Lipo je u Istri bit – Motovun

Stariji se sećaju kako je sprava zvana džuboks funkcionisala – ubaciš potrebnu količinu novca, izabereš pesmu i on svira.

Moj interni, unutrašnji džuboks za pokretanje ne koristi novčiće, dovoljno je da prođem kroz tunel Učka i da pogled pukne na beskrajno zelenilo istarskih brežuljaka, pesma kreće sama od sebe:

Kada je već tako, hajde da je stavim i u naslov bloga, zaslužila je 😊

Ponovio se prošlogodišnji sretan splet okolnosti, pa sam i ove godine učestvovao kao logistička podrška na festivalu Sea star koji se održao u Umagu u periodu 19-20. maj.

Kako smo se prošle godine proveli, možete pročitati u blogu:

Dinamični letnji dani usred proleća u Istri

Ove godine polazak i samo putovanje nije baš teklo po planu, dosta je bilo kašnjenja, previše kiše i radova na putevima, tako da nam je ostalo veoma malo slobodnog vremena tog prvog dana za neki turizam.

No, kada smo posle tunela Hreljin konačno završili sa gorskokotarskom kišurinom i izmaglicom i ugledali plavo nebo iznad još plavljeg kvarnerskog zaliva, sve muke, napori i umori su momentalno nestali.

Nakon što smo prošle godine na putu kroz Istru prema Umagu, ‘’overili’’ Hum I Buzet, za ovu sam planirao pauze u Motovunu i Grožnjanu, no usled opisane putne problematike stigli smo samo u ovaj prvi.

Ovaj neobični i prelepi gradić je jedna od destinacija u koju mogu uvek da navratim i da mi bude jednako interesantno, nevezano za broj ranijih dolazaka (ako sam dobro izbrojao, u mom slučaju je ta cifra 5).

Smešten na vrhu strmog brežuljka, na nadmorskoj visini od 277 metara, Motovun superiorno dominira dolinom kroz koju protiče najduža istarska reka – Mirna.

Ovo je najočuvanija, najpoznatijia i najposećenija srednjevekovna tvrđava u Istri i nalazi se praktično na polovini puta od tunela Učka (45 km) od kog počinje Istra, i našeg odredišta – Umaga (38 km).

Prva utvrđenja ovde su gradila ilirska i keltska plemena, a naziv grada potiče upravo od keltske reči Montona što znači grad u gori.

Za gradić se vezuju brojne legende, od kojih je najpoznatija ona o hrabrom i dobrom divu iz okolnih šuma zvanom Veli Jože, kojeg je u svom čuvenom delu ovekovečio Vladimir Nazor.

Veli Joža je bio glavna inspiracija organizatorima književnog festivala koji se ovde održava svake godine, početkom leta, a na temu fantastike u književnosti.

Ovaj naš kratki susret sa Motovunom još jednom je potvrdio tezu da je za ovakvu vrstu turizma najidealnije proleće, dakle period pre klasične letnje sezone.

U gradiću smo sreli samo nekoliko meštana i par desetina turista, a naježim se kada pomislim kako sve to izgleda u vreloj letnjoj gužvi.

Prvi logistički problem je parkiranje.

Sada je lako – autom se dođe do samog grada i na malom parkingu od samo nekoliko mesta pored crkvice nas je čekalo slobodno mesto.

Vidim da su skroz dole u podnožju napravili ogromne parkinge i rampe, a kako se ti silni ljudi ‘’transportuju’’ do gore (sumnjam da su svi u pešačko – penjačkoj kondiciji) ne znam, pretpostavljam da ima neki vozić ili mini bus.

Istra je prva na ex YU prostoru, još polovinom devedesetih ‘’ukapirala’’ da turizam nije i ne može biti samo hotel – plaža – more, i od tada je krenula u razvoj turističkih destinacija u unutrašnjosti.

Već skoro 30 godina su među turistima jednako popularna odredišta tzv. ‘’plave’’ i ‘’zelene’’ Istre.

Motovun je svakako perjanica ove druge, zelene.

Najstariji deo grada je na samom vrhu brežuljka.

Prvi krug odbrambenih zidina datira iz 13. i 14. veka.

Oko podgrađa postojao je drugi prsten bedema kroz koji se ulazilo kroz spoljna gradska vrata, danas jedan od najfotografisanijih detalja u starom gradu.

Unutar ovih, Novih vrata (Kula) iz 17. veka nalazi se lapidarijum sa antičkim i srednjevekovnim natpisima i reljefima.

Od početka starog grada (ovaj deo podgrađa se zove Gradiziol) tj. od mesta gde smo kod crkvice Svete Margarite ostavili auto, pa do pomenutih Novih vrata vodi strma ulica sa čak 1052 kamenih stepenika, što je najduže stepenište u Hrvatskoj.

Usput nas dočekuju male prodavnice sa ponudom maslinovog ulja, vina i tartufa, još jednog zaštitnog znaka ovih krajeva.

Nakon što se prođu Nova vrata izbija se na širok plato (trg Josefa Ressela) sa predivnim pogledom ka zapadnoj strani, dolini, reci Mirni i okolnim zelenim brežuljcima i šumama.

Ovde smo zatekli i najviše ljudi, jer osunčane terase  sa spektakularnim pogledom prosto mame da se na njima provede barem nekoliko nezaboravnih momenata.

Ambijent je toliko fascinantan, da smo i mi rekli – ‘’sedamo ovde, pa šta košta neka košta’’ 😊

Na terasi pansiona koji se nalazi odmah uz gradsku ložu – vidikovac iz 17. veka, degustirali smo odlično Istarsko pivo, dok nam se gazda objekta požalio na sad već standardnu temu – nedostatak radne snage.

Kaže, došlo je do toga da sada ni broj ljudi sa siromašnijeg dela Balkana nije dovoljan za rad u ovdašnjem turizmu i ugostiteljstvu, pa su trenutno aktuelni radnici iz Indije I Filipina…

Tako da, pošto je prošlo 18h do kada je on na raspolaganju, a u nedostatku konobara, na odlasku smo sami odneli prazne boce do šanka…

Nakon što se prođu unutrašnja vrata, izbija se na trg Andrea Antia (renesansni kompozitor, rođen u Motovunu) na kojem centralno mesto zauzima barokna crkva Svetog Stjepana iz 1614. godine i uz nju kula – zvonik iz 13. veka na čiji se vrh, uz kupovinu ulaznice, može popeti.

Pored ove i ranije pomenute crkve Svete Margarite, u Motovunu postoje još tri:

Blažene Djevice Marije od Servita iz 16. veka, Sv. Jovana Krstitelja i Blažene Djevice Marije od Vratiju iz 16. veka, Sv. Antuna Padovanskoga (ranije Sv. Ciprijana) iz 15. veka.

Prekoputa crkve je zdanje Komunalne palače (12. ili 13. vek) u kome je i danas sedište motovunske opštine.

Na trgu je fantastična prodavncica raznoraznih gastronomskih delicija, veoma maštovito aranžirana, uz koju se nalazi renesansna palata plemićke porodice Polesini koja je danas hotel ‘’Kaštel’’.

Samo ću reći da pomalo zavidim gostima koji uspeju ovde da odsednu.

Ispod trga nalazi se jedna od dve velike stare gradske cisterne koje su nekada snabdevali grad vodom.

Sa trga se izbija na gradske zidine koje bukvalno zaokružuju grad – citadelu i sa kojih se može uživati u pogledu na sve strane.

Ko se seća jedne od najgledanijijh tv serija u Jugoslaviji – ‘’Grlom u jagode’’, prepoznaće da su neke od scena snimane baš u ovim krajevima, tačnije sam završetak serije kada se glavni junak, Bane Bumbar, venčao upravo u Motovunu.

Čuveni režiser i scenarista Rajko Grlić koji je zajedno sa Srđanom Karanovićem uradio scenario za ovo kultno ostvarenje naše kinematografije oduvek je bio veliki zaljubljenik u Istru i posebno u Motovun, što je ‘’krunisano’’ 1999. godine kada je sa grupom istomišljenika, upravo ovde, pokrenuo filmski festival.

‘’Motovun film festival’’ je za ovih skoro četvrt veka postojanja izrastao u jedan od najboljih i najpoznatijih filmskih festivala u ovom delu Evrope.

U zvaničnoj prezentaciji festivala piše: “Motovunski filmski festival svoj program zasniva na filmskim pričama koje dolaze sa svih strana sveta, dobrim delom iz nezavisnih produkcija i manje poznatih kinematografija.

Od samih svojih početaka, Motovunski filmski festival u svom podtekstu bio je mesto koje brani pravo na individualnost, slobodoumnost, neukalupljenost.”

Moćna pozitivna energija, nekonvencionalnost, opuštena atmosfera u predivnom prirodnom i kulturno – istorijskom okruženju pravi su magnet za mnoštvo, pre svega, mladog sveta koji svake godine, krajem jula na pet dana ‘’okupira’’ ulice i trgove Motovuna.

Osim filmskih projekcija, mnogobrojne izložbe, susreti i razgovori sa protagonistima filmskih ostvarenja, koncerti, ‘’afterpartiji’’ čine da tokom tih nekolio dana retko ko da uhvati koji minut sna.

U podnožju grada nalaze se zgrada nekadašnje železničke stanice i Motovunski tunel.

O čemu se radi?

Poslednjih nekoliko godina došlo je do realizacije velikog turističko – infrastrukturnog projekta iniciranog pre dve decenije, pod nazivom ‘’Parenzana: Put zdravlja i prijateljstva’’.

Naime, Parenzana je bila uskošinska pruga koja je početkom 20. veka (1902. godine) povezivala Trst sa Porečom.

Sve do 1935. kada je proglašena za nerentabilnu, bila je ključni saobraćajni pravac za transport poljoprivrednih proizvoda Istre.

Danas je trasa nekadašnje pruge iskorištena za neverovatnu biciklističko – izletničku rutu koju pohode turisti iz celog sveta.

Za posetu tunelu nismo imali vremena,valjalo nam je stići do Umaga, akreditovati se i napuniti poprilično prazne stomake 😊

Kako su protekli naredni dani u Istri, možete pročitati u NASTAVKU.