May 21, 2022

Četiri godišnja doba na jezerima Fruške gore – II deo (Popovičko, Ledinačko, Pavlovačko, Borkovac, Zekino)

Nakon uvodnog dela i priče o prva četiri fruškogorska jezera, u ovom blogu nastavljamo dalje prema zapadu i lutamo po Popovičkom, Ledinačkom, Pavlovačkom i Borkovačkom jezeru.

POPOVIČKO JEZERO

Na samo 12 km od centra Novog Sada nalazi se jedno od gradskih najposećenijih i najpoznatijih izletišta (u poslednjih 20 godina i jedno od najnapadnutijih područja sa gradnjom tzv vikendica tj vila i kućerina) – Popovica.

Sa Popovice postoji nekoliko mogućnosti za pešačenje i planinarenje, tako da ona predstavlja idealnu polaznu tačku za planinare i rekreativce, te smo tamo vrlo česti gosti i ujedno redovni posetioci predivnog, pravog planinskog jezerca, jednako fotogeničnog u svim delovima godine.

Kažu da u jezeru ima ribe, ali smo do sada, za sve ove godine, susreli samo jednog pecaroša entuzijastu.

Slično je i sa kupanjem, mislim da sam samo jednom video kupača za ovih mojih pola veka….

Dakle, idealno za pauzu prilikom neke od planinarskih šetnji i uživanje u prelepom ambijentu.

Naša preporuka je da se prilikom toplijih dana poseti obližnji Gorski Smeško, neobično maštovito napravljen ugostiteljski objekat, što bi današnji mladi rekli ‘’jako cool mesto’’ 🙂

LEDINAČKO JEZERO

Svojevremeno najpoznatije, najposećenije i najslikanije fruškogorsko jezero bilo je Ledinačko, koje je svoje ime dobilo po selu u čijoj se blizini nalazi.

Na neki način Ledinačko jezero je ‘’zaslužno’’ za ekspanziju interesovanja za Frušku goru i njena jezera.

Ovde su snimana čak dva domaća igrana filma i nekoliko muzičkih spotova.

Ledinci su od centra Novog Sada udaljeni 9 km, a od kraja mesta do jezera ima još 2 km.

Radi se o još jednom dragulju Fruške gore koji je nastao nakon prestanka rada kamenoloma, sada već davne 1999.godine.

Jezero je nastalo od potoka Lukin svetac i Srebrnog potoka, kao i od podzemnih voda, a modrozelena jezerska boja u kombinaciji sa oštrim i strmim liticama, čine sveukupni doživljaj magičnim.

E, kada je sve to tako lepo, naravno da će se pojaviti neko ili nešto što će sreću izletnika, planinara i kupača, pokvariti.

Nakon što je jezero dobilo novog vlasnika (posebna je tema kako delovi Fruške gore mogu biti privatizovani)  – izvesnu kompaniju ‘’Alas’’, kreće ‘’rat’’ između njih i ljubitelja prirode, koji traje više od 15 godina.

Na jezero nije dozvoljen pristup, ko pokuša da se ‘’probije’’ imaće veoma neprijatan susret sa ondašnjim čuvarom, mi smo nedavno probali posle dužeg vremena, no nismo uspeli.

Tu i tamo su se pojavljivale slike poslednjih godina sa samog jezera, pretpostavka je da su ti srećnici imali višak pregovaračkog talenta i sklonost ka davanju mita i korupcije 😊

Za nas ‘’netalentovane’’ ostaje nada da će obećanje kompanije o rekultivaciji jezera i okoline i njihovo stavljanje u pun turistički pogon, biti zaista i ostvareno.

Do tada, jezero ćemo posmatrati sa visina do koje nas vode različite planinarske staze.

Moja mama, planinarka, Vera rajtenbah

PAVLOVAČKO JEZERO

Tačno na pola puta između Rume i Vrdnika nalazi se jezero Kudoš, poznatije kao Pavlovačko jezero (u blizini je selo Pavlovci).

Nastalo je pregrađivanjem potoka Kudoš, površina mu je oko 75 ha, a prosečna dubina 3 metra.

Dakle, od Rume i Vrdnika udaljeno je 8 km, a od Novog Sada 35 km, svejedno koji pravac izaberete – da li preko Iriškog venca, Iriga i Rivice ili preko Rakovca i Vrdnika.

U poslednje vreme postalo je medijski poznato kao mesto gde je Novak Đoković podigao jednu od svojih vila iu tom kontekstu je išla priča da je jezeru zabranjen pristup, ali je naše iskustvo od pre tri godine drugačije – bez problema smo prošetali obalom i oprobali se u pecanju.

Nismo još bili tokom leta (moramo to ove godine ispraviti), ali čujem da je jezero masovno posećeno i od strane kupača I od strane kampera.

BORKOVAČKO JEZERO

Jezero Borkovac ili Borkovačko jezero nalazi se nekoliko stotina metara od poslednjih kuća u Rumi u pravcu Fruške gore.

‘’Naslanja’’ se na poznato rumsko izletište i park Borkovac.

Kao i u ranijim, sličnim pričama, nastalo je pregrađivanjem potoka Borkovac, sredinom sedamdesetih godina, ukupne je površine 42 ha, a maksimalna dubina je 5 metara.

Ovo jezero je jedno od najvećih i najposećenijih, ponajviše iz razloga blizine grada Rume.

Možda bi se moglo reći i da je najuređenije u turističkom smislu, postoji uređena plaža, ugostiteljski objekat, kampresko naselje, ali sve zajedno deluje poprilično zapušteno (na slikama se to ne vidi, trudio sam se 😀 )

I, baš u ovim danima dok pišem ovaj blog, izašla je vest u kojoj čelnici rumske opštine najavljuju velike radove na uređenju celokupnog područja oko jezera, pa se nadamo da će se najavljeni projekat zaista i realizovati u što skorije vreme.

Na jezero se može doći iz dva pravca, prvi i najčešće korišten je onaj  iz Rume koji vodi pored parka i izletišta i odličnog hotela i restorana ‘’Borkovac’’ do pomenutog dela gde se nalaze kafić, plaža i kampiralište, a drugi, manje poznat, je sa severne strane iz prvaca Rivice tj. Vrdnika.

Prošlogodišnju sezonu naših izleta i lutanja po Vojvodini završili smo upravo na Borkovačkom jezeru, jedne predivne oktobarske nedelje.

Nakon Šatrinačkog jezera i na Borkovcu smo vežbali vožnju našim novim gumenjakom, a meni je bila želja da otplovimo skroz do suprotnog kraja jezera koji nije vidljiv sa tačke našeg polaska (plato gde je plaža i kafić).

Naime, sada već pre tri godine, mi smo jezeru prišli sa te severne strane, iz pravca Vrdnika, tj toga dana smo prvo bili na (gore opisanom) Pavlovačkom jezeru i odatle smo se poljskim putem uz dugačak voćnjak uputili ka Borkovcu.

Zašto baš tuda?

Zato što je na toj strani jezera izgrađen predivan turistički i vinski kompleks – Vinarija Komuna, koji obuhvata kafanicu, vinski podrum, dvorište sa puno domaćih životina i jedan poseban raritet – Deda Đurinu vodenicu, jedinu vodenicu u Vojvodini, izgrađenu još 1763.godine.

Do jezera ima 5-10 minuta šetnje kroz prelpu prirodu, i osim par vikendica, na ovom delu nema preterane urbanizacije, mir i tišina su zagarantovani.

Kažem, prošlo je tri godine od te naše posete tako da ne znam da li se u međuvremenu nešto promenilo oko kvaliteta puta i putokaza, nama je tada trebalo dosta truda i snalažljivosti 😊

ZEKINO JEZERO

U istom danu kada sam pisao ovaj blog, u nameri da što korisnije iskoristimo retke momente aprilskog sunca, skoknuli smo do ovog, do nedavno meni potpuno nepoznatog, jezerca u blizini Beočina.

Zekino jezero ili Beočinski majdan ne nalazi se na spiskovima fruškogorskih jezera na koje možete naići u bespućima interneta, pa ga tako nema čak ni kod Fruškaća, no zahvaljujući sajtu/blogu Perpetuum Mobile, ova je informacija stigla do nas.

Nalazi se na 15 km od Novog Sada, na samom ulazu u Beočin kod prvih kuća se sa glavnog puta skreće levo i vozi nekih 600 metara – lokacija je ucrtana na Google maps pa je lako dostupna.

Od mesta gde smo ostavili automobil, do jezera ima cca 100 metara, a radi se o površinskom kopu Beočinske fabrike cementa.

Ceo krajolik sa stepenasto odsečenim liticama podseća na Bešenovačko pa i Ledinačko jezero, a u daljini se vidi mehanizacija koja nemilosrdno napada susedne fruškogorske bregove.

Jezero nema nikakvu turističku namenu, nema objekata niti uređene plaže, nema ni neke hladovine i zavetrine, mada prozirna i čista voda sugeriše da bi jedno letnje kupanje možda i bilo moguće.

Na sve strane su ostaci stena laporca, a njihovi pljosnati oblici su idealni za pravljenje ”žabica”, mi smo čak i neke rekorde postigli 🙂 !

Uglavnom, lepo ga je videti i lako je dostupno, pa kada ste u prolazu, navratite…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *