December 11, 2024

Bodensko jezero, turistički raj na tromeđi – III deo

Mainau – ostrvo cveća, Reichenau – monaško ostrvo, tvrđava Hohentwiel, bazilika Birnau, gradići Radolfzell i Überlingen

Nakon što smo u PRVOM DELU BLOGA posetili Konstanz, najveći grad na jezeru i veličanstvene slapove Rajne, U DRUGOM DELU smo se provozali trajektom, posetili predivne gradiće Meersburg i Lindau, prošetali po fantastičnom muzeju na otvorenom ‘’Nemačke sojenice’’ i družili se sa preslatkim majmunima i rodama, u trećem, poslednjem delu, još nas svašta lepo i zanimljivo očekuje!

Überlingen se nalazi 15 km severno od Meersburga i po svojoj konfiguraciji i sadržajima veoma podseća na njega.

Bezbroj šarmantnih, starih uličica na uzvišenju iznad jezera, a ovaj njegov severni krak je dobio upravo naziv po Überlingenu.

Na 5 km od centra Überlingena se nalazi jedna od najznačajnjih crkva u ovom području, crkva Svete Marije poznatija kao Bazilika Birnau.

Ovo fantastično barokno zdanje sagrađeno je 1750. godine na još jednom upečatljivom vidikovcu iznad jezera i prelepih vinograda.

Sada da se vratimo na suprotnu stranu jezera, na njegov deo koji se zove Untersee i koji je samo uskim kanalom kod Konstanza kroz koji protiče Rajna, spojen sa ostatkom jezera.

Ovde se nalazi najveće jezersko ostrvo – Reichenau, poznato po čuvenom benediktanskom samostanu iz 724.godine, koji se od 2000. godine nalazi na listi UNESCO svetske kulturne baštine.

HPIM1715.JPG

Na ovo (monaško) ostrvo se dolazi mostom koji predstavlja u stvari dugačak pravac oivičen prelepim drvoredom.

Pored manastira, posetioci mogu obići muzej kao i tri dobro očuvane romaničke crkve koje su sjajni primeri monaške arhitekture.

Slike na zidovima crkava pokazuju koliko je Reichenau bio značajan kao umetnički centar tokom 10. i 11. veka.

U blizini se nalazi gradić Radolfzell koji je dugo pripadao baš opatiji Reichenau, a danas je poznat kao welness i zdravstveni centar, čije je sedište na poluostrvu Mettnau koje je ujedno i jedan od najstarijih nemačkih rezervata prirode.

HPIM1973.JPG

Za sam kraj sam ostavio ono najlepše – priču o ostrvu Mainau.

Ostrvo cveća Mainau, sa preko milion posetilaca godišnje, zasigurno je najposećenija turistička atrakcija Bodenskog jezera.

Nalazi se 10 km severoistočno od centra Konstanza i samo 4 km od ranije pominjane trajektne luke odakle se plovi na suprotnu stranu jezera u Meersburg.

Veličanstveni parkovi i vrtovi , neverovatna raznolikost drveća, cveća i rastinja, ostavljaju sve posetioce bukvalno bez daha.

Područje ostrva je vrlo malo, samo 45 hektara i sa populacijom od oko 200 ljudi.

U cvetno ostrvo pretvorio ga je veliki vojvoda Badena, Frederick I.

Danas pripada plemićkoj porodici Bernadotte, a na ostrvu je i barokni dvorac iz XIII veka.

Zahvaljujući blagim klimatskim uslovima u parku ostrva rastu palme i drugo mediteransko rastinje te oko 500 vrsta listopadnih i četinarskih stabala.

Na samom ostrvu nalazi se oko 200 vrsta rododendrona i azaleja, oko 1200 vrsta ruža, oko 250 vrsta dalia i mnogo drugih vrsta cveća.

Tu se nalaze i najveća kuća leptira u Nemačkoj (preko 1000 vrsta), te staklena bašta sa palmama i kolekcija od 1200 orhideja.

Posebna atrakcija je zabavni park za najmlađe – Mainau Kinderland.

Deset kilometara od jezera (tj od ranije pominjanog Radolfzella) nalazi se Singen, gradić bez nekih posebnih turističkih atrakcija, uglavnom nepoznat širem krugu ljudi, ali za mene jako bitan.

U Singenu je živela celokupna moja familija, tu nam je bila višedecenijska ‘’baza’’ za sva putovanja i istraživanja, tu su sahranjeni moja baka i deda, tako da ću malo završetak ovog teksta privatizovati i iskoristiti priliku da se zahvalim mojim dragim tetkama i ostaloj rodbini za svu ljubav, podršku i prelepo vreme koje smo proveli zajedno.

Pa, ako se ipak zateknete u Singenu, onda obavezno posetite brdo i tvrđavu Hohentwiel koja je svojevrsni simbol grada iznad koga se ponosno uzdiže.

Radi se o brdu vulkanskog porekla, jednim u nizu koje na specifičan način ukrašavaju Hegau dolinu kako se naziva ovaj predeo između Singena, Bodenskog jezera, Rajne i Dunava.

Na vrhu ovog 260 metara visokog bivšeg vulkana, daleke 914. godine izgrađen je dvorac čiji je vlasnik bio Burchard II, vojvoda od Švapske.

Tokom svoje burne istorije dvorac je preživeo 5 velikih opsada, dugo vremena je korišten kao zatvor, a uništen je 1801. godine nakon što je predat Francuzima.

Danas je Hohentwiel, osim što predstavlja najveću ruševinu nekog dvorca u celoj Nemačkoj, mesto gde se održavaju brojni zabavni i kulturni programi i festivali.

Malo kondicije je ipak potrebno za penjanje njegovim strmim stazama, no svaki sekund napora se isplati kada  vas na vrhu dočeka pogled, jedan od najimpresivnijih koje sam ikada doživeo.

I, to je bilo to, ovo je samo delić onoga što vredi videti i doživeti u ovom, možda nedovoljno poznatom, fantastičnom kutku centralne Evrope, te se nadam da neće proći još puno vremena do našeg ponovnog susreta.

2 thoughts on “Bodensko jezero, turistički raj na tromeđi – III deo

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *