Mesto Šikloš relativno je nepoznato većini naših putoholičara, posebno u poređenju sa medijski znatno eksponiranijim destinacijama sličnog profila u južnoj Mađarskoj kao što su Morahalom, Segedin, Mako, Đula, pa i Harkanj u čijoj se neposrednoj blizini nalazi.
Posle višegodišnjeg dogovaranja sa našim osječkim drugarima i konačnog usklađivanja termina, završni vikend leta 2019. izabran je za izlet u ovo lepo mestašce.
Apostrofiram Osijek u ovoj priči, zbog toga što on predstavlja odličnu destinaciju koju je moguće sasvim lepo ukombinovati sa Šiklošem i eventalno napraviti jedno sadržajnije vikend putovanje.
O samom Osijeku i atrakcijama u njegovoj okolini (Kopački rit, Bizovačke toplice, Baranja…) pisaću u drugim blogovima, a i na putu do samog Osijeka ima šta da se vidi i poseti.
No, da se vratimo glavnom odredištu naše današnje priče – mestu Šikloš smeštenom na 20 km od granice sa Hrvatskom tj 60 km udaljenom od Osijeka (ukpno 170 km od Novog Sada).
Svedoci smo ekspanzije putovanja i izletničkog turizma čak i u ovo ”korona doba”, posebno u razne kontinentalne destinacije, pa činjenicu da je Šikloš zaista manje poznato odredište, valja iskoristiti u što skorije vreme.
U mestu od oko 10 000 stanovnika, brojni su tragovi bogatog kulturnog nasleđa i burne istorije ovih krajeva koji su se vekovima tresli usled sudara dvaju ondašnjih moćnih carevina.
Ovde postoje čak četiri hrama različitih religija i konfesija – katoličke, reformatorske, pravoslavne i islamske.
Osim hrvatske (što je nekako i prirodno obzirom na geografsku blizinu), u Šiklošu postoji i srpska zajednica koja se diči svojm crkvom Svetog velikomučenika Dimitrija iz 1806. godine.
U dvorištu crkve nalazi se spomenik Stefanu Štiljanoviću, današnjem svecu i nekadašnjem vladaru i borcu protiv Turaka iz 15. veka.
O proteklim vremenima svedoči i Malkoč-begova džamija.
Nalazi se odmah iza gradske kuće.
Izgrađena je u XVI veku a sa odlaskom Turaka je počelo njeno propadanje.
Renovirali su je početkom 90-tih i za to dobili evropsku nagradu Europa Nostra za očuvanje kulturnog nasleđa
Najinteresantnija i svakako najatraktivnija turistička znamenitost je Šikloška tvrđava, primarna ”meta” našeg izleta.
Srednjevekovno utvrđenje izgrađeno na brdu iznad mesta, domira celokupnim krajolikom i uočljivo je iz velike udaljenosti.
Prvi zapisi o tvrđavi datiraju iz 1294.godine, a tokom vekova smenjivali su se brojni vlasnici – porodica Garay, Ivan Korvin, porodice Perényi, Batthyány i Benyovsky, dok je njen najppoznatiji ”stanovnik” bio Žigmund Luksemburški, vladar sa pozamašnim brojem titula – kralj Ugarske, car Svetog rimskog carstva, kralj Rimljana, kralj Češke itd.
Ovo zdanje u sebi sadrži romanička, gotska, renesansna i posebno barokna obeležja, izuzetno očuvana uprkos burnoj istoriji i brojnim ratovima vođenim u njenom neposrednom okruženju.
U tvrđavu se ulazi preko pokretnog mosta, a celokupan utisak je bio znatno bolji od nekog startnog očekivanja, te sam po ko zna koji put, sa tugom pomislio na potpunu neiskorišćenost i neuređenost naše Petrovaradinske tvrđave i njenog podgrađa.
Pored bogate i sadržajne muzejske postavke koja nam priča istorijsku priču ovih krajeva, u tvrđavi je moguće videti i zatvorske tamnice sa spravama za mučenje, gotičku kapelicu, muzej vina i umetničku izložbu vinske regije Vilanj – Šikloš.
Tvrđavu je moguće ”okružiti” šetnjom njenim spoljnim zidinama sa kojih puca pogled na sve strane beskrajne panonske ravnice.
Podno zidina sa istočne strane, nalazi se predivan vrt ruža, a nekoliko prostora u samoj tvrđavi i pored nje, idealni su za organizaciju raznoraznih muzičkih, kulturnih i turističko – promotivnih događaja.
Čini mi se da je u vreme našeg boravka bio reklamiran koncert Borisa Novkovića….
Sve veća vrelina tog poslednjeg avgustovskog dana diktirala je ubrzani tempo obilaska tvrđave i što brži odlazak na zasluženo rashlađivanje u obližnji Termal Spa centar Šikloš.
Šikloško termalno kupalište, moderan kompleks otvoren 2010.godine, izuzetno lepo uređen, sa veoma pristojnim cenama ulaza, hrane i pića i sa mnogo manjom gužvom i dužim radnim vremenom od svog znatno poznatijeg ”komšije” – Harkanj banje.
Za razliku od Harkanja Šikloš nije banja, ne postoji medicinski program.
Namenjen je samo za relaksaciju i uživanje.
U unutrašnjem delu postoji nekih 5-6 odvojenih bazena sa različitim temperaturama vode.
Najveći bazen je podeljen na sektore, ima dva prosečna tobogana, reku i nekoliko đakuzija.
Pored njega je jedan plitki za sasvim malu decu i ova dva bazena su sa najhladnijom vodom.
Iza njih se ređaju tri bazena sa sve toplijom vodom.
U svakom je glavni prostor ograničen visokim zidovima, unutra imate đakuzije a u onom poslednjem nema ništa, dovoljno je što ste u vodi od 37c.
Sasvim odvojen je bazen sa najtoplijom vodom, u zamračenoj i nešto intimnijoj prostoriji, sa velikim televizorom ako vam je dosadno.
Unutra se nalazi i 6 sauna, dok je ruska sauna napolju u posebnom objektu.
U spoljnom delu kompleksa nalazi se još 4 bazena, od kojih je najveći – plivački od 33 metra.
Mi smo imali sreću da smo odmah pronašli slobodne ležaljke u hladovini, iako se radilo o suboti i vrelom danu.
Ukupna površina celog kupalište je oko 5000m2 i otvoreno je tokom cele godine, a uz sam kompleks sgrađen je moderan i lep hotel Castello, na čijem smo se parkingu besplatno parkirali.
Sve u svemu , što su očekivanja manja – to je uživanje veće, nekako mi ova ”parola” najbolje opisuje naš sveukupni utisak o ovom mestu, te ovim blogom pozivam svakog da sebi omogući uživanje i opuštanje u srcu Panonske ravnice.
Kada već dođete u Šikloš, veliki propust bi bio da ne posetite obližni Pečuj, jedan od najlepših mađarskih gradova.
Više o Pečuju i njegovim atrakcijama pročitajte OVDE.
Ukoliko želite da posetite Šikloš i Pečuj organizovanom turističkom turom, to možete učiniti rezervacijom aranžmana Wine & Spa sa noćenjem u Harkanj Banji i obilaskom Šikloša i Pečuja PUTEM OVOG LINKA