri kilometra.
To je pešačka i biciklistička razdaljina, dok je autom nešto duže i komplikovanije (oko 5 km).
Većina ljudi zna gde se nalazi Ohrid i verovatno ga je bar jednom posetila – ipak je reč o jednom od najpoznatijih kulturnih, istorijskih i turističkih bisera bivše Jugoslavije.
Meni je ovo bio peti dolazak u Ohrid, a poslednji put smo ovde boravili tokom prošlogodišnjih prvomajsko-uskršnjih praznika. O tome sam već pisao u posebnom blogu koji možete pročitati ovde:
Put do Ohrida je prilično jasan i mislim da ne stvara nedoumice kada se dolazi direktno.
Ruta obuhvata vožnju autoputem preko Niša, graničnog prelaza Preševo/Tabanovce, zatim preko Skoplja i Tetova do Gostivara, odakle počinje zahtevniji deo puta (oko 100 km) preko planina, s mnogo krivina i prevoja.
Na toj deonici od oko 100 km, koja je zaista zahtevna, već godinama, pa i decenijama, traje izgradnja autoputa, ali ceo projekat napreduje brzinom kornjače.
Određeni delovi su završeni i pušteni u saobraćaj, ali to je još uvek premalo.
Mi smo ovog puta u Ohrid stigli iz suprotnog pravca – vozeći se s grčke obale Jonskog mora, gde smo u kampu Nautilos proveli četiri nezaboravna dana. O tome možete pročitati više u posebnom blogu:
Puno naših ljudi letuje u tom delu Grčke, pa ova naša ideja može biti zanimljiva onima koji imaju još koji dan viška pre povratka u surovu realnost, a ne vozi im se hiljadu kilometara „u cugu“.
Moja prvobitna zamisao bila je da se ipak malo više približimo kući i da usput vidimo nešto novo, pa sam „pikirao“ kamp u prelepom kanjonu Matke, nedaleko od Skoplja. Ipak, ekspeditivnost i pravovremenost u komunikaciji vlasnika kampa u Ohridu odnela je prevagu.
Možda će naš izabrani pravac dolaska iz Sivote do Ohrida nekome izgledati neobično, ali njega smo odabrali „naoružani“ iskustvom sa prošlogodišnjeg putovanja po tim krajevima.
Na priloženoj mapi vidi se da smo za dolazak iz Grčke u Makedoniju odabrali rutu preko Albanije, što će mnogima izgledati čudno.
Za to postoje dva razloga.
Prvi je činjenica da je leti granični prelaz između Grčke i Makedonije kod Bitolja opterećen našim turistima koji idu na more, pa je gužva sasvim očekivana.
Na prelazima između Grčke i Albanije, odnosno Albanije i Makedonije, toga dana (radnog) nije bilo bukvalno nikoga osim nas.
Drugi razlog vezan je za moju ljubav prema „zanimljivoj geografiji“ – želeo sam da vidim kako izgleda Prespansko jezero sa albanske strane.
O detaljima tog putovanja, o našoj neostvarenoj želji da se okupamo u Prespanskom jezeru i o tome zašto je pogled sa vrha NP Galičica nešto što se ne zaboravlja, napisaću poseban blog.
Uglavnom, od Jonske obale do graničnog prelaza Kristallopigi/Kapshticë ima 275 km, koje smo prešli za nepuna tri sata zahvaljujući odličnom i neopterećenom autoputu.
Za one koji prvi put prolaze ovim krajevima, topla preporuka je da naprave pauzu i obiđu gradić Kastoriju na istoimenom jezeru.
Kroz Albaniju se vozi ukupno svega 55 km, nakon čega se stiže do graničnog prelaza Stenje. Potom sledi lagani spust, sa Prespanskog na Ohridsko jezero, uz maksimalno uživanje u prelepim predelima kroz koje se prolazi.
Kamp Divono se nalazi na samoj obali Ohridskog jezera i raspolaže sa oko 200 parcela, plažom, restoranom i sanitarnim čvorom.
Većina mesta je u hladovini, ali nam se isplatila blagovremena rezervacija, s obzirom na to da je posećenost kampa bila izuzetna uprkos tome što se radilo o radnim danima.
„Divono” je izuzetno popularan među kamperistima i zaista sam bio prijatno iznenađen šarolikošću registarskih tablica koje smo zatekli u kampu – Slovenija, Hrvatska, Srbija, Mađarska, Poljska (najbrojniji), Slovačka, Češka, Nemačka, Austrija, Italija, Švajcarska, Grčka, Francuska, Danska, Rumunija, Bugarska, pa čak i Španija!
Velika je fluktuacija gostiju, koju smo – budući da je lokacija našeg šatora bila uz recepciju i ulaz u kamp – posmatrali iz prve ruke.
Većinom su to bili avanturisti koji su sasvim slučajno nabasali na kamp istražujući ovaj kutak Balkana.
Ohrid je sa svojim neposrednim okruženjem sam po sebi neiscrpan izvor zanimljivih i značajnih turističkih odredišta, a kada se tome dodaju i destinacije u obližnjoj Albaniji i Grčkoj, potpuno je razumljiva njegova popularnost.
Spomenuh da smo naš šator (i auto) postavili u neposrednoj blizini recepcije, a odmah uz nju nalazi se i sanitarni čvor – tuš-kabine, toaleti, kao i mesto za pranje sudova.
Higijena je na zadovoljavajućem nivou, a ceo prostor kampa uredan je i sređen.
Osoblje, tačnije dve devojke koje su tih dana radile na recepciji, maksimalno su se trudile da budu na usluzi svim gostima – trčale su po celom kampu, upućivale, objašnjavale – zaista za svaku pohvalu.
Kamp je relativno mali, tako da je praktično sve blizu, na minut hoda.
Posebno smo se oduševili plažom – sitni kamenčići, blag i postepen ulaz u vodu, a modrozeleno jezero bistro, čisto i toplo!
To me je pomalo iznenadilo jer sam očekivao da temperatura jezera, na 700 metara nadmorske visine, mora biti hladnija od morske, ali su klimatske promene izgleda i u ovom slučaju učinile svoje.
Ispalo je da smo u kupanju u Ohridskom jezeru uživali mnogo više nego na pojedinim morskim destinacijama!
Shodno tome, a imajući u vidu i sve ostale prednosti koje ova destinacija nudi – počevši od značajno nižih cena pa do raznovrsnih dodatnih sadržaja – kampovanje na Ohridskom jezeru nije samo ravnopravno sa kampovanjem na nekoj morskoj destinaciji, nego je i lagani favorit!
Kad smo već kod cena – dve osobe, mesto za šator i auto pored, strujni priključak i Wi-Fi – sve nas je to koštalo 20 evra dnevno usred letnje sezone.
Ne znam da li može jeftinije…
Centralno mesto u kampu zauzima restoran–beach bar u kome smo ručali odmah po dolasku.
Ponuda raznih jela i lokalnih specijaliteta bogata je, a cene, ponavljam, više nego povoljne.
Porcija Šarske pljeskavice (pljeskavica punjena kačkavaljem) sa pomfritom i salatom koštala je 5 evra, a vrhunski uštipci bili su samo evro skuplji.
Hedonistički užitak zaokružilo je, meni omiljeno, vrhunsko Skopsko pivo. 🍻
Što se tiče nabavke,namirnica, najbliža prodavnica nalazi se u selu Rača – predgrađu Ohrida, ali s obzirom na to da je udaljena skoro 2 km i da nije baš pristupačna za pešake, možda je bolje (kada se već seda u auto) produžiti do nekog većeg marketa u Ohridu.
Kažem da nije pristupačna za pešake jer Bulevar Sveti Naum Ohridski, koji se prostire od Ohrida u pravcu juga, nema pešačke staze, pa je prilično nezgodno i opasno kretati se uz njega.
Pomenutim bulevarom stiže se do kampa, bilo da dolazite iz pravca Ohrida ili iz pravca juga, odakle smo mi došli.
Signalizacija je loša i konfuzna, pa čak i na raskrsnici na kojoj je skretanje za kamp stoji znak zabrane, jer se u neposrednoj blizini kampa nalazi čuvena Vila Biljana, koja je pod nadzorom vojske i koju rado posećuju razni visoki državni funkcioneri.
Odmah uz kamp, s njegove leve strane gledano prema jezeru, nalazi se luksuzan hotel Park sa brojnim sadržajima za goste „dubljeg džepa“.
Sa suprotne strane kamp je oivičen dugačkom građevinskom ogradom, iza koje se krije nedovršeni hotelski kompleks, a kako deluje, takav će ostati još neko izvesno vreme.
Uglavnom, klasična balkanska posla koja narušavaju estetiku i funkcionalnost celog prostora.
Najlepši način da iz kampa posetite grad Ohrid jeste da iznajmite bicikl, a ta usluga je na raspolaganju gostima „Divona“.
I opet, cena je i više nego povoljna – samo 5 evra za šest sati korišćenja bicikla.
Od pomenute građevinske ograde pa sve do grada izgrađena je savremena biciklistička staza (bila bi prava stvar da jednog dana „zaokruži“ celo jezero) i prostrano šetalište.
Bicikle smo parkirali na samom ulazu u starogradsko jezgro i uspeli da, uprkos priličnoj gužvi, uživamo u predvečernjoj šetnji ulicama ovog čarobnog mesta.
Bio je to najlepši mogući završetak naše fantastične dvonedeljne turneje, koja će nam ostati u trajnoj uspomeni.
