by Ovogodišnji Dan državnosti nekako se nezgodno ”namestio” na oba dana vikenda, no taj, ipak neradni, ”bonus ponedeljak” smo iskoristili za jedan sadržajni i zanimljiv izlet po Mačvi i Podrinju.
Naša glavna ”meta” bila je sve posećenija (do sada slabo poznata široj javnosti) turistička atrakcija ”Podzemni grad Karađorđevića” u Malom Zvorniku, što će biti tema posebnog bloga.
Analizirajući šta bismo usput mogli još obići shvatio sam da će nam prvi deo putovanja bIti jedan veliki čas istorije, a da su nam odredišta koje ćemo posetiti Muzej ”Boj na Mišaru”, Spomen kompleks Cerske bitke u Tekerišu, pomenuti Podzemni grad Krađorđevića i Zvornička tvrđava – Kula grad.
Popodne smo posvetili ipak malo lakšim temama – rekreaciji i gastronomiji, pa je na taj način sadržaj izleta kompletiran na najkvalitetniji moguć način.
Od Mišara do Tekeriša vozili smo se nešto više od pola sata odličnim i saobraćajno neopterećenim putem koji vijuga između njiva i sela sve do pet kilometra pre Tekeriša kada započinje uspon na planinu Cer.
Ukupna kilometraža od Novog Sada je 100 km, a ukoliko se dolazi iz Beograda bolje je odabrati dužu (ali i bržu) varijantu autoputem preko Šapca u dužini od 120 km.
Tekeriš administrativno pripada gradu Loznici od koje je udaljen 30 km, a ako ste krenuli našim putevima – do Malog Zvornika i Podzemnog grada Karađorđevića udaljenost je 60 km.
Nešto malo više od jednog veka deli priče o dve velike pobede srpske vojske – prva ona na Mišaru tokom Prvog srpskog ustanka i ova druga u Tekerišu koja svedoči o čuvenoj Cerskoj bici na početku Prvog svetskog rata.
Austrougarska je napala Srbiju 12.08.1914. tako što je njena vojska, dolazivši iz pravca Bosne, prešla reku Drinu.
Od opremljenije i brojčano nadmoćnije carske vojske očekivalo se da ”blitzkriegom” natera Srbiju na brzu kapitulaciju.
No, dogodilo se nešto sasvim suprotno.
Cerska bitka ne samo da je bila prva i najveća pobeda srpske vojske u ovom sukobu nego je to bila i prva saveznička pobeda u I svetskom ratu.
Početak bitke bio je u noći uzmeđu 15. i 16. avgusta prepadom srpske vojske na ulogorene austrougarske jedinice, u blizini sela Tekeriš.
U narednih četiri dana borbe su se vodile oko nekoliko gradića i sela u okolini planine da bi 19.08. došlo do potpunog raspada austrougraske vojske i opšte bežanije preko Save i Drine.
Bitka je zvanično završena 24.08. ulaskom srpske vojske u Šabac.
Okvirni podaci o gubicima sukobljenih snaga govore da je na strani Austrougarske poginulo 8000, ranjeno 30 000 i zarobljeno 4500 vojnika, dok je sa srpske strane broj poginulih 3000, a broj ranjenih 15 000.
Austrougrasku vojsku činilo je 200 000 vojnika na čijem čelu je bio general Oskar Poćorek dok su glavni komandanti srpskih armija, sačinjenih od 180 000 vojnika, bili generali (vojvode) Radomir Putnik, Stepa Stepanović i Pavle Jurišić Šturm.
Svakako da će oni koje zanima šira verzija priče o ovom značajnom istorijskom događaju detalje pronaći na nekom specijalizovanom sajtu ili, što je najbolja varijanta, upoznati se sa njima na licu mesta.
Spomen kompleks Cerske bitke nalazi se u centru Tekeriša, seoca sa jedva 150 stanovnika koje se nalazi na nadmorskoj visini od 257 metara.
I to simbolično udaljavanje od nivoa mora bilo je tog našeg izletničkog dana dovoljno za potpunu promenu spoljnog ambijenta i nenadani susret sa tragovima ”bele” zime.
Kompleks se nalazi sa leve strane puta kada se u selo dođe iz pravca Šapca.
Otvoren je svakog dana u godini u periodu od 9h do 15h, a pripada Narodnom muzeju iz Loznice.
Mi smo se parkirali ispred objekta suvenirnice i info centra, a ljubazna radnica nas je odvela u kratak obilazak i u objektu bivše kapele u kojem je priređena muzejska postavka ispričala nam osnovne informacije o kompleksu i samoj Cerskoj bici.
Muzejska postavka koja obuhvata nekoliko autentičnih predmeta iz perioda bitke – uniforme, oružje, odeća, posuđe i foto dokumentacija sa adekvatnim tekstovima, otvorena je 1989. godine.
Tada su ispred ulaza u muzej postavljene biste vojvoda Radomira Putnika, Stepe Stepanovića, Živojina Mišića i Petra Bojovića.
Izložba je doživela rekonstrukciju 2014. na stogodišnjicu bitke i tada su postojećim, pridodate i biste Petra i Aleksandra I Karađorđevića.
U spomen kosturnici, koja je otkrivena 28.06.1928. godine, sahranjeno je oko 3500 srpskih vojnika.
Pored njih, tu su položena tela poginulih Čeha, pripadnika 28. praškog puka austrougarske vojske, koji su uz pesmu ”Hej Sloveni” krenuli prema srpskim položajima u nameri da se predaju.
Spomen kosturnicu je svečano otkrio Kralj Aleksandar I Karađorđević.
Inicijator podizanja spomenika bio je Petar Grozdić, industrijalac, učesnik Cerske bitke.
Idejno rešenje dao je arhitekta Sergej Bagenski, a novac za izgradnju spomenika obezbedili su Kraljevina Jugoslavija i Republika Češka.
Spomenik je napravljen u obliku piramidalne stene visoke 10 metara.
Na vrhu je orao raširenih krila koji u kljunu nosi lovorov venac.
Na prednjoj strani stene – piramide ispisan je tekst ”Vaša dela su besmrtna”, iznad njega je štit sa ocilima i datumom 18. VIII 1914.
U podnožju spomenika nalazi se sedam spomen ploča sa različtim posvetama i likovima vojvoda Stepe Stepanovića i Radomira Putnika.
U delu koji se nalazi desno od spomenika podignuta je spomen česma na kojoj je slika vojvode Stepe Stepanovića, tu su i klupe smeštene ispod nekoliko jelki koje prave dragocenu hladovinu za predah posetiocima tokom vrelih dana.
Posebnu zanimljivost predstavlja spomen ploča na mestu gde je presađena breskva koja je nikla iz grla poginulog vojnika, nazvana ”Vojnikova šantelija”.
Poseta Tekerišu ne iziskuje puno vremena pa se može kombinovati sa drugim obližnjim destinacijama za ispunjenje jednog izletničkog dana, a svakako da svojim istorijskim značajem zaslužuje posetu.
