Četiri godišnja doba na jezerima Fruške gore - I deo (Jarkovačko, Dobrodol, Šatrinačko, Podvezirac, Šelevrenac)

Poslednjih 4-5 godina intezivirali smo naša lutanja po Fruškoj gori sa željom da je što bolje upoznamo, a važan segment u našim izletima su bila istraživanja tamnošnjih jezera.

Iako naslov ovog bloga ‘’miriše’’ na nešto neodoljivo lepo i romantično, u praksi nije baš sve tako, pa je osnovna ideja ovog teksta da sve buduće posetioce i izletnike, informišemo precizno o tome gde se šta nalazi, kako se do određenih lokaliteta dolazi i šta je na licu mesta interesantno i korisno.

Moram odmah na početku reći da nam je sajt Fruškać.net bio osnovni, ako ne i jedini, izvor informacija i svojevrsni vodič prilikom traženja i istraživanja jezera, pa ih ovom prilikom još jednom pohvaljujem za izuzetno kvalitetno urađen posao.

Kada se kaže ‘’fruškogorska jezera’’, mnogima je prva slika u glavi malo, modro – zeleno, među brdima ušuškano jezero, a takvih prizora u stvarnosti ima veoma malo.

Naime, većina jezera koja se vode kao ‘’fruškogorska’’ nalaze se od nekoliko pa do 10 – 15 kilometara udaljeno od fruškogorskih bregova, usred tzv ravnog Srema.

Radi se o veštačkim jezerima, u većini slučajeva planski građenih akumulacija za potrebe navodnjavanja i nekoliko njih nastalih plavljenjem rudarskih kopova.

No, krenimo redom u prikaz 16 jezera , pravcem od istoka ka zapadu, s tim da zbog obimnog materijala sam celu štoriju podelio u 4 nastavka radi lakšeg čitanja.

U prvom delu idemo na jezera Jarkovac, Dobrodol, Šatrinci i Podvezirac.

JARKOVAČKO JEZERO

Najistočnije i ujedno jezero koje je najudaljenije od Fruške gore se nalazi uz sremsko selo Jarkovci, udaljeno 5 km od centra Inđije.

Zovu ga i jezero Ljukovo, prema istoimenom potoku čijIm pregrađivanjem je jezero i formirano 1977.godine.

Mi smo na jezeru bili dva puta, na izmaku zime i jednog vrelog avgustovskog dana.

U prvoj poseti smo se malo upoznali sa samom okolinom i oprobali u pecanju, a letnji izlet je krunisan prijatnim kupanjem u iznenađujuće opuštajućem ambijentu – ni traga ni glasa od ogromnih gužvi karakterističnih za sva vojvođanska kupališta, nedeljom popodne.

Na samom kraju sela, u blizini obale jezera nalazi se zapušteno zdanje letnjikovca Pajačevića.

Izlet na jezero se savršeno može ukombinovati sa posetom mini zoo vrtu ‘’Koki’’ u Inđiji i novootvrenom turističkom atrakcijom – Keltsko selo, a o svemu tome opširnije možete pročitati u prošlogodišnjem BLOGU.

JEZERO DOBRODOL

Selo Dobrodol je najmanje u iriškoj opštini i nalazi se na 4 km od Šatrinaca, a na 15 km od samog Iriga, pa je do njega, ukoliko dolazite iz pravca Novog Sada, moguće doći putem preko Iriškog venca, no pravac preko Sremskih Karlovaca, Velike Remete i Krušedola je nekoliko kilometara kraći i, meni lično, draži i lepši.

Zajedničko u opisu svih akumulacionih jezera Fruške gore je da su nastala sedamdesetih godina iz razloga navodnjavanja i zaštite od bujica te da su bogate različitim vrstama ribe, tako da sve to važi i za jezero Dobrodol.

Glavna zamerka je nedostatak hladovine, pa je boravak tokom leta malo problematičan, a i sam prilaz vodi je znatno lošiji od obližnjeg Šatrinačkog jezera, inače našeg favorita.

Prednost mu je značajno manja gužva, mi smo tek nekoliko kamperista registrovali tokom poslednje naše posete.

Posetu jezeru možete kombinovati sa pomenutim Šatrinačkim, a nedaleko su manastiri Grgetek, Krušedol, Velika Remeta, pa i sami Sremski Karlovci.

ŠATRINAČKO JEZERO

Ime je dobilo po sremskom selu uz koga se nalazi, a zovu ga još i jezero Međeš.

Nama je ovo jezero najomiljenije i najčešće boravimo na njemu, što zbog njegove blizine (30 km od Novog Sada nije preblizu, ali je značajno pristupačnije od jezera na zapadu Fruške gore), što zbog svih drugih detalja koje ovo jezero najbolje ispunjava – uređena plaža / prilaz vodi, uvek bogat ribolov, mogućnost lakog porinuća našeg gumenog čamca itd.

U periodu pre korone ovde je postojao odličan ugostiteljski objekat sa veoma pristojnom ponudom i odličnim ambijentom – stolovi u debeloj hladovini na uzvišenju iznad jezera sa savršenim pogledom.

Da li će se ponovo otvoriti, ostaje da vidimo uskoro, dok je objekat radio, istovremeno je bio i odlična logistika za ‘’divlje’’ kampovanje u njegovoj blizini.

Samo jezero je površine 48 ha, na nekim delovima je duboko čak 12 metara, a nastalo je podizanjem brane na potoku Međeš.

Leti je voda izuzetno prijatne temperature, prosto čovek ne može da se natera da izađe iz nje!

Sve ono što sam napisao za jezero Dobrodol vezano za mogućnosti obilaska lokalnih zanimljivosti važi i za Šatrinačko jezero, s tim da bih ovde dodao predlog za posetu šarmantnom Perkovom salašu u obližnjem selu Neradin i/ili ručak u restoranu ‘’Krušedolka’’ koji se nalazi na brdašcu iznad manastira Krušedol.

JEZERO PODVEZIRAC

Verovatno ću još nekoliko puta tokom ovog bloga pomenuti sajt Fruškać i moje oduševljenje načinom na koji su obradili sve lepote i zanimljivosti Fruške gore, koliko je samo tu detalja i podataka, zaista fantastično.

Upravo zahvljaujući njima, po prvi put u životu sam čuo za jezero Podvezirac koje nam se nalazi bukvalno ‘’pred nosom’’ i ujedno je od svih fruškogorskih jezera nama najbliže.

O mom oduševljenju tom spoznajom napisao sam i poseban blog koji možete pročitati OVDE.

Iako se jezeru može prići i iz pravca Stražilova i iz pravca Bukovca pa iz Petrovaradina, no najlakše se dolazi iz samih Sremskih Karlovaca, toliko je blizu da bih se usudio da ga nazovem sremskokarlovačkim jezerom.

Mi smo jezero ‘’pohodili’’ tokom februara i tada smo bili jedini posetioci, ne znam kakva je situacija leti, pretpostavljam da postoji mogućnost da je nivo vode značajno niži, te nisam siguran da li je kupanje moguće.

Jezero je ime dobilo po obližnjem brdu Vezirac na kom se davne 1716.godine odigrala velika bitka između turske i austrougarske vojske.

Za one koji dolaze u Sremske Karlovce o tome šta je sve ovde zanimljivo za videti i doživeti, možete pročitati u posebnom blogu OVDE.

Jedino fruškogorsko jezero koje nismo uspeli da obiđemo je jezero Šelevrenac u blizini sela Maradik, koje bi po svojem položaju pripadalo ovom blogu u kome se bavimo istočnim delom Srema.

Naime, ovo jezero je privatizovano (MK Komerc grupa) i ograđeno pa mu je nemoguće prići.

Šturi podaci i fotografije na internetu ukazuju da se radi o jednom veoma lepo uređenom turističko – ribolovačkom kompleksu sa nejasnim načinom korišćenja od strane ‘’običnog’’ sveta.

Tokom proleća pokušaćemo i do tamo da dođemo, pa ćemo u slučaju uspeha imati sa čime da nadopuniom baš ovaj blog !

Rečeno – učinjeno !

Mesec i po dana nakon objavljivanja ovog bloga, uz malu pomoć prijatelja, uspeli smo da dođemo i do ovog jezera, pa sledi nastavak priče

JEZERO ŠELEVRENAC

Jezero se nalazi na 3,5 km od sela Maradik koje pripada opštini Inđija.

Ovo lepo sremsko selo udaljeno je od Novog Sada 30 km, a od sedišta opštine 11 km.

Od 2008. godine jezero je u vlasništvu kompanije MK Komerc i na njega pristup nije dozvoljen osim u slučaju najave i dogovora termina i to isključivo za ribolovne aktivnosti.

Jezero je nastalo osamdesetih godina prošlog veka, pregrađivanjem potoka Šelevrenac i podizanjem brane.

Jezero je drugo po veličini fruškogorsko jezero, zauzima površinu od oko 65 ha, najveća dubina mu je 2 metra, dok je brana dužine 250 metara i visine od 12,5 metara.

Kompanija je jezero i njegovo okruženje maksimalno uredila i pretvorila ga u pravi park prirode.

Nama ostaje da žalimo što ostala fruškogorska jezera barem malo, po svojoj uređenosti, ne nalikuju na Šelevrenac.

U okolini jezera postoji i malo životinjsko carstvo – ovde je stanište mnogih životinja poput kokošaka, muflona, ovaca, paunova, gusaka, morki, srna, vijetnamskih svinja i magaraca.

Pored ovih domaćih i divljih životinja, stanište je i za neke vrste ptica poput ševa, vrana, roda, bele i crne čaplje i još nekolicne vrsta, tako da je ovo mesto prava oaza i veoma je živo i kada nema posetilaca.

Organizacija ribolova je koncipirana da zainteresovani ribolovac odabere da li će noćnu ili dnevnu varijantu nakon što se sa nadležnima proveri koji je termin slobodan.

Dnevna karta košta vrtoglavih 1500,00 dinara, dok je za decu podnošljivih 500,00.

Jezero je izuzetno bogato ribom, no kući se može poneti samo upecana bela riba (što smo mi i uradili i obradovali naše mačije carstvo), dok se som, smuđ, šaran, odmah nakon što budu upecani, vraćaju u vodu.