Naše ovogodišnje zimovanje/skijanje proveli smo u fantastičnom francuskom ski centru Les 2 Alpes, a opširnu reportažu o tome, sa svim detaljima, možete pročitati OVDE.
Kako sam u tom tekstu spomenuo – ski pass je osim za Les 2 Alpes važio i na skijalištima La Grave (samo za one koji vole freeride varijante) i Alpe d’Huez, koji smo mi posetili petog dana našeg boravka i prvog skroz sunčanog, bez padavina, vetra i magle.
Jedan dan je naravno nedovoljan za detaljno sagledavanje svih prednosti i mana nekog skijališta, kao i za spoznaju o svim važnim detaljima, no ipak smo mogli steći jedan opšti utisak koji je bio i više nego povoljan.
Da li su naše impresije samo uzrokovane činjenicom da smo u Alpe d’Huez došli u danu kada su se konačno sve kockice posložile – sunce, nebo bez oblačka, dovoljno snega, staze upeglane i zategnute, mi prvi na žici ujutro i poslednji popodne, ili se radi o zaista fantastičnom ski centru (ne pamtim kada smo bolje skijali), boljem od Les 2 Alpes, možda je najbolje da proverimo već naredne godine. 😊
Alpe d’Huez se nalazi u jugostočnoj Francuskoj, udaljen je od 1325 km od Novog Sada, 1230 km od Osijeka (naša polazna tačka na ovom putovanju), 1340 km od Beograda, 950 km od Zagreba itd.
Od Torina je udaljenost 190 km, od italijanske granice 95 km, a od Briancona (ski centra Serre Cheviler), prvog grada u Francuskoj na koji se naiđe, 80 km.
Do d’Hueza se dolazi putem D1091 koji vodi od Briancona ka Grenoblu, a od raskrsnice sa tog glavnog puta do skijališta ima 15 km vijugavog uspona.
Ako ste, kao mi, stacionirani u Les 2 Alpes, za put od 35 km, koliko je njihovo međusobno rastojanje, nama je trebalo 45 minuta lagane vožnje.
Ukoliko idete autom iz Les 2 Alpes nemojte slepo verovati navigaciji, ona će vas baciti na jedan, veoma uzan (na momente i opasan) planinski put, a njime ćete rastojanje smanjiti samo 4 km u odnosu na glavni pravac putem D1091.
Najatraktivnija varijanta transporta između ova dva ski centra je helikopter, za detalje oko te opcije raspitajte se u lokalnoj turističkoj organizaciji.
Ono što smo mi saznali da je povratna karta 75 eura, da let traje desetak minuta, polazak je u 9h, a povratak u 16h.
Mi smo se, inače, spremali za ovu avanturu, no što zbog lošeg vremena pre svega, a malo i zbog naše loše organizacije, nismo stigli da je realizujemo, na našu veliku žalost, verujem da je to nešto što se dugo pamti.
Uglavnom, poranili smo, seli u auto sa našim drugarom, suprugom moje sestre od tetke, i stigli na odredište deset minuta pre nego što su žice počele sa radom, dakle taman.
Inače, radi se o momku neverovatne snage i energije koji je svakog dana prvi na žici ujutro i poslednji popodne, pauzu za wc pravi samo kada baš mora i svaki mu je sekund dragocen, pa otrpilike šta prosečan skijaš odskija za 3-4 dana, on to uradi za jedan…
Besplatan parking smo pronašli odmah uz stazu, a osmeh zbog tako efikasno rešene logistike sadržao je i dozu gorčine prilikom prisećanja kako bi to izgledalo na nekom Kopaoniku ili Jahorini.
Samo naselje Alpe d’Huez se nalazi na 1860 metara nadmorske visine i za razliku od Les 2 Alpesa koji je ušuškan u dolini između dva brda, d’Huez se nalazi na ogromnoj, širokoj visoravni, koju još zovu i ‘’Ostrvo sunca’’ zbog velikog broja sunčanih dana u toku godine.
Staze se račvaju od naselja bukvalno na sve četiri strane sveta, no većina ih se nalazi na istočnoj strani, podno najvišeg vrha na skijalištu – Pic Blanc (3330 mnv).
Podaci o ukupnoj kilometraži staza u ovom ski centru variraju od 238 km do 250 km, uglavnom nešto više od Les 2 Alpes.
Na 10 000 hektara skijaške površine smestilo se 120 staza od kojih je njih 16 crnih, 34 crvene, 32 plave i 38 zelenih.
Kao i uvek kada pričamo o kategorizaciji staza u Francuskoj, podsećam da sve ove podatke treba uzeti veoma uslovno zbog tradicionalne francuske ležernosti i potrebe da budu drugačiji od drugih na pomalo neobične načine, tako da nešto što je npr. plavo na nekim svojim delovima više vuče na crno, pa i obrnuto.
Postoje u svim vodičima i tekstovima podaci o broju ovih i onih staza na skijalištu, no ko mi ih sve na zvaničnoj mapi skijališta pokaže i izbroji, vodim ga na večeru 😊
Svakako, malo više nego u Les 2 Alpes, staze odgovaraju boji kojom su označene i tu pre svega mislim na plave i zelene staze koje gravitiraju ka naselju, posebno sa pomenute istočne, glavne strane skijališta.
Za razliku od Les 2 Alpes gde su najstrmije staze najniže, a najblaže su na preko 3000 metara na glečeru, ovde su ‘’jake crne’’ na najvišim tačkama, dok su ove blage (plave i zelene) koje su idealne za rekreativce i početnike, nadomak mesta, što mi se čini kao bolja kombinacija.
Kada smo kod crnih staza, Alpe d’Huez se ponosi sa svojom 16 kilometara dugačkom Sarenne pistom koja je zvanično najduža ‘’crna’’ na svetu.
Iako sam u godinama kada nemam potrebe za takvom vrstom napora i izazova, ipak sam se i ja odlučio da je probam i uz nekoliko pauza radi predaha i uživanja u fantastičnim pejsažima, bez većih poteškoća je savladao.
Tu se opet vraćam na uslovno shvatanje njihovog obeležavanja staza – da me je neko spustio na stazu bez da mi je rekao o kojoj ’’boji’’ se radi, ja bih tipovao na crvenu…
Uz to, poslednja trećina staze je plavo – zelena, gotovo ravna na nekim delovima pa je potrebno dodatno odgurivanje.
No, sa iste polazne tačke, vrha Pic Banc, postoji staza koju, srećom, ni Dario ni ja nismo probali, i to je nešto samo za najhrabrije i da se neko ne uvredi – najluđe.
Iz prethodnog teksta naslućujete da smo mi u našem malom timu imali jednog takvog, pa nam je njegovo iskustvo i doživljaj bilo dovoljno da takvo šta nikada ne poželimo (u stvari ovde je jednina možda prikladnija, Dario bi to probao u nekoj perspektivi).
Radi se o jednoj od najstrmijih ski staza na Alpima koju zbog činjenice da se prolazi kroz tunel, tako i zovu.
Osim što je jezivo strma, još je i neuređena, a povratka nazad nema, dakle ko preživi taj ima šta da priča..
Da se nakratko vratim na stazu Sarenne sa dodatnim pojašnjenjem – njen skroz gornji deo koji je na sličan način ekstreman kao i ‘’Tunel’’ moguće je izbeći sa kote Herpie na 3060 metara nadmorske visine do koje se stiže nizom od tri gondole Marmottes.
Ovde ćete zasigurno napraviti kraći photo session, jer prizori koji vas okružuju su nestvarne lepote.
Sa severne i zapadne strane, na prilazima ski centru na manjim nadmorskim visinama nalazi se nekoliko sela (Vaujany, Villard Reculas, Huez, Maronne, Auris en Disans…) i sva su povezana gondolama iili dugačkim sedežnicama sa skijalištem.
Ovo je korisno znati za slučaj da se u nekom od tih sela ‘’ukaže’’ povoljna varijanta za smeštaj.
Lično, od onoga što smo uspeli da proskijamo tog dana, osim ovih plavo – zelenih staza što završavaju na centralnom platou, najviše mi se dopala severozapadna strana skijališta do koje se dolazi žicom ‘’Signal’’ (istovremeno i sedežnica i gondola).
Sa vrha Signal (2100 m) se račvaju staze na tri strane – dve varijante su za povratak na početnu tačku, a treća vodi ka selu Villard Reculas, jako lepa i dugačka plava staza Villard.
Od ove dve što sa vrha vodi ka centralnom platou, jedna je izuzetno maštovito napravljena staza (označena‘’pink’’ bojom) pod nazivom ‘’Marcelova farma’’ i na njoj uživaju (pre svega) deca jer je obogaćena raznim sadržajima – tunelima, malim preprekama, skakaonicama, (kravljim) zvoncima koje treba zatresti prilikom prolaska itd.
U blizini su i dva snow parka, vizuelno mi deluju prilično zahtevno i ekstremno.
Najmanje nam je ‘’legla’’ severna strana skijališta koja gravitira ka selu Vaujany, i to isključivo zbog toga što su staze bile izuzetno zaleđene usled nedostatka sunca, iako se u osnovi radi o divnim, dugačkim, pravim crvenim pistama.
Do dela skijališta na južnoj i jugozapadnoj strani, pomalo odsečenog od ostatka ski centra, Dario i ja nismo stigli, za razliku od, pretpostavljete već koga – našeg ski fanatika😊, koji je upravo taj deo najviše nahvalio.
Dugačke staze u odličnom stanju bez ikakve gužve.
Mi smo ipak najveći deo vremena proveli na stazama Bergers, Lac Blanc, Loup Blanc, Premier Brancon i drugim koje gravitiraju ka centralnom platou, posebno kako se skijaški dan bližio kraju.
Uz navedeno, jedino je Dario napravio izlet na još jednu crnu i ‘’poludivlju’’ stazu pod nazivom Balcons, dok sam ga ja ‘’pratio’’ na istoimenoj, paralelnoj, ali crvenoj.
Radno vreme žica je(kao i u Les 2 Alpes) šaroliko, tako da su termini završetka njihovog rada različiti, od 15.30h do čak 17h, u zavisnosti od udaljenosti od centra skijališta.
Od zanimljivih sadržaja koji su u ponudi, a koje nismo uspeli da vidimo, izdvajaju se ledena pećina (vrlo slična onoj u Les 2 Alpes) na vrhu Lac Blanc (2700 m), bob staza dugačka 1200 metara, veliki otvoreni bazen sa toplom termalnom vodom itd.
Kafana – restorana na stazama ima u dovoljnom broju, naravno urađenih sa ukusom, lepo i praktično.
Mi smo pauzu pravili na samom kraju staze Sarrenne, u onom opisanom, ravnom delu, uz žubor obližnjeg potočića koji teče paralelno uz skijalište.
Cene za kafu i toplu čokoladu podnošljive i bez mrkih pogleda što grickamo nešto iz našeg ranca, a ne njihovo…
Koliko čitam u reportažama, ljubitelji provoda, barova, žurki, raznih performansa itd. u Alpe d’Huezu će biti i više nego zadovoljni.
Neka od najpoznatijih i najpopularnijih mesta za zabavu u francuskim Alpima su upravo tamo, a jedno od njih je La Folie Douce na platou između dve stanice gondole Marmottes (2300 mnv).
Ono što sam ja video i privuklo mi je pažnju je tržni centar Les Bergers koji se nalazi uz početnu stanicu pomenute Marmottes, u samom mestu.
Ušetao sam u taj prostor, nesvestan njegove veličine, u potrazi za toaletom i nekim info pultom sa ski mapama, da bih shvatio da se radi o mreži kafića, prodavnica, ski rentala pod krovom i da je celokupna podna površina prekrivena gumom i debelim tepisima tako da se kroz čitav centar može proći sa pancericama 😊
Što se samog mesta tiče, nismo imali vremena za neko bliže upoznavanje, ono što se moglo iz vožnje videti je da se radi o klasičnom alpskom turističkom mestu sa pregršt manjih pansiona i apartmanskih kuća, restorančića, kafića, marketa itd.
Uglavnom što zbog onog viđenog i doživljenog tog lepog dana, što zbog onog još neotkrivenog, imam utisak da će se skijanje u Alpe D’Huezu ponoviti prvom mogućom prilikom.