Meteori, čudesna lepota ni na nebu ni na zemlji (Prvomajsko – uskršnja balkanska turneja – VI deo)

Ove godine su se prvomajski i uskršnji praznici savršeno nadovezali i omogućili niz od šest neradnih dana, idealnih za jedno ozbiljnije putovanje.

Odlučio sam se za ‘’put na jug’’ – moj Dario nikada ranije nije bio u Makedoniji i Grčkoj, čak ni supruga i ja nikada zajedno nismo išli u Grčku, nije predaleko i nije preskupo, dakle kockice za mini balkansku turneju su se lagano sklapale.

Priču o celom putovanju podelio sam na nekoliko posebnih blogova, a u ovom uvodu ću samo još navesti sadržaj putovanja po danima.

1. dan

Novi Sad – Niš

• dan

Niš – manastir Prohor Pčinjski – Skoplje – Dojransko jezero

• dan

Dojransko jezero – Solun

• dan

Solun – Vergina (kraljevske grobnice) – Meteori – Xirolimni

• dan

Xirolimni – Kastoria – Podgradec (Albanija) – Ohrid

• dan

Ohrid – Sveti Naum – Prespansko jezero – Ohrid

• dan

Ohrid – Novi Sad

Četvrti dan našeg putovanja bio je organizaciono najzahtevniji.

Jutro je započeto u Solunu sa obilaskom srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku, a potom smo otišli do čuvenih kraljevskih grobnica u 70 km udaljenoj Vergini.

U tom istom danu bio je planiran još i obilazak Meteora i povratak do mesta Xirolimni u kome smo imali rezervisan smeštaj i koje nam je bilo tranzitna tačka za nastavak putovanja ka Kastoriji, Albaniji i Ohridskom jezeru.

Dakle, oko 350 km i tri ozbiljna obilaska, što je bilo ambiciozno i teško ostvarivo.

Prvi problem u realizaciji plana bila je činjenica da nam Meteori ‘’nisu na putu’’ tj. izvan su logičnog kruga naše rute.

Drugo, previše smo se zadržali u Vergini – em su oni tamo na licu mesto prilično konfuzno označili i organizovali obilaske lokaliteta, em se radi ipak o sadržaju čije, čak i letimično, razgledanje iziskuje dosta vremena.

Treće, možda i presudno – u Kalambaki, mestu podno Meteora, nismo uspeli da nađemo bilo kakav pristojan smeštaj (pod ‘’pristojan’’ pre svega podrazumevam finansijski podnošljiv), što nam je maksimalno skratilo vreme i adekvatne termine za obilazak manastira.

Sve navedeno je uzrokvalo da smo na Meteore stigli kada se radno vreme manastira za posetioce završilo, tako da smo bili prinuđeni da tu spektakularnu lepotu ‘’konzumiramo’’ samo sa spoljne strane.

Dakle, prvi savet za one koji planiraju obilazak ove destinacije je da unapred prouče radno vreme manastira, većina ih radi do 15h, a nekoliko njih do 16-16.30h.

Meteori (u prevodu sa grčkog ‘’lebdeće stene’’ ili ‘’stene obešene o nebo’’) su grupa pravoslavnih manastira izgrađenih na vrhovima visokih kamenih stubova, u blizini grada Kalambake, u zapadnoj Tesaliji.

Nalaze se u blizini reke Penej, na istočnim padinama planinskog masiva Pindos, u centralnoj Grčkoj.

Od Soluna su udaljeni 225 km, a mi smo za dolazak koristili autoput E90 koji vodi ka Jonskom moru i luci Igumenica.

Nakon 165 km vožnje kroz divne predele severne Grčke, kod mesta Grevena, sišli smo sa autoputa i narednih 65 km vozili se solidnim, regonalnim putem kroz brda do Kalambake.

Alternativna ruta koja se nudi za dolazak iz Soluna podrazumeva put preko Katerinija, Larise i Trikale, slična je kilomtraža i predviđeno vreme trajanja vožnje.

Dakle, ova izuzetno atraktivna i popularna turistička destinacija ne nalazi se na nekom od glavnih pravaca kojima se kreće većina turista koja dolazi u Grčku na letovanje, pa se za dolazak do nje valja malčice više potruditi i drugačije organizovati.

Nema pouzdanih podataka o tome kada je osnovan prvi manastir na Meteorima, no ono što se zna da su još u 11. veku monasi pustinjaci počeli da žive u pećinama i u veštački iskelsanim nasobinama u tamošnjim stenama.

Kada je tokom 14. veka Otomanska vojska počela prodor na teritoriju Grčke, monasi su u potrazi za sigurnim i zaštićenim mestom, svoje utočište pronašli na teško dostupnim vrhovima stena Meteora.

Izbeglice sa Svete gore Atosa dolaze na Meteore 1334. godine, i tada monah  Athanasios Koinovitis zajedno sa svojim duhovnim ocem Greogoriosom i četrnaest drugih isposnika osniva manastir Metamorphosis, današnji Veliki Meteor, najveći i najposećeniji mananstir na Meteorima.

U naredna dva veka izgrađeno je još 23 manastrira, od kojih je danas preostalo samo njih šest – četiri muška i dva ženska.

Manastiri se od 1988. godine nalaze na listi UNESCO Svetske kulturne baštine.

Pristup manastirima u periodu njihovog osnivanja i gradnje bio je izuzetno težak i opasan po život – koristili su se dugačke merdevine napravljene od užadi i velike mreže koje su imalu ulogu liftova i kojima su se prebacivali ljudi i roba na vrhove stena.

Danas je pristup manastirima omogućen sa mostićima i stepenicama.

Centralno mesto svih turističkih obilazaka je već pomenuti mananstir Veliki Meteor ispred kog se nalazi ogroman parking i suvenirnice, a u njemu se nalazi i glavni muzej.

Glavna crkva posvećena Preobraženju Gospodnjem izgrađena je 1483. godine.

Osim glavne crkve, u okviru manastirskog kompleksa nalazi se mala kapela Jovana Krstitelja, kao i kapela Svetog Konstantina i Jelene.

Kuhinja je jedna od najstarijih zgrada, u čijem centru se nalazi veliko ognjište gde su se pripremali skromni obroci za monahe.

Odmah do kuhinje se nalazi trpezarija, a iza nje je manastirska bolnica, izgrađena 1572. godine.

Drugi manastir do čijih smo zatvorenih vrata došli ujedno je i drugi po veličini na Meteorima – Varlaam, sagrađen 1541.

Ukrašen je sedam godina kasnije, a izgrađen je u tzv. svetogorskom stilu.

Crkva je izgrađena kada i manastir, osim njenog severnog dela koji datira iz 1627.

Stara trpezarija je pretvorena u mali muzej za posetioce.

U neposrednoj okolini ovog manastira proveli smo najviše vremena – na koju god stranu čovek da pogleda prizor koji se ukaže je čudesan i inspirativan za fotografisanje.

Neobičan i surova lepota visokih stena, zeleni brežuljci i šume, plavo nebo ukrašeno sa nestašnim kumulisam, čine kompleks Meteora jednim od najfotogeničnijih mesta na kojima sam u životu bio.

Jedino što je dobro u tom našem kasnom dolasku na Meteore bila je činjenica da smo izbegli gužvu koja je ovde redovna pojava, a obzirom da se radilo o uskršnjem Velikom petku pretpostavljam da nam se ono šta bismo zatekli tokom prepodneva na licu mesta, ne bi nimalo dopalo…

Inače, dobro je što se oko kompleksa manastira može napraviti krug, tj. ne mora se istim putem vraćati do Kalambake.

Uspon ka Meteorima kreće praktično od prve raskrsnice – kružnog toka po ulasku u mesto iz pravca našeg dolaska.

Vijugav put okružen stenama impresivnog izgleda i dimenzija vodi prvo do manastira Svetog Nikole Anapauskog, sagrađenog početkom 16. veka.

Nalazi se u blizini sela Kastraki, a vrh stene na kojoj je sagrađen izuzetno je male površine što je uticalo na izgled manastriske zgrade koja zbog toga ima čak tri sprata.

Mi smo ga samo iz daljine osmotrili sa jednog od brojnih vidikovaca izgrađenih pored puta što je podatak koji se mora istaći u krajnje pozitivnom smislu.

Mogu da zamislim šta bi bilo da tih usputnih parkinga i proširenja nema, kakav bi se haos napravio od svih onih koji bi zastali ‘’samo jednu fotku da okinu’’, a rekoh već – prizori koje zatekente na Meteorima opčinjuju i izmamljuju na stotine ‘’klikova’’ na kamerama posmatrača.

Od centra Kalambake do najudaljenijeg manastira – Veliki Meteor ima oko sedam kilometara, a ceo krug koji bi obuhvatio dolazak do svih šest manastira i silazak u grad sa suprotne strane od pravca dolaska, iznosi nešto više od dvadeset kilometara.

Na putu od Velikog Meteora ka Kalambaki ‘’bacili smo oko’’ na manastire Svete Varvare (Rusanu manastir) i Svete Trojice.

Rusanu je ženski manastir osnovan 1529. i ukrašen 1560. godine jednim od najvažnijih skupa fresaka post-vizantijske epohe.

Manastir Svete Trojice iz 1475. godine možda ima i najatraktivniji položaj – na vrhu vrlo visoke i uzane stene do kojeg vodi 140 stepenica isklesanih 1925.

Manastir ima dva hrama – glavni i mali koji je posvećen Svetom Jovanu Preteči.

Manastir Svetog Stefana najjužniji je u monaškom kompleksu Meteora i ujedno najbliži Kalambaki koju posetioci vide ”kao na dlanu” sa prostranog parkinga – vidikovca gde smo napravili i poslednju pauzu tokom našeg obilaska.

Na početku videa se vidi i manstir Svete Trojice koji se nalazi u blizini.

Manastir Svetog Stefana potiče iz 16. veka, a današnji status ženskog mananstira dobio je 1961. godine.

Najlakše je dostupan od svih mananstira na Meteorima jer nije izgrađen na litici nego na brežuljku uz put.

Tokom II svetskog rata bio je granatiran od strane Nemaca koji su verovali da su u njemu smešteni pobunjenici.

Glavna crkva je posvećena svetom Haralabosu, čije se mošti tamo nalaze, i sagrađena je 1798. godine.

Pre nastavka putovanja ka mestu Xirolimni gde smo imali rezervisan smeštaj, napravili smo pauzu u Kalmbaki.

Gradić od oko 11 000 stanovnika, lociran u ravnici između reke Penej i visokih stena Meteora, nema neki poseban kulturno – istorijski značaj, no bez obzira na tu činjenicu, poseduje šarm malog, turističkog mesta.

Najbolja moguća polazna tačka za obilazak Meteora, prepuna hotela, pansiona, apartmana, malih prodavnica, restorana, taverni, suvenirnica itd.

Za one koji imaju vremena i koji blagovremeno krenu u potragu za smeštajem, Kalamabaka je pravi izbor za barem jedno noćenje koje je nepohodno za iole ozbiljnije upoznavanje sa manastirskim kompleksom. Meteora.

Mi smo se malo prošetali po centralnim ulicama, popili kafu na jednom trgiću, obavili nepohodnu nabavku namirnica i nastavili put.

U danu pred nama čekala nas je Kastoria, ‘’biser neotkrivene Grče’’, o čemu ću pisati u sledećem nastavku.