by Bukurešt, vrlo često u putopisnim reportažama nazivaju ‘’mal Pariz’’, pri tome aludirajući na mnoštvo detalja koji krase glavni grad Rumunije i asociraju na čuveni ‘’grad svetlosti’’, jedan od najlepših na svetu.
Možda je, na prvi pogled, ovo poređnje preterano, no nakon mog drugog (i dužeg) boravka u Bukureštu, bio sam poprilično iznenađen lepotom, šarmom i brojem zanimljivih, turističkih atrakacija u ovom gradu.
Cela priča oko Bukurešta bi zahtevala baš značajan prostor, pa sam se ipak opredilio da ovaj blog posvetim samo jednoj, ali i više nego vrednoj, njegovoj turističkoj znamenitosti – Nacionalnom seoskom muzeju ‘’Dimitrie Gusti’’.
Ovaj neverovatni muzej na otvorenom nalazi se u parku Herastrau, najvećem i najlepšem (a nije baš mala konkurencija) gradskom parku.
Park se nalazi u severnom delu grada, nedaleko od velikog izložbenog centra ROMEXPO, gde sam učestvovao kao izlagač na sajmu turizma, pa mi je ova činjenica posetu muzeju dodatno nametnula kao nešto što je pod ‘’must see’’.
Godine jure brzinom svetlosti, pa je i od ove moje posete prošlo više od deset godina, no sećanja su i dalje sveža.
Ne znam da li je i danas taksi u Bukureštu povoljan kao tada, ali znam da smo se od centra grada, gde smo bili smešteni, pa do parka udaljenog oko 6 km, vozili za nekih 2 eura.
No, svakako da ni metro stanica Aviatorilor nije daleko.
Zvaničan naziv parka je ‘’Park Kralja Mihaila I’’, no odomaćio se naziv Herastrau po jezeru oko kog je podignut i kako ga većina lokalaca zove.
Osim po jezeru i muzeju, park je poznat po prelepoj japanskoj bašti i akvarijumu, a posetioci osim šetnje i korištenja sportskih terena mogu da se provozaju po jezeru jer im je na raspolaganju iznajmljivanje čamaca i hidro bicikala.
Inače, postoji tvrdnja da je Herastrau najveći gradski park u Evropi.
Ja sam park posetio polovinom marta kada su bili još vidljivi tragovi jake zime koja se lagano povlačila pred nadirućim prolećnim suncem, što se može primetiti i na fotografijama.
Ulaz u muzej je sa zapadne strane parka, na bulevaru Şoseaua Pavel D. Kiseleff 28-30, nedaleko od još jednog bukureštanskog zdanja zbog kog ovaj grad povezuju sa Parizom – Trijumfalne kapije.
Sam muzej osnovao je sociolog Dimitrie Gusti, daleke 1936.godine.
Zanimljiv je podatak da su pre ovog u Bukureštu, u svetu postojala samo tri muzeja na otvorenom – Muzej Skansen u Stockholmu (Švedska), Muzej Bigdo u Lellehameru (Norveška) i Transilvanijski Etnografski muzej u Cluju (Rumunija).
U ovom bukureštanskom, prikazan je tradicionalni način života u Rumuniji, a posetioci mogu da uživaju u preko 300 građevina – seoskih kuća, ambara, radionica, mlinova, raznih crkava itd.
Svaki objekat je originalan, a dovezeni su iz svih delova Rumunije, od Banata, preko Transilvanije pa sve do Moldavije.
Zamislite koliki trud i napor je bio potreban da se npr jedna kuća od kamena ili drveta i lepljena blatom, rastavi, prenese i ponovo sastavi….
Najstariji eksponat potiče iz 18.veka, a detalje o svakom objektu i njegovoj specifičnosti možete pročitati u prospektu – vodiču kroz selo.
Ono što ćete sigurno uočiti je velika razlika u stilu zavisnosti od delova Rumunije koji su prezentovani.
Svaka regija ima neku svoju specifičnost, kao što su npr. rezbarena vrata iz centralne Rumunije ili svetlo okrečene kuće sa delte Dunava
Osim građevina, prikazano je kako su bili obučeni seljani tokom 16. i 17. veka, a turisti imaju mogućnost da kupe neke od tradicionalnih alata i rukotvorina.
Svi su objekti izuzetno fotogenični, pa kako ni tada na licu mesta tako ni sada kada pišem ovaj blog, nisam uspeo da se suzdržim i napravim oštriju selekciju fotografija, pa će ovo biti više slikovnica nego reportaža 🙂
U okviru muzejskog parka postoji restoran ‘’La Bariera’’ u kome posetioci mogu da degustiraju neko od tradicionalnih rumunskih jela.
Muzej je imao u svojoj istoriji dosta teških dana i godina, posebno prilikom okupacije od strane Sovjetskog saveza i kroz decenije Čaušeskove vladavine, tokom koje je bio na korak od rušenja i premeštanja.
Takođe, u muzeju je 2002.godine izbio veliki požar koji uništio deo kompleksa, srećom su sve naknadno uspeli obnoviti.
Nadam se da vas je ova kratka šetnja po ovom lepom mestu dovoljno motivisala da prilikom vaše posete ‘’malom Parizu’’ obavezno posetite Nacionalni muzej rumusnksog sela, garantujem vam lepo i zanimljivo utrošeno vreme !
