Pre neki dan se navršilo 30 godina od poslednje jugoslovenske medalje, poslednjeg zajedničkog poduhvata, samrtnog krika zemlje u kojoj je istovremeno počeo rat.
Naravno da je taj podvig postigla košarkaška reprezentacija, možda i najjači skup sportskih genijalaca u istoriji naše zemlje.
Gledajući ih kako iz petinih žila urlaju “Hej Sloveni” na pobedničkom postolju, imao sam osećaj da gledam najtužniji sretan momenat u dotadašnjem životu.Jugoslavija je postala prvak Evrope, nadmoćnom pobedom nad Italijom, a nakon toga se sve pretvorilo u krv, pepeo, stravu i užas.
Selektor je tada bio Dušan Duda Ivković, a u timu su bil: Sretenović, Perasović. Đorđević, Kukoč, Paspalj, Zdovc, Danilović, Jovanović, Divac, Komazec, Rađa i Savić.
Više o celom ovom događaju možete pročitati OVDE