June 25, 2024

Prvomajsko – uskršnja balkanska turneja – III deo (Dojransko jezero)

Ove godine su se prvomajski i uskršnji praznici savršeno nadovezali i omogućili niz od šest neradnih dana, idealnih za jedno ozbiljnije putovanje.

Odlučio sam se za ‘’put na jug’’ – moj Dario nikada ranije nije bio u Makedoniji i Grčkoj, čak ni supruga i ja nikada zajedno nismo išli u Grčku, nije predaleko i nije preskupo, dakle kockice za mini balkansku turneju su se lagano sklapale.

Priču o celom putovanju podeliću na nekoliko posebnih blogova, a u ovom uvodu ću samo još navesti sadržaj putovanja po danima.

  1. dan

Novi Sad – Niš

  • 2. dan

Niš – manastir Prohor Pčinjski – Skoplje – Dojransko jezero

  • 3. dan

Dojransko jezero – Solun

  • 4. dan

Solun – Vergina (kraljevske grobnice) – Meteori – Xirolimni

  • 5. dan

Xirolimni – Kastoria – Podgradec (Albanija) – Ohrid

  • 6. dan

Ohrid – Sveti Naum – Prespansko jezero – Ohrid

  • 7. dan

Ohrid – Novi Sad

U prvom blogu sa ovog putovanja možete pročitati šta smo sve uspeli da vidimo u Nišu i kako smo izbegavajući gužvu na granici posetili manastir Prohor Pčinjski, u drugom provodimo  popodne u Skoplju, a u trećem malo odmaramo na Dojranskom jezeru.

Dojransko jezero je, nakon Ohridskog i Prespanskog, treće po veličini jezero u Makedoniji.

Nalazi se na krajnjem jugoistoku Makedonije na samoj granici sa Grčkom.

Površina mu je 43,1 km2, od čega 67% pripada Makedoniji, a 33 % Grčkoj.

Poslednjih godina je sve posećenije od strane turista iz Srbije kao tranzitna destinacija na njihovom putu ka letnjim destinacijama u Grčkoj.

Od graničnog prelaza između Srbije i Makedonije Tabanovci udaljeno je  190 km, od Skoplja 175 km, a ukupna razdaljina od Novog Sada je 670 km.

Najjednostavnija maršruta podrazumeva da se skrene sa auto puta E75 u pravcu Đevđelije i Grčke (granični prelaz Evzoni) kod mesta Smokvica, i tada ostaje još 35 km vožnje običnim putem.

Kao odredište sam označio mesto Stari Dojran, no moguća opcija je i Novi Dojran koji je nekoliko kilometara bliži.

Osim ova dva mesta na jezeru sa makedonske strane su još tri manja sela – Nikolič na severnoj strani i Sretenovo i Mrdaja, na južnoj strani, između Starog Dojrana i grčke granice.

Jezero je dugačko 8,9 km u pravcu sever-jug, a najveća širina mu je 7,1 km.

Najveća dubina mu je deset, a prosečna između tri i pet metara.

I, mi smo se za Dojran odlučili kao neku vrstu uvertire pred obilazak Soluna.

Sa jedne strane, za naporan dan ispunjen vožnjom i obilascima Niša i Skoplja, bilo bi zaista previše prelazak još jedne granice i vožnja do Soluna, a i sama cena smeštaja je znatno povoljnija u Makedoniji nego u Grčkoj.

Obzirom da smo detalje ovog našeg putovanja počeli dosta kasno da razrađujemo, bilo je malo muke da nađemo slobodan smeštaj na Dojranu, posebno što se radilo o 1.maju, no postoji tu još jedna ‘’kvaka’’ što smo tokom pretrage shvatili.

Iz određenih razloga veoma mali broj smeštajnih jedinica na Dojranu je oglašen na Bookingu i AirBnB, tako da se treba više osloniti na Facebook i na Google mapu.

Uglavnom, nakon što smeštaj iz Novog Dojrana nije potvrdio rezervaciju sa AirBnB pretražio sam Facebook i odmah pronašao slobodan apartman u objektu naziva Vila Naumovi.

Fotografija preuzeta sa Facebook stranice Apartmani Vila Naumovi

Pozicija – 100 metara od obale jezera, na izlazu iz Starog Dojrana u pravcu Grčke.

Smeštaj bi se više mogao podvesti pod ‘’studio’’ – četiri kreveta i mini kuhinja u jednoj prostoriji, dosta skučeno kupatilo i odlična terasa za 30 eura.

Sve zajedno podnošljivo za jednu noć.

Izgleda da se taj 1. maj dosta burno slavio na Dojranu, sudeći po glasnoj muzici iz susednih objekata do duboko u noć i po količini smeća koji smo zatekli sutradan uz šetalište, pre nego što su komunalci stigli da ga sklone.

Inače, ja sam prvi put bio na Dojranu pre osam godina, kada sam se vraćao sa sajma turizma u Solunu.

Iako je bio novembar, vreme je bilo prijatno, sunčano i toplo, a samo mesto uređeno i skockano do te mere da sam ja oduševljeno komentarisao ‘’pa ovo je kao u Švajcarskoj’’.

Sada je to već bilo više klasičan Balkan, ali i dalje lep i privlačan na svoj način.

Dojransko jezero je poznato kao jezero najbogatije ribom u Evropi što je podatak koji je posebno zainteresovao našeg mladog pecaroša, no na sreću vrlo brzo nakon početka ‘’akcije’’ ljubazna prolaznica nas je upozorila da je u ovom delu godine ribolov strogo zabranjen, a da su kazne veoma visoke.

Da smo došli dvadesetak dana kasnije pretpostavljam da bi rezultati bili impresivni – u jezeru postoji 15 vrsta ribe, od kojih je najpoznatiji dojranski šaran.

Uglavnom, u Starom Dojranu postoji dugačko i jako lepo uređeno šetalište uz obalu jezera.

Brojni kafići, restorani, barovi na plaži, pansioni, apartmani uz predivno plavetnilo jezera, čine celokupan ambijent nekako ‘’morskim’’, pa kada se svemu tome pridodaju pristupačne cene, ne čudi što veliki broj Makedonaca svoje (letnje) godišnje odmore provodi upravo na Dojranu.

U centru mesta je sasvim dobro snabdevena pijaca, tu su i dečja igrališta, luna park, a postoji i turistički vozić koji vozi duž celog šetališta.

Zvanični parkinzi se naplaćuju svakodnevno tokom sezone, no kao što rekoh ipak je ovo Balkan pa je parkiranje uz sam put i ograde kuća redovna pojava.

Koliko sam uspeo da ‘’bacim oko’’ na usputne cenovnike, cene u restoranima su prihvatljive i niže nego kod nas, što je dodatni motiv ljudima da letnji odmor provedu na ovom lepom mestu.

Bilo je prerano da probamo i kupanje u jezeru, mada sam uočio jednog (možda preterano) hrabrog kupača.

Iskustva drugih, koje sam pročitao u raznim putopisima, govore da je jezerska voda tokom leta topla i prijatna za kupanje, za razliku od Ohrida i Prespe koja su zbog svoje nadmorske visine koja se kreće od 700 do 800 metara, uvek poprilično prohladna.

Osim po bogatstvu i raznovrsnosti ribljeg fonda, Dojran je svetski poznat i po svojoj lekovitosti zahvaljujući algama koje reprodukuju jod što čini vodu blagotvornom za kožna oboljenja, reumu, sinuse i krajnike.

Jeli nismo, ali kaficu popili jesmo u jednom od barova na plaži, malo se izležavali na suncu i time završili našu posetu Dojranu.

Na put nas je ispratio jedan simpatični ‘’žablji hor’’,  a činjenica da na graničnom prelazu nije bilo nikoga potvrdila je ispravnost naše ‘’putne taktike’’.

Pred nama je bilo sadržajno popodne u Solunu, a više o tome u idućem nastavku.

One thought on “Prvomajsko – uskršnja balkanska turneja – III deo (Dojransko jezero)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *