December 2, 2021

Otok Ugljan, neotkriveni jadranski dragulj

Ona stara ‘’treća sreća’’ je u slučaju otoka Ugljana i našeg planiranja, poptuno adekvatna – nakon dva dogovorena, rezervisana pa otkazana letovanja, evo ove godine, iz trećeg pokušaja smo se konačno obreli na ovom biseru severne Dalmacije.

U godinama kada smo svi u potrazi za kutkom sa što manje buke i gužve, činjenica da je za otok Ugljan čuo veoma mali broj ljudi, što kod nas nego i u samoj Hrvatskoj, daje mu u startu veliku prednost prilikom izbora destinacije za letnji odmor.

Otok Ošljak na prilazu u trajektnu luku Preko

Ugljan sa svojih 50,21 km2 (dug 22km, širok 3,8 km) spada u veća ostrva Hrvatske, a prema poslednjem popisu stanovništva, na otoku živi 7583 stanovnika.

Na otok se može doći trajektom na dva načina – iz zadarske luke Gaženica ili iz Biograda do otoka Pašmana koji je mostićem spojen sa Ugljanom.

Mi smo probali obe varijante, u dolasku preko Zadra, a u odlasku preko Biograda zbog pravca kojim smo nastavljali naše morsko lutanje.

Ako dolazite iz pravca Novog Sada i uspete da vam dan polaska u letnoj sezoni ne bude subota, do Gaženice stižete ‘’za čas’’, ima 670 km, a auto put je od Rume pa sve do par kilometara pre luke.

Isplovljavanje iz zadarske trajektne luke
Pogled sa trajekta na Zadar

Ukoliko imate ‘’dan viška’’ kao mi, onda možete prenoćiti na nekoj lepoj destinaciji u kopnenom delu, u Lici je bezbroj zanimljivih i privlačnih mesta, a mi imamo sreću da smo zahvljujući našim  prijateljima, ličko selo Brinje odavno mapirali kao tradicionalnu ‘’predmorsku oazu’’.

Vožnja trajektom traje svega 20 minuta, a mesto Preko u kome se iskrcavamo i koje predstavlja administrativno i turističko središte otoka, ujedno je najveće i najposećenije odredište na Ugljanu.

Ove smo godine veoma kasno krenuli u potragu za smeštajem i to je značajno suzilo izbor dostupnih apartmana, ali činjenica da je nama bilo svejedno u kom ćemo od 7 naseljenih mesta na otoku se smestiti, pomogla je da se problem realtivno lako reši.

Naš dom tih sedam julskih dana bio je apartman Tina u mestu Kali, drugom po veličini naselju na ostrvu i odmah moram reći da je to jedan od najboljih i najlepših apartmana u kom smo ikada letovali.

Iskreno smo bili zadivljeni načinom na koji je apartman uređen i održavan, na svaki se detalj mislilo, a pogled i pozicija u naselju kao glavni motiv izbora prilikom ‘’šacovanja’’ na internetu, pokazali su se u praksi još boljim i dojmljivijim.

Simpatična, energična i ljubazna gazdarica Tina, naturalizovana Kanađanka se nesvakidašnjom mešavinom kanadskog engleskog i hrvatskog, upakovanog u neobični lokalni akcenat teško razumljiv svakome ko dođe na otok, učinila je sve da nam boravak bude lepši i ugodniji.

Gazdarica nas počastila prekrasnom tunom !

Nekoliko preslatkih, umlijatih i veoma druželjubivih domaćih maca od starta su postale sastavni deo naše svakodnevnice.

Mesto Kali, poptpuno atipičnog izgleda i konfiguracije u odnosu na klasične primorske varoši, nalazi se odmah uz Preko, može se reći da su praktično spojeni jer poslednji red kuća u Kaliju se ‘’naslanja’’ na trajektnu luku.

U Kaliju ne postoji klasična riva na kojoj se sve dešava i gde su u svim sličnim mestima smeštene najznačajniji objekti – tržnica, konobe, prodavnice, pošta, crkva – ne, ovde je sve nekako razbacano a sam centralni trg se nalazi na brežuljku na kom je i glavna mesna crkva kao najdominantnija građevina.

Uz more je šetalište, nekoliko manjih plaža, par kafića i to je to – Kali je pre svega mesto ribara i po tome je nadaleko poznato, a turizam je nekako na drugom mestu, što kao rezultat ima nesvakidašnji mir i spokoj koji vlada ovogodišnjim ‘’našim malim mistom’’.

Naš smeštaj se nalazio u delu mesta koji gravitira ka uvali i plaži zvanoj Batalaža, udaljenoj dva minuta hoda od apartmana.

Sitan šljunak i čisto more, sasvim dovoljno za našu svakodnevnu jutarnju i prepodnevnu bazu.

U uvali se nalazi odličan kafić sa vaterpolo igralištem sa leve strane, a sa desne strane je lučica za ribarske brodove, čiji istovremeni polazak u ‘’akciju’’ predstavlja malu atrakciju i svojevrstan mesni ritual.

Od kada pecamo i na moru nikada bolji ulov nismo imali od ovog u Kaliju i to upravo u pomenutoj lučici, uz stare ‘’ruzinave’’ ribarske brodove, čak je kvalitet i kvantitet ulova bio dovoljan za jednu večeru!

Što se tiče nabavke, mi smo koristili poznatu prodavnicu Tommy, u Kaliju je manja, a 2 km dalje, na obilaznici iznad Preka je veliki objekat, odlično snabdeven sa potpuno prihvatljivim cenama.

Neko kao mi koji od kuće vučemo hranu i sve moguće namirnice, nije prava adresa za pričanje priče o gastronomsko – ugostiteljskoj ponudi neke destinacije, no zahvaljujući našoj porodici koja nas na more tradicionalno isprati sa ‘’ulaganjem u naš hedonizam’’, imamo priliku da se jednom počastimo ručkom ili večerom u nekoj konobi i restoranu.

Kada ne postoji neka dobra preporuka ili savet, onda je to uvek nezahvalna rabota na licu mesta i veliki rizik da se negde ‘’opečete’’ – da li cenom, da li kvalitetom ili u najgorem slučaju njihovom kombinacijom.

Konoba – restoran, potpune domaće atmosfere sa više nego prihvatljivim cenama koji se nalazi odmah uz ribarske brodove u uvali Batalaža, nažalost nije radio tih dana, ali je za nekog ko ovo čita i eventalno se nađe u tim krajevima veoma korisna informacija, pa neka proveri (ima toplu preporuku i od naših domaćina).

Sjajna ponuda restorana koji nije radio 🙁

Najveći izbor restorana i konobi na otoku svakako je u mestu Preko pa smo i mi naš ‘’kutak za gastro trenutak’’ odabrali tamo, u konobi ‘’Barbara’’.

Lep ambijent, terasa sa fantastičnim pogledom, kvalitet hrane zadovoljavajući, konobarica ljubazna i konfuzna, cene prenaduvane (posebno kada ih se uporedi sa cenama u lokalima na koje smo nailazili na brojnim drugim destinacijama koje smo obišli u nastavku letovanja) i loša praksa dodatnog naplaćivanja svakog priloga, od blitve do krompira – u najkraćem glasi izveštaj sa ovog ručka.

Koncept jednog našeg prosečnog dana na moru izgleda tako da se nakon jutarnjeg razvlačenja uz kafu i doručak ide na plažu koja nam je najbliža i koju smo odabrali za ‘’bazu’’, a da se nakon ručka, popodne koristi za odlazak na neku drugu plažu i obilazak i razgledanje drugih mesta na destinaciji.

Otok Ugljan pored toga što je poznat po svojoj mornarsko – ribolovačkoj tradiciji, zovu i ‘’zeleni otok’’ jer je prekriven gustom mediteranskom vegetacijom, smokvama i maslinama, u čega smo se uverili tokom svakog od naših brojnih lutanja i istraživanja svuda po ostrvu.

Obzirom na veličinu naselja, sasvim je logično da smo najviše vremena ‘’utrošili’’ na izlet u Preko.

Osim ručka, kafenisanja, slanja razglednica iz lokalne pošte, Dario se bavio savladavnjem prepreka u velikom gumenom vodenom parku, kupali smo se na  najposećenijoj peščanoj otočkoj plaži Jaz, no možda je od svega najzanimljivija priča o obližnjem otočiću Galovac.

Škojić, kako ovo maleno ostrvo još zovu nalazi se na samo 85 metara od obale u Preku i do njega se može doći kombinacijom pešačenja i plivanja ili čamcem koji vas preveze za neku simboličnu cenu (u slučaju da imate dosta stvari koje ne bi trebale da se pokvase).

Galovac krasi bogata i gusta uglavnom borova šuma.

Sredinom otočića dominira samostan i crkvica Sv. Pavla iz 15. veka.

Otočić je oaza lepote i mira koji sa svojim prirodnim plažama nudi savršeni odmor.

Jedna od najposećenijih i najpoznatijih turističkih atrakcija na otoku je tvrđava Svetog Mihovila koja se nalazi na istoimenom brdu (265m) iznad Preka.

Tvrđavu je podigla Mletačka republika u 13. veku, a ponajviše je stradala u 20.veku usled učestalih bombardovanja uzrokavanih činjenicom da se u okviru nje nalazila visoka antena sa odašiljačima, čije je sporo preseljenje i u ovo novije doba bilo glavna ‘’kočnica’’ za početak obnove tvrđave za koju su osigurana sredtsva iz EU fondova.

Ako dolazite iz pravca Kalija, skretanje za tvrđavu je na levu stranu 500 metara pre marketa Tommy, postoji putokaz koji je slabije uočljiv pa treba voziti polako.

Nakon skretanja, uzak i vijugav ali dobro asfaltiran put u dužini od 3,5km vodi do tvrđave, odnosno do njenih ostataka – sam lokalitet je u prilično ruševnom stanju, no pogled koji puca na Zadar, ceo zadarski arhipelag i Nacionalni park Kornati, vredi milon dolara !

Ovu deonicu vrlo često entuzijasti koriste za šetnju i penjanje, ali naravno da ima dosta posetilaca koji dolaze automobilom pa je popriličan problem pronaći mesto u blizini same tvrđave zbog veoma nepristupačnog terena.

Usled te komplikovane potrage za parking mestom, prilično sam zakasnio za ‘’hvatanje’’ dobrih kadrova, većina fotografija je previše tamna jer se dan bio ozbiljno približio svome kraju, dakle krenite blagovremeno !

Sa ovom pameti, prilikom idućeg dolaska auto bih ostavio na nekom odgovarajućem mestu podno same tvrđave, a preostalu razdaljinu od 200 -300 metara prešao peške, čime bi značajno uštedeo vreme i živce potrebne za vratolomno manevrisanje i parkiranje.

Pomenuo sam u osvrtu na izlet u Preko kupanje na peščanoj plaži Jaz, i to je još jedna od specifičnosti Ugljana – mnoštvo peščanih plaža što je retkost na dalmatinskim otocima.

Peščana plaža na kojoj smo mi najviše uživali zove se Mostir i nalazi se u mestu Ugljan, na krajnjem severozapadu otoka.

Mesto Ugljan je udaljeno 10 km od trajektne luke u Preku, a plaža Mostir se nalazi u uvali, uz prelepi samostan Svetog Jeronima.

Posebna zanimljivost je podatak da je u okviru manastirskog poseda u predivnom prirodnom okruženju, otvoren izuzetno kvalitetno uređen auto kamp.

Dvorište manastira koje je istovremeno i ulaz u auto kamp

Moram priznati da ovakvu kombinaciju još nigde nisam video, zaista neobična slika.

Za razliku od brojnih jadranskih otoka (Cres, Krk, Rab,Pag, Hvar, Korčula, Vis, Lastovo, Vir, Lošinj…) koji nose naziv po najvećem I najznačajnijem mestu na otoku, kod Ugljana nije takav slučaj – centralno mesto je Preko dok je mesto Ugljan jedno od manjih.

Jedini hotel na celom otoku se upravo nalazi u Ugljanu (tako se i zove), ali je iz meni nepoznatih razloga zatvoren dok ispred njega ponosno stoji spomenik antifašističkoj borbi lokalnih meštana i to nije usamljen slučaj – spomenike partizanima sretali smo širom otoka kako Ugljana tako i Pašmana !

Spomenik antifaštičkoj borbi ispred hotela Ugljan u istoimenom mestu
Spomenik partizanima u centru Kalija
Spomenik partizanima u mestu Pašman na istoimenom otoku

U blizini mesta Ugljan u Gornjem selu nalazi se lepo uređen mali dvorac Califfi iz 17.veka, kojim je upravljala porodica Beršić po kojoj se kasnije i naziva.

U II svetskom ratu je razoren, a godine 1996. dvorac je rekonstruisan i od tada nosi naziv Dvor Krešimira Ćosića, čuvenog košarkaškog majstora koji je poreklom iz ovih krajeva.

Nažalost, unutrašnjost dvorca nije bila dostupna za razgledanje na dan našeg dolaska, zato je preporuka raspitati se unapred kod lokalne turističke zajednice o uslovima eventualne posete.

Promotivni materijali lokalnih turističkih zajednica su odlično napravljeni i bili su nam koristan saveznik u našim lutanjima posebno u traganju za zanimljivim plažma, no primer plaže Kostanj ipak upozarava da dobra fotka i situacija na licu mesta ne moraju uvek da se podudaraju.

Kostanj, još jedna u nizu peščanih uvala, nalazi se u blizini mesta Kukljica, a dolazak do nje iziskuje određeni pešački napor i vreme.

Prirodno okruženje kroz koje nas vodi šumska staza je fenomenalno, ali sama plaža je bila zatrpana gomilom morske trave, osim nas skoro da nikog nije bilo (iz razumljivih razloga), sve u svemu preporuka je da ne gubite vreme tražeći ovu uvalu, ima dovoljno drugih pristupačnijih i lepših lokacija.

Kada smo već kod Kukljice, treba reći da je ona poslednje mesto na otoku sa njegove jugoistočne strane, nakon što se izađe iz mesta put vas vodi na 240 metara dugačak most koji povezuje otoke Ugljan i Pašman.

U samoj Kukljici najlepša je plaža sa leve strane zaliva u kome se ovo mestašce nalazi, u okviru turističkog kompleksa ‘’Zelena Punta’’, smeštenog u debeloj hladovini guste borove šume.

Lep dan krunisan je prijatnom šetnjom uz marinu sasvim solidnog kapaciteta i odličnim sladoledom u poslastičarnici ‘’Hajduk’’  – čisto da znate gde da sednete ako vas put ovde nanese .

Od mesta i plaža koje smo posetili treba spomenuti uvalu sa čije južne strane se smestilo mesto Sutomišćica (5 km od kalija), dok je na severnoj mesto Mali Lukoran.

Lukoran
Mali Lukoran

Između njih se nalazi velika marina i to je nakon Preka i Kukljice, treća velika marina na otoku koja je kao i prethodne dve,  prepuna brojnih luksuznih jahti različitih veličina.

Sutomišćica

Nama vozačima koji dolazimo iz haotičnih gradova stalno su u podsvesti muke sa parkingom, no to na Ugljanu ne postoji kao problem – gde god da ste namerili, mesto za parkiranje ćete bez ikakvog napora odmah pronaći.

Pogled iz Beach bara Sutomišćica

Iz Sutomišćice će nam u sećanju najviše ostati beskrajno opuštena atmosfera u Spar Beach baru – imam utisak da bih bio u stanju ceo dan da provedem na ovom relaksirajućem mestu, ne radeći ništa osim posmatranja mora uz zvuke odlične muzike koju su puštali.

Kada ste na Ugljanu svakako da treba jedno popodne (ili čitav dan) izdvojiti za posetu susednom otoku Pašman, na koji se stiže ranije pomenutim mostićem iznad uskog moreuza Mali Ždrelac.

Na Pašmanu smo bili dva puta – na popodnevnom izletu u mesto Pašman i na dan odlaska kada smo iz Tkona prešli u Biograd i nastavili naše putovanje ka Tribunju, mestu domaćinu drugog poluvrmena ovogodišnjeg letovanja.

Atmosfera i vizuelni doživljaj Pašmana gotovo da je identičan onom sa Ugljana – bujna vegetacija, mala i mirna mesta, peščane uvale i uočljiv ‘’nedostatak’’ gužve i buke.

Na putu ka mestu Pašman koje je od Kalija udaljeno samo 22 km, prolazi se pored Dobropoljane, rodnog mesta velikog šampiona Krešimira Kreše Ćosića, možda i najboljeg košarkaša Jugoslavije svih vremena.

Ovaj veliki mural je najmanje što su njegovi sumeštani mogli učiniti u znak zahvalnosti za sve uspehe i radosti koje im je Krešo godinama priređivao.

Na kilometra udaljenosti od centra mesta pašman, sa severozapadne strane, nalazi se prelepa peščana uvala Lučina u kojoj smo proveli prijatno popodne.

Uvala je okružena sa čak tri kampa i crkvom Svete Marije, a utisak je da je 90% gostiju iz Slovenije, kako ovde tako i na svim drugim destinacijama, što predstavlja pravu misteriju jer se radi o zemlji sa ukupno 2 milona stanovnika, a njihova zastupljenost na jadranskoj obali je takva kao da ih ima barem 10 puta više!

Plaža Lučina idealna za picigen koji baš dugo nismo odigrali, mesto Pašman mirno sa nekoliko zanimljivih (i drastično jeftinijih od ugljanskih) konoba, malom marinom itd.

Što je za nas kontinentalce metro (ko ga ima), autobus, tramvaj (ko ga ima), to je za otočane trajekt – moćno prevozno sredstvo kojim su na najlakši način povezani sa kopnom te drugim, manje ili više udaljenim destinacijama.

U slučaju Ugljana obzirom na njegovu blizinu kopnu i odličan red vožnje ( u sezoni voze na svakih sat vremena) odlazak do Zadra može da se doživi kao jedan prijatan izlet.

Rekli smo da plovidba traje samo 20 minuta, a kada ste smešteni na otoku možete na trajekt komotno otići peške, neopterćeni vožnjom auta (i skupom kartom za njega), uživati na palubi i koristeći javni prevoz bez puno muke se dokopati centra grada.

Ja sam imao malo drugačije organizovan izlet zahvaljujući mojim drugarima iz Zadra koji su me jedva dočekali u želji da mi pokažu nešto drugačije – Zadar sam ranije obišao nekoliko puta, pa smo se uputili u tzv zadarsko zaleđe u selo Pridraga, vozeći se kroz nestvarno lepe predele oko Novigradskog mora.

Novigrad

U krajoliku koji je neodoljiva kombinacija francuske Provanse i italijanske Toskane, okruženi vinogradima i maslinicima, u ambijentu starih kamenih kuća, uz domaće vino i neopisvo sočne zalogaje brancina i orade pečenih ‘’na gradele’’, u naše riznice sećanja utkali smo jedno prelepo dalmtinsko popodne.

To je ujedno i kraj priče o letovanju na Ugljanu, ali i početak priče o drugih 7 dana u Dalmaciji, još sadržajnijih i aktivnijih….

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *