by Nacionalni park Plitvička jezera ili skraćeno Plitvice, predstavlja jednu od najpoznatijih turističkih atrakcija, ne samo Hrvatske, nego i cele ex Jugoslavije.
Retko ko od nas starijih, rođenih u bivšoj državi, nije posetio ovo prekrasno mesto, bilo na nekoj od đačkih ekskurzija, bilo na proputovanju ka nekoj od letnjih, morskih destinacija.
Ja sam svoje dolaske na Plitvice, nekako pravilno ”rasporedio” po pojedinim životnim ciklusima, pa sam tako prvi put bio kao sedmogodišnje dete, drugi put sam došao 2003. godine, kada se ovaj kompleks počeo oporavljati od ratnih dešavanja na tom području (sa tadašnjom devojkom i budućom suprugom), i treći put – ovoga leta, kada je naš dečak dovoljno stasao da mu ovaj izlet može ostati zacementiran u njegovom kolažu lepih uspomena.
U blogu posvećenom našem ovogodišnjem sedmodnevnom letovanju, najavio sam posetu NP Plitvička jezera, kao idealan intermezzo pred konačni povratak u surovu realnost.
Na našem putovanju prema kući, auto putem Split – Zagreb, izašli smo na odvajanju kod Ličkog Osika i nastavili putovanje tzv ”starom ličkom cestom”.
Od isključenja sa auto – puta do ulaza u Nacionalni park ima oko 50 km vožnje kroz prelepe predele ličkih zelenih brežuljaka, planina i šuma.
Zaista pravo uživanje predstavljala ova jednočasovna vožnja, a na momente smo imali utisak kao da smo u nekim nižim alpskim predelima Austije ili Slovenije.
Svima koji se ne žure previše na svom putu ka moru (ili u povratku) iskreno preporučujum ovu rutu, kraća je kilometraža, manje ćete goriva potrošiti, uštedećete na putarinama, izbeći gužve i zastoje na auto putu i uživati u prelepom prirodnom okruženju.
Od Plitvica do Karlovca ima 80 km, a ukoliko se ide auto putem iz smera suprotnog od našeg, dakle pravac ka moru, od izlaza kod Otočca do Plitvica ima 60 km.
Ako se uopšte može to tako kvalifikovati – ‘’korona situacija’’ ovog leta donela je i nešto dobro – nepodnošljivih gužvi u ovom Nacionalnom parku, sada već svetski poznatom i priznatom, nije bilo posle dugog niza godina u kojima je broj posetilaca Plitvica narastao i preko milon godišnje.
Drugi, možda još i važniji podatak je da je uprava NP Plitvička jezera donela odluku o značajnom smanjenju cene ulaznica, pa iako se cifra od 63e za nas dvoje odraslih i dete, čini i dalje previsoka, to je blizu 40% niže od cene u ‘’normalnim vremenima’’.
Ovaj blog pišem početkom oktobra i upravo sam proverio aktuelni cenovnik – ko može nekako da se dokopa Plitvica tokom predstojećeg, najavljenog Miholjskog leta, neka to obavezno učini jer su cene drastično niže, za odrasle je 13e a za decu 3,5e!!!
U Nacionalni park moguće je ući na dva ulaza, mi smo se opredelili za ulaz 1, koji je u odnosu na pravac našeg dolaska, onaj do kojeg treba više vožnje, praktično se prođe ceo NP do njega (obrnuta je situacija ukoliko dolazite iz smera Zagreba tj Karlovca).
Pored velikog parkinga, nalazi se čuveni restoran ‘’Lička kuća’’, koji je obnovljen nakon što je izgoreo u velikom požaru 2013. godine.
Uz sam ulaz nalazi se suvenirnica, toalet i ugostiteljski objekat, idealan za osveženje nakon višečasovne vožnje i za donošenje jedne važne odluke – koju od ponuđenih 8 varijanti obilaska Nacionalnog parka, izabrati!
Presudnu ulogu u ovom odlučivanju svakako da igra vreme koje vam je na raspolaganju, idealno bi bilo imati ceo dan, pa polako, ali kada ste u prolazu ipak imate to vrmensko ograničenje.
Dalje, kondicija pojedinih članova ekipe i njihova (ne)volja da šetaju više sati, takođe bitno utiču na odabir ture.
Mi smo se opredelili za program B, upravo usled gore navedenih ograničenja, većina posetilaca bira program C, dok mi program K deluje kao idealan za celodnevni boravak u parku.
Plitvička jezera su najveći i najstariji ( 8. aprila 1949. su proglašena za NP) Nacionalni park u Hrvatskoj.
Od 1979. se nalaze na UNESCO-voj listi svetske baštine, a nalaze se u tzv Gorskoj Hrvatskoj, između planinskog lanca Male Kapele na severozapadu i Ličke Plješivice na jugoistoku.
Jezerski sastav je podeljen na Gornja jezera (Prošćansko jezero, Ciginovac, Okrugljak, Batinovac, Veliko jezero, Malo jezero, Vir, Galovac, Milino jezero, Gradinsko jezero, Burgeti i Kozjak) i Donja jezera (Milanovac, Gavanovac, Kaluđerovac i Novakovića Brod).
Gornja jezera su prostranija i blažih obala, dok su Donja jezera usečena u uski kanjon strmih padina i završavaju impresivnim slapovima sastavcima, ispod kojih počinje tok reke Korane.
A, upravo tu iznad pomenutih slapova i izvorišta Korane, nalazi se ulaz 1, koji smo odabrali za početak naše šetnje, dakle smer našeg kretanja je bio u suprotnom smeru od vodotoka.
Dan je bio idealan za obilazak, smenjivanje oblaka i sunca u kombinaciji sa laganim povetarcem i svežinom od brojnih slapova, učinilo je našu šetnju gotovo savršenom.
Obzirom da se radi o uglavnom uskim stazama i mostićima, posebno u ovom delu oko Donjih jezera, nedostatak standardne gužve, takođe je maksimalno doprineo da ništa ne ugrozi uživanje u beskrajnoj lepoti sa kojom smo bili okruženi.
U delu Donjih jezera nalazi se Veliki slap, jedan od napoznatijih i najposećenijih delova čitavog Nacionalnog parka, mesto koje je obavezna foto meta svakog ko poseti Plitvice.
Fotografije i snimci, mogu donekle da dočaraju ovaj prirodni raj obojen svim nijansama plave i zelene boje jezera, potoka, šuma i proplanaka, ali doživeti sve ovo uživo je nešto što ostaje kao večna uspomena.
U Nacionalnom parku postoji nekoliko hotela – ‘’Plitvice’’, ‘’Jezero’’, ‘’Bellevue’’ i bezbroj privatnih pansiona, etno kuća, prenoćišta, idealnih za smeštaj oni koji žele ovde da provedu i više od jednog dana.
Njima su, osim standardne šetnje koju smo mi ‘’konzumirali’’, na raspolaganju razne aktivnosti – planinarenje, veslanje po jezerima, biciklizam itd, a za ljubitelje lokalne gastronomije, posebno za one koji su obožavatelji dobre ja(g)njetine, ovaj kraj je svakako pravi izazov !
Naša šetnja često se prekidala, kako bi se pozdravili sa nekim od domaćina, gusta jata riba i pačji lepotani, delovali su opušteno i druželjubivo, valjda svesni da im od nas ne preti nikakva opasnost.
Kada se izađe iz kanjona u kojem su nanizana Donja jezera, dolazi se do najvećeg jezera u parku – jezero Kozjak, koje predstavlja granicu između sistema Gornjih i Donjih jezera, ovde se pejzaž dramatično menja, vidik se širi, brda se razmiču, a kraj jezera sa suprotne strane se ne nazire.
Najveći broj posetilaca, proplanak uz jezero Kozjak i pristanište za električne brodove, koristi za predah.
Tu se nalaze ugostiteljski objekat i suvenirnica, a na celom prostoru ima dosta drvenih klupa i stolova, idealnih za pauzu.
Sa ove tačke, glavnina turista svoj izlet nastavlja plovidbom pomenutim električnim brodom koji ih za nekih 15-20 minuta, prebacuje na suprotnu obalu, na drugom kraju jezera.
Da osim što je prijatna, plovidba može biti itekako zabavna, vidi se iz ovog videa:
Nažalost, pristajanjem na drugu stranu jezera, naša odabrana tura se završila, a razgledanje Gornjih jezera ostavljeno je za neku sledeću priliku, s tim da nisam siguran da smo pravilno postupili i da gladni stomaci I povratnička psihoza, nisu mogli još sat vremena da sačekaju, ali bio sam nadglasan….
Da li sa tačke gde smo mi izašli, a to je ulaz 2 kod hotela ‘’Plitvice’’ , ili sa stajališta 3, gde bi izašli da smo nastavili obilazak i Gornjih jezera, do ulaza 1 i naše početne tačke (preciznije, ne do samog ulaza nego nekih 200-300 metara pre), vraća vas električni voz/bus koji ide na svakih 15-20 minuta (vožnja je uključena u cenu ulaznice).
Na kraju još jedan poziv svima da posete ovo prelepo mesto, i to što pre, dok se masovni turizam ne vrati svom silinom, da ‘’nadoknadi’’ sve propušteno u ovim nenormalnim korona vremenima.
Ko u svom životu nije video Plitvice, taj nije živeo…..
