Lipo je u Istri bit 2. deo – Sea Star festival, kamp Medulin, rt Kamenjak

Nakon završetka obilaska predivnog Motovuna, opisanog u prethodnom blogu koji možete pročitati OVDE, konačno smo nakon celodnevnog putovanja otežanog jakom kišom, brojnim radovima i zatvorenim putevima, stigli u Umag, našu bazu i grad domaćin festivala Sea Star.

Sve što bih imao da kažem o festivalu, uglavnom bih se ponavljao sa prošlogodišnjim impresijama koje sam opisao u blogu:

Dinamični letnji dani usred proleća u Istri

Izuzetno je zanimljivo biti deo logističke podrške ovakvog jednog događaja i posmatarati koliko je potrebno umešnosti za uklapanje milion različitih detalja u jednu skladnu i uigranu celinu.

Oko izvođača i programa samog festivala ne bih mogao puno toga reći iz dva razloga.

Prvi je onaj važniji – jednostavno me je pregazilo vreme, pa ne prateći trendove dosta toga mi je nejasno (pa i neprihvatljivo) u savremenim muzičkim pravcima.

Čuo sam i pomalo video nastupe Prodigya, Senide i jednog od hit bendova ovogodišnjeg Eurosonga, slovenačke grupe Joker Out.

Drugi je razlog to što sam tokom dve festivalske noći imao konkretan angažman – podelu slušalica publici na tzv. Silent stageu, a obzirom na njihovu brojnost i impozantnu fluktaciju, dobro je da sam i do toaleta uspeo da odem.

Uglavnom, vidim da su su svi bili sretni i zadovoljni, a meni je bilo interesantno videti tu silnu (uglavnom slovenačku, ponešto domaću i italijansku) mladost u raznoraznim izdanjima kako u vizuelnom tako i u fizičko – psihološkom smislu.

Ako me razmete šta želim reći…

Ove godine bili smo smešteni u hotelu ‘’Adriatic’’ nadomak umaške marine , uz samu obalu mora.

Lokacija odlična, no hotel svojim izgledom i nedostatkom sadržaja jasno sugeriše da ga nikakva ruka rekonstrukcije nije taknula od otvaranja, a od tada je prošlo i više od pola veka.

Da ne ispadne da kukam, sve ovo konstatujem sa izvesnom dozom simpatije, svakako je zadržavanje u objektu bilo minimalno – spavanje i doručak pa na druge lokacije i aktivnosti.

Uz najbolju volju ne mogu da se setim kada sam poslednji put bio u sobi bez televizora, interneta, a ni knjigu nisam poneo…

Sve to moja soba nema, ali zato ima fantastičan pogled.

Ishrana (ručak i večera) bila je u sklopu turističkog kompleksa Stella Maris, a kvalitet & kvantitet tamošnjeg švedskog stola mogao je da ispuni sve vlažne snove prosečnih izjelica poput mene.

Iznova sam bio impresioniran veličinom i uređenošću turističkih kompleksa koji se nižu jedan za drugim, praktično na celom potezu od centra Umaga, pa kroz brojne uvale u narednih desetak kilometra u pravcu Savudrije.

U kratkom susretu sa prijateljicom iz Šida koja je drugu godinu zaredom uposlenik na recepciji kompleksa Plava laguna, saznah da je ovosezonski booking rekordan i da praktično nema slobodnog kreveta do kraja leta.

Dakle, turizam se nakon korone vratio na velika vrata.

Moj prvi turistički dan proveo sam obilazeći slovenačko primorije i to je tema posebnog bloga.

Drugog dana zaputio sam se na krajnji jug Istre u nameri da posetim Medulin, moju ‘’drugu kuću’’.

O istoriji i dugotrajnosti te ljubavi, svojevremeno sam naširoko pisao u blogu:

Meduline, ljubavi naša!

a sada sam nakon punih 6 godina navratio u stari kraj, čisto da vidim da li je sve na svom mestu 😊

Nezapamćeno, varljivo prolećno vreme koje nas uporno prati i u momentu kada pišem ovaj blog, obeležilo je naš ovogodišnji boravak u Istri, a upravo je medulinska šetnja imala nesreću da je ‘’izduva’’ bura i pomalo ovlaži kišica.

Logično je da se tokom vremena stvari menjaju, ‘’sve se menja osim kamenja’’ stara je mudrost, pa je razvoj turizma svakako izmenio i fizionomiju i sadržaj ovog pitomog mestašca na samom jugu ‘’našeg’’ najvećeg poluostrva.

No, nekako mi ovdašnje promene ne smetaju, štaviše doživljavam ih na pozitivan način, za razliku od brojnih drugih, upropaštenih turističkih destinacija.

Uređenje marine i rive na pravcu prema kampu je najveća razlika u odnosu na sada već daleko vreme naših ovdašnjih letovanja, i to je nešto što je zaista i korisno i lepo.

Tri najstarija medulinska hotela su na istom mestu i u istoj formi, plaže na potezu od hotela prema kampu su uređenije i lepše nego nekada.

Najmanje promena doživeo je sam kamp, praktično je sve isto kao pre 30 godina, ista predivna borova šuma kroz koju je uvek lepo prošetati bio gost kampa ili samo slučajni prolaznik.

Još nešto se nije promenilo – fenomen ovdašnjeg vetra.

Kada duva na jednoj strani kampa tj. medulinskog zaliva, a najčešće je to sa istočne strane, tada je na drugoj, zapadnoj, strani potpuni mir, bez daška vetra kao da se radi o dve višestruko udaljene destinacije, a ne o razmaku od 100 –200 metara!

Tako da smo, moj novosadski prijatelj sa idejom trajnog preseljenja u Pulu, i ja, nakon što nas je bura dobro produvala, napravili pauzu na mirnoj terasi restorana ”Finanaca” (još jedan preživeli ”lik” iz naše zajedničke prošlosti) iznad molića, sa pogledom ka Premanturi.

Ovaj deo kampa je meni posebno drag jer smo u blizini kampovali poslednje dve godine pred rat, a prvo i jedino posleratno noćenje imali smo mama i ja u jednoj od mobilnih kućica.

Upravo na ovom potezu se i dogodila praktično jedina veća promena u kampu – postavljeno je pre dvadesetak godina nekoliko desetina mobilnih kućica, što je idealno rešenje za one koji bi da provedu svoj odmor u kamperskom okruženju, a nemaju sopstvenu opremu.

Jedino što sreću kvari je cena zakupa kućice koja je uporediva sa cenama boljih hotela…

I, mnogi drugi parametri ukazuju da je savremeno kampovanje postalo čisti luksuz u odnosu na činjenicu da je to u vreme mog detinjstva bio ‘’sport’’ srednje klase kako kod nas tako i u ostatku Evrope.

Kamp je bio sasvim solidno ispunjen iako se radilo o polovini maja koji nije ‘’blistao’’ sa lepim i stabilnim vremenom.

Kako tog dana u kampu, tako i generalno, većina gostiju bila je sa savremenim kamperima koji su poslednje decenije postali apsolutni ‘’hit’’ i u potpunosti preuzeli trendovski primat.

Još se može sresti ekipa sa klasičnim kamp kućicama i predšatorima, a klasičnih ‘’šatoraša’’ skoro više da i nema.

Šetnju smo ‘’zaokružili’’ prolaskom uz savremenu marinu i neuništiv ‘’Summer club’’, glavno mesto letnjih zabava, jednako popularno među gostima širom Istre, decenijama unazad.

Ako je šetnja po Medulinu bila nešto ‘’već viđeno’’, nastavak izleta doneo nam je nova iskustva i doživljaje.

Pomenuo sam Premanturu, naselje koje se lepo vidi sa zapadne strane medulinskog kampa i koje se smestilo na početku dugačkog poluostrva zvanog Kamenjak koje predstavlja geografski najjužniju tačku Istre.

Zaista je puno vremena prošlo od mog poslednjeg boravka u Premanturi, sećam se samo da sam tih osamdesetih godina znao da se provozam biciklom od našeg kampa, pa skroz kroz najdublji deo medulinskog zaliva pored Pomera do centra ovog mestašca, sve u svemu nekih 12 km u jednom pravcu.

Samo mesto nije nešto naročito zanimljivo, u ovo doba godine deluje potpuno prazno, sa malo živosti u centru gde smo  na prijatnoj terasi konobe ‘’Poli krivog’’ upriličili pauzu za (veoma ukusan) ručak.

Naša ‘’meta’’ i nije bilo mesto nego područje koje se pruža od Premanture pa do kraja pomenutog poluostrva, gde nikada ranije nisam bio.

Ovaj deo koji se od 1996. godine nalazi pod zaštitom države zvanično se zove Donji Kamenjak i Medulinski arhipelag, a dužina mu je 3400 metara dok mu širina varira od 500 do 1600 metara.

Ukoliko dolazite autom i nemate previše vremena za duge šetnje i razgledanja, onda ćete platiti 10e za ulaz vozila.

U suprotnom ćete odvojiti čitav jedan izletnički dan i ovaj park prirode razgledati šetajući ili vozeći bicikl.

Radi se o površini od oko 400 hektara, na kojoj se mogu videti brojne biljne i životinjske vrste, a celo područje sadrži više od 30 živopisnih uvala idealnih za sunčanje i kupanje u kristalno čistom moru.

Pejzaž Kamenjaka sačinjava kombinacija šume, travnjaka, kamenjara i makije.

Ovdašnje najpoznatije zaštićene biljne vrste su zimski jednoslit  (Ophioglossum lusitanicum), pustenasti jarmena (Anthemis tomentosa) te jedino poznato nalazište izuzetno retke i ugrožene žute kičice (Cicendia filiformis) u Hrvatskoj.

Kada se govori o fauni, na prvom mestu ističe se preko 140 vrsta ptica i 50 vrsta leptira, a osim njih ovde se mogu sresti i srne, veverice, divlje svinje, lisice, zmije i gušteri.

Put kroz poluostrvo je makadamski i mora se veoma polako voziti.

Naša je namera bila da dođemo do najjužnije istarske tačke, a u nedostatku preciznih putokaza, u jednom momentu smo skrenuli do uvale Debeljak koja je okrenuta upravo prema malim ostrvcima medulinskog arhipelaga i koje sam čitavog života posmatrao sa suprotne strane.

Tu su nas u jednom klasičnom Beach baru uputili ka našoj željenoj destinaciji – ključ je u tome što se celo ovo područje smatra za ‘’rt Kamenjak’’, a mi smo mislili da je to odrednica za konkretnu geografsku koordinatu.

Uglavnom, ako se ovde zadesite sa istom namerom kao i mi, treba slediti putokaz za ‘’Safari bar’’ i stići ćete na predeo koji je vizuelno najprepoznatljiviji za pojam rta Kamenjak.

Ovde smo već sreli solidan broj ljudi što je bio signal da smo došli ‘’na pravo mesto’’.

Moćne, stepenaste stene, modrozeleno more, pogled na morsku pučinu i ostrvce na kome se smetio svetionik Porer, bar na atraktivnoj lokaciji – svi uslovi za duže hedonističke momente su ispunjeni!

Ovde smo registrovali i prve kupače (mladost – ludost 😊 ), a neobična klimatska medulinska situacija imala je ovde svojevrsnu reprizu – od pomenute uvale Debeljak u kojoj smo jedva hodali od bure do ovih stena gde se omladina kupala u uvalama bez daška vetra, rastojanje je samo 950 metara!

I, tako se završilo još jedno zanimljivo prolećno lutanje po Istri, sa velikom nadom da ću nešto slično imati priliku da doživim i dogodine, jer (jako) je ‘’lipo u Istri piti i živiti…’’