by Prvi put sam za Đavolju varoš čuo pre dvadesetak godina, kada su mediji i turističke organizacije širom Srbije pokrenuli kampanju s ciljem da se ovaj neobični prirodni fenomen uvrsti na listu „Novih sedam svetskih čuda prirode“. Na globalni poziv stigle su čak 440 prijava iz celog sveta, pa je plasman Đavolje varoši među prvih 77 kandidata bio ogroman uspeh.
Iako nije završila u samom svetskom vrhu, kampanja je donela ono što je možda i važnije — Đavolja varoš postala je prepoznatljivo ime, destinacija o kojoj se priča i koju mnogi žele da vide uživo. Uređenje kompleksa, bolja infrastruktura i veliki porast broja posetilaca pretvorili su je u jedno od nezaobilaznih mesta na turističkoj karti Srbije.
Ipak, glavna „mana“ ove atrakcije jeste njena zabačenost. Od Novog Sada udaljena je oko 420 kilometara, a ne nalazi se ni na nekom frekventnijem tranzitnom pravcu. Zbog toga se teško uklapa u usputna putovanja.
Treba, međutim, biti realan — za obilazak Đavolje varoši dovoljno je dva do tri sata. Zato se preporučuje da se poseta uklopi u vikend-aranžman, koji bi, osim obilaska ovog čudesnog prirodnog spomenika, obuhvatio i opuštanje u obližnjim banjama — Prolom ili Kuršumlijsku — kao i razgledanje Kuršumlije, Niša ili Prokuplja.
Ako pak putujete prema Kosovu ili Albaniji, Đavolja varoš postaje idealno usputno odredište — mesto gde se priroda poigrala oblicima i stvorila prizor koji deluje kao da nije s ove planete.
Ovu poslednju opciju odabrali smo tokom naše velike balkansko-kamperske turneje, koju smo započeli vožnjom do Kuršumlije, gde smo proveli prvu noć.
Već narednog jutra čekao nas je izuzetno sadržajan dan — od posete Gazimestanu, Gračanici i Prizrenu, pa sve do dugog puta prema našem kampu južno od Drača. A sve je, zapravo, počelo upravo u Đavoljoj varoši.
Kompleks je otvoren svakog dana od 8.30 do 17 časova, dok je u periodu od decembra do marta zatvoren za posetioce. Ulaznica košta 350 dinara, a možete platiti i karticom, što je u ovakvim ruralnim krajevima prava retkost i prijatno iznenađenje.
Ulaz u kompleks udaljen je oko 30 kilometara od Kuršumlije i oko 20 kilometara od graničnog prelaza Merdare (pravac ka Podujevu i Prištini). Ako dolazite iz pravca Kuršumlije, sa magistralnog puta se skreće levo na lokalni put nešto lošijeg kvaliteta, u dužini od oko 9 kilometara. Taj deo puta zahteva malo strpljenja, ali se trud višestruko isplati čim ugledate prve neobične oblike Đavolje varoši koji izranjaju iz zemlje.
Uz prostran parking nalaze se blagajna, sanitarni čvor, suvenirnica i etno-restoran, idealan za uživanje u debeloj hladovini i žuboru rečice Žuti potok.
A o čemu se zapravo radi?
Glavna atrakcija Đavolje varoši jesu neobične zemljane figure, koje lokalci nazivaju „kule“, a koje su nastale nakon vulkanske aktivnosti, višestvekovnom erozijom tla bogatog glinom i lesom.
Postoje čak 202 kule, različitih oblika i dimenzija – visine od 2 do 15 metara i širine od 0,5 do 3 metra – sa specifičnim „kapama“ na vrhu.
Figure se neprestano obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno (vrlo sporo) nestaju i ponovo stvaraju.
Ovaj geomorfološki fenomen jedinstven je u našoj zemlji, a vrlo redak u svetu.
U Sjedinjenim Američkim Državama njen pandan je poznat kao „Bašta bogova“ (Garden of the Gods), dok se u Evropi nešto slično može videti na nekoliko lokaliteta u Alpama.
Ipak, nama najbliže su Belogradčiške stene – impozantna formacija stena u blizini istoimenog bugarskog grada, udaljenog oko 45 kilometara od graničnog prelaza Vrška Čuka kod Zaječara.
No, da se vratimo našim čuvenim kulama.
Smeštene su na padinama planine Radan, u dve jaruge – levo Đavolja jaruga, a desno Paklena jaruga – koje su međusobno odvojene uskim grebenom.
Do njih se stiže laganom šetnjom uz blag uspon, a od početne tačke do vidikovca, centralnog mesta za posmatranje ovog čuda prirode, potrebno je oko dvadesetak minuta.
Dobra vest za ljubitelje fotografije: snimanje dronom je dozvoljeno, pa je naš album atraktivnih snimaka postao značajno bogatiji.
Sa vidikovca se pruža fantastičan pogled na zemljane figure i okolni pejzaž — prizor koji izgleda kao iz neke druge planete.
Narodno predanje čuva dve legende o nastanku ovih neobičnih stubova.
Prema prvoj, figure predstavljaju okamenjene đavole koje su ljudi nosili na leđima, trpeći njihovo zlo i nevolje.
Kada su prenoćili u crkvi Svete Petke, uspeli su da se oslobode, a đavoli su zauvek ostali okamenjeni.
Druga legenda govori o zabranjenoj ljubavi – brat i sestra, ne znajući za svoje srodstvo, zaljubili su se i odlučili da se venčaju.
Bog ih je, kao kaznu, okamenio zajedno sa svatovima.
Ako je legenda istinita, barem znamo tačan broj zvanica na toj nesrećnoj svadbi. 😊
Na ovom mestu i danas stoji crkvica Svete Petke, u neposrednoj blizini vidikovca.
Podignuta je na temeljima svetinje iz XIII veka, a poslednji veći radovi na njenom uređenju izvedeni su 2008. godine.
Vernici veruju u isceliteljsku moć Svete Petke, pa na obližnjim drvećima ostavljaju maramice i komadiće tkanine, uz molitvu za zdravlje i sreću.
Ti šareni čvorići vetrom lepršaju oko crkvice, stvarajući prizor koji odiše verom i nadom.
Fenomen Đavolje Varoši ne čine samo kamene figure, već i dva izvora izrazito kisele, visokomineralne vode.
Izvor Đavolja voda nalazi se visoko na padini, iznad kamenih figura.
Njegova voda sadrži velike količine gvožđa, aluminijuma i sumpora, pa je lekovita za kožu, ali nije pogodna za piće.
Voda se spušta niz padinu, ali ne formira stalni potok.
Drugi izvor, Crveno vrelo, ima stalan površinski tok, a njegov potočić se uliva u Žuti potok.
Voda je intenzivno crvenkaste boje, što potiče od rastvorenih minerala i oksida gvožđa.
Na ovaj izvor naišli smo upravo tokom uspona ka vidikovcu — zaista interesantan prizor.
Naravno, poseta ovom kompleksu može biti mnogo duža i detaljnija — uz pauze na drvenim klupama u šumi, čitanje informativnih tabli i, po mogućstvu, uz pratnju vodiča koji mesto poznaje u dušu.
Nama je ovo iskustvo bilo „kratko, ali slatko“ — dovoljno da nas potpuno osvoji.
Toplo preporučujem svima da makar jednom dožive Đavolju Varoš – prirodno čudo koje pokazuje koliko umetnički ume da bude sama planeta Zemlja. 🌍✨
