by Sunčana i prilično topla nedelja, na izmaku kalendarskog proleća, kao stvorena za celodnevni izlet. ‘’Meta’’ nam je ovaj put bio Bač i njegova okolina. Svako od nas imao je jak motiv za putovanje – mama nikad nije bila u poseti čuvenoj tvrđavi u Baču, Dario je jedva čekao pecanje na nekoj novoj lokaciji, a meni je bilo koje pomeranje iz Novog Sada dovoljno atraktivan razlog za sreću.
Odabrali smo put koji nas je vodio kroz Veternik, Futog i Begeč do raskrsnice pred Bačkom Palankom, a potom smo skrenuli na pravac za Sombor i preko Obrovca i Tovariševa, stigli u Bač.
Ukupno, od našeg stana na Grbavici, ima 63 km do centra Bača, a gotovo u kilometar bi bilo isto da smo se opredelili za put preko Rumenke, Bačkog Petrovca, Silbaša, Paraga i Selenče. Moj je savet da se odabere ova druga varijanta, preko Bačkog Petrovca, kolovoz je u daleko boljem stanju od ovog kojim smo mi prošli – previše odskakanja, rupa i svega onoga što krasi ovdašnje drumove. Dakle, zbog lošeg puta, naseljenih mesta, ograničenja brzine, treba za ovu malu kilometražu, solidnih sat i po vremena.
Opština Bač se nalazi na jugozapadu Bačke, a okružena je opštinama Bačka Palanka i Odžaci te Dunavom tj. granicom sa Hrvatskom. Prema popisu iz 2011.godine u opštini živi nešto više od 15 000 stanovnika, a osim samog Bača, naseljena mesta su i Vajska, Bođani, Selenča, Plavna i Bačko Novo Selo. Ko se podrobnije udubi u analizu šta bi sve to bilo zanimljivo videti u opštini Bač, mora na kraju da napravi selekciju u skladu sa sopstvenim afinitetima i interesovanjima, jer zanimljivih lokaliteta i destinacija ima dosta, a vremena je uvek premalo.
Za ovaj put, opredelili smo se da obiđemo Franjevački samostan i tvrđavu u Baču, jezero Provala kod Vajske, manastir Bođani i čardu Ranč na rečici Beravi u blizini Bođana. Kao (neplanirani) ‘’bonus’’ ovog izleta, došla je poseta selu Gložan u bačkopetrovačkoj opštini i tamošnjim atrakcijama – pecaroškoj MB Oazi i restoranu ‘’Studnja’’.
Franjevački samostan, impresivno zdanje iz 12.veka, nalazi se u samom centru Bača. Za one koji žele više da saznaju o istoriji, ulozi i značaju ovog jedinstvenog objekta, tu je link – http://www.turizambac.rs/?q=franjevacki-samostan Tih se dana, čitav kompleks spremao za veliku ceremoniju kojom se obeležio završetak obnove i otvaranje njegove muzejsko-obrazovne celine za širu publiku.
Glavni nosioci obnove, koje je finansirala Evropska unija, bili su Muzej Vojvodine i Pokrajinski zavod za zaštitu kulture, a ceremonija je održana 27.juna 2019. dakle nekih 18 dana nakon naše posete.
Mi smo uspeli da samostan obiđemo spolja, šetnjom kroz njegovo dvorište, lepo da ga fotografišemo i malo da zavirimo u unutrašnjost crkve.
Sve zajedno dovoljno da poželimo da još jednom dođemo i to u sadržajnu i celovitu posetu.
Od franjevačkog samostana do tvrđave moguće je doći na dva načina – peške i autom.
Zanimljiviji i ‘’zahtevniji’’ način je pešačenje, od samostana, pa mostićem (nije prohodan za automobile) preko kanala do tvrđave, ukupna razdaljina je 1 km u jednom pravcu.
Ako izaberete pešačenje, bićete ‘’nagrađeni’’ susretom sa ostacima turskog kupatila (Hamam), jedine građevine islamske kulture ovog tipa u Vojvodini (http://www.turizambac.rs/?q=tursko-kupatilo), kao i sa prolaskom kroz gradsku kapiju Šiljak (http://www.turizambac.rs/?q=siljak).
Oba objekta se nalaze uz kanal DTD.
Tvrđavi se može prići autom, ako iz centra Bača krenete okolinim putem iz centra i pratite pravac ka Vajskoj, ukupna razdaljina je oko 2,5 km.
Čuvena tvrđava u Baču predstavlja najznačajnije i najbolje očuvano srednjevekovno utvrđenje na području Vojvodine.
Lokalitet, na kome je tvrđava izgrađena, svedoči o dugom nizu vekova korišćenja ovog prirodno odbranjivog terena, koji je svoju sudbinu vezao za reku Dunav, prirodnu granicu među narodima i civilizacijama.
O istorijatu ove impozantne građevine možete više pročitati na: http://www.turizambac.rs/?q=tvrdjava
Spoj kristalno čistog plavog neba, lepo pokošene zelene trave na kojoj leži čitav kompleks i crveno – žućkastih zidina i kula, toliko je impresivan da smo bili zaista i više nego prijatno iznenađeni fotogeničnošću celog prostora.
Kliktalo se i škljocalo iz svih uglova i pravaca, više desetina puta.
Ono što je pohvalno je činjenica da nakon izvršene rekonstrukcije Donžon kule i otvaranja suvenirnice od strane Turističke organizacije opštine Bač, oba objekta su radila uprkos tome što je bila nedelja.
To jeste logično, ali ne i na ovim našim prostorima, na mnogo zanimljivih lokacija ćete vikendom “poljubiti” vrata…
Obnovljena i veličanstvena Donžon kula sa svojih pet spratova, predstavlja istovremeno edukativni centar, muzejsku postavku i depo arheološkog materijala.
Pogled kroz uzane prozore kule prema unutrašnjosti utvrđenja kao i prema daljinama vojvođanske ravnice je nešto što se dugo pamti….
Za 15 godina obnove tvrđave, uloženo je oko 700.000 eura, uglavnom evropskih para, a za kompletnu obnovu i rekonstrukciju potrebno je značajno više.
Da li će to neko prepoznati kao investiciju od vrhunskog kulturnog i turističkog značaja, videćemo.
Iduća destinacija na našem izletu najviše je radovala najmlađeg člana posade, jer je konačno na red došlo pecanje i to na jezeru Provala.
Na 12 km od bačke tvrđave, nakon što se skoro izađe iz Vajske u pravcu Bođana, postoji stidljivo obeleženo skretanje nadesno ka jezeru.
Jezero Provala je nastalo nakon velike poplave Dunava 1926.godine i danas predstavlja najdublje jezero u Vojvodini, sa dubinom od 5 do 19 metara.
Na jezeru postoji lepo uređena peščana plaža i turističko – ugostiteljski objekat ‘’Bački dvor’’ koji osim restorana nudi i mogućnost smeštaja u osam dvokrevetnih soba.
Objekat je pre par godina kompletno renoviran.
U blizini plaže nalazi se šuma, idealna za ‘’divlje’’ kampovanje, roštiljanje i za ono što je nas ovom prilikom najviše interesovalo – pecanje.
Obzirom da kupališna sezona još nije bila počela, na licu mesta bio je samo jedan hrabri kupač, par pecaroša a ponajviše izletnika.
Izletnici su imali jednu zajedničku manu – svoju omiljenu muziku emitovali su glasno i jasno, tako da su se urlici ordinarnog narodnjačkog smeća mešali i isprepletali, neko vreme, što je zahtevalo dodatni i nenadani, mentalni napor.
Ružan običaj i još ružniji izbor tzv. muzike, koji je, nažalost, postao masovan.
Kako u svakom kukolju može i žito da se pronađe, naletesmo na ekipu koja je raširila veliku jugoslovensku trobojku između drveća, kažu – gde idu oni ide i zastava! Šta reći, osim bravo ljudi!
Literatura kaže da je jezero bogato ribom i to šaranom, štukom, somom, amurom itd.
Mi smo se uverili da ribe ima i da grize momentalno kako se zabaci udica, tako da su ovom prilikom postavljeni i neki ribolavački rekordi.
E sad, što ulovljena riba nije bila sa spiska iz navedene literature, nije nimalo umanjilo naše ushićenje zbog ovog pecaroškog spektakla.
Gomila uhvaćenih morskih karaša, vraćena je u jezero na kraju ovog sportskog dela našeg izleta.
Na nešto više od dva kilometra od jezera, nakon ulaska u Bođane, sa leve strane puta nalazi se manastir Bođani.
Manastir datira iz 15.veka, a kompleks čine crkva, konaci i prateći ekonomski objekti. Više o manastiru – http://www.turizambac.rs/?q=manastir-bodjaniž
Lepo uređen vrt, sa gomilom rascvetalih ruža na ulazu u kompleks, ostavlja jak utisak.
Ceo kompleks je renoviran, neki radovi (u crkvi) su još u toku.
Fotografisanje u crkvi nije dozvoljeno, osim ako niste malo bezobrazni, a ‘’kontrolor’’ nije u blizini.
Nakon kraće šetnje po dvorištu kompleksa i obaveznog fotografisanja zanimljivih i lepih detalja, požurismo ka idućem odredištu, jer je dan neumitno proticao te su se uveliko stekli svi preduslovi da se nešto i ruča!
Do čarde ‘’Ranč’’, mesta neobičnog imena i veoma interesantnog okruženja, dolazi se ne baš kvalitetnim putem u dužini od 4 km od manastira Bođani.
Postoje putokazi bez kojih bi dolazak do odredišta bila nemoguća misija, naravno ukoliko nemate navigaciju.
Put nas vodi desno u odnosu na pravac dolaska u selo, ulicom Svetozara Markovića.
Vožnja se, nakon izlaska iz sela, nastavlja kroz polja, a definitivnu orijentaciju gde se zapravo nalazimo daće nam pogled na poznati vodotoranj u Vukovaru, koji odjednom izranja sa naše leve strane i govori nam da smo izuzetno blizu Dunava i granice sa Hrvatskom.
Posle tih par kilometara vožnje kroz nepregledna polja, dolaskom na čardu, vidici se drastično menjaju.
Imate osećaj kao da ste došli u neku ogromnu zelenu oazu.
I zaista sve je odjednom puno drveća i zelenila, a u središtu prilično guste šume nalazi se mirna i tiha rečica Berava koja na ovom mestu pravi maleno jezero, na čijoj obali se smestila čarda.
Čarda osim unutrašnjeg i spoljašnjeg restoranskog dela, ima nekoliko soba za smeštaj gostiju, a u svojoj ponudi ima isključivo jela od ribe, čime dostojno opravdava naziv ‘’čarda’’.
Na obali je izgrađen drveni mol sa nadstrešnicom i klupama za sedenje – uživanje, a naravno da se ovde može i pecati, te se još jedan okršaj sa ribama, podrazumevao.
U društvu jednog simpatičnog i nedeljno lenjog kuce, ribolov je bio uspešan gotovo kao na jezeru Provala.
Sasvim solidan sloj Autana na našoj koži, znatno je pomogao da kao glavni utisak ipak ne ostanu ubodi nekolicine od par hiljada komaraca, za koje su ovakva mesta idealna staništa.
Fenomenalna riblja čorba sa domaćom testeninom, realno je savim dovoljna za sitost, ali pečena riba je bila već poručena, pa smo morali i sa veoma ukusnim smuđem da se uhvatimo u koštac.
Sve u svemu, odličan ručak za sasvim pristojnu sumu u prelepom i mirnom ambijentu. Sveopštoj ‘’nirvani’’, suprotstavio se isti neprijatelj kao i na jezeru – divljačka narodnjačka muzika, srećom ne toliko glasna.
U povratku ka Novom Sadu, plan je bio da napravimo pauzu za kafu na čardi ‘’Florida’’ kod Bačke Palanke – zgodno mesto na obali Dunava, sa mini zoo vrtom, dakle pogodno za animaciju dece.
U tom naumu nas je sprečio Dunav koji je tih dana, na izmaku jednomesečnog monsunskog perioda u našim krajevima, počeo ozbiljno da se izliva i blokira naše isplanirane putanje, kako tu pred Bačkom Palankom tako i u našem drugom pokušaju, par kilometara dalje kod čarde u Čelarevu. Prizori su bili prilično apokaliptični….
Morali smo odustati od Dunava, a prva sledeća zanimljiva lokacija na našem putu bio je turističko-rekreativni kompleks MB Oaza u Gložanu – http://www.oazamb.rs/
Samo selo Gložan, svaki put kada prođem kroz njega, prosto me oduševi svojom urednošću, dakle selo kakva su nekad bila sva vojvođanska sela. Okrečene kuće, ošišana trava, bez grafita, šuta i smeća, potpuno atipično za ova vremena.
Nalazi se na 8 km od Bačkog Petrovca čijoj opštini i pripada, a 15 km od Bačke Palanke te 26 km od Novog Sada.
MB Oaza, ozbiljan kompleks koji je napravljen pre desetak godina usred sela, deluje zaista ubedljivo – veštačko jezero za pecanje, restoran, sobe, bungalovi, orvoren bazen, mini zoo vrt…
Pogledajte ovu impozantnu veličinu soma upecanog na takmičenju pecaroša koje se upravo završavalo u momentu našeg dolaska.
Nismo ni tu uspeli da popijem kafu, bilo je zaista dosta gostiju i ni jednog slobodnog mesta a nismo se ni u pecanju oprobali – ovde se plaća dozvola za pecanje i nema ‘’švercovanja’’.
Poslednja tačka našeg izleta bio je nadaleko čuveni restoran ‘’Studnja’’ koji se nalazi na samom izlazu iz sela u pravcu Novog Sada.
Dugo vremena nisam bio u ‘’Studnji’’ i prijatno sam se iznenadio.
Delovalo mi je sve nekako podmlađeno i osveženo – i unutrašnji ambijent i bočna spoljna terasa na kojoj su veselo svirali dobri tamburaši (konačno bez narodnjaka !!!), i novoizgrađeno veštačko jezero i krcato dečje igralište.
A defiitivnu pobedu u pozitivnim utiscima, ‘’Studnja’’ je odnela sa jako dobrim palačinkama premazanim fenomenalnim pekmezom od šljiva!
Najtoplija preporuka!
To je bio kraj ovog zanimljivog izleta koji je obuhvatio zaista različite segmente vojvođanske turističke ponude – istorija, kultura, sportski ribolov,rekreacija gastronomija.
Za one kojima je ovo previše, lako se nešto oduzme a za one koji bi još – nadam se da ćemo uskoro ponovo u te krajeve, sa nekim novim idejama, do tada za istraživanje preporučujem fb stranicu (https://www.facebook.com/turistickaorganizacija.opstinebac ) i sajt (http://www.turizambac.rs/ ) Turističke organizacije opštine Bač.
