Prošlo je već pet punih godina od našeg poslednjeg boravka u Malom Lošinju i isto toliko od bloga posvećenog tom prelepom, izletničkom danu.
Bio je to moj treći dolazak na Lošinj, koji me je svaki put iznova oduševljavao svojim šarmom, lepotom i zanimljivostima.
U tom, do danas, jednom od najčitanijih blogova na stranici Srce lutajuće, pomenuo sam u opisu zanimljivosti i atrakcija koje ne bi trebalo preskočiti prilikom obilaska Malog Lošinja Muzej Apoksiomena, jedinstvenu arheološko -arhitektonsku kulturnu institiuciju.
Pomeno jesam, ali posetio nisam, tako da je ovoletnji poptpuno neplanirani tranzit preko Lošinja u povratku ka kući, bio idealna prilika za ispravljanje te greške.
Nakon nezaboravnih sedam dana provedenih na otoku Istu i još sedam na otoku Premudi, valjalo nam se vraćati u surovu realnost.
Trajektna linija koja povezuje Zadar sa Lošinjem jedna je od najdužih (u smislu trajanja vožnje i broju međustanica) u plovdbenom redu ‘’Jadrolinije’’.
Iako smo mi došli iz pravca Zadra i imali nameru da se istim putem vratimo, na kraju smo shvatili da koliko god to ‘’ na prvu’’ delovalo čudno, mnogo više nam se ispalti da se sa Premude otisnemo u suprotnom pravcu od planiranog i da se preko Lošinja, Cresa i Krka domognemo kopna i kasnije Brinja, naše tradicionalne ličke oaze na proputovanju ka i sa mora..
Dakle, eto nas ponovo na Lošinju, no kao i uvek u sličnim prilikama sa ozbiljnim nedostatkom vremena.
Užasna vrelina koja je karakterisala svih 15 dana koje smo proveli ovo leto na Jadranu i tog dana bila je glavna prepreka za neko posebno šetanje i razgledanje (čini mi se da sam na celom potezu lošinjske rive sreo ukupno petoro ljudi), pa je činjenica da je od parkinga trajektne luke do muzeja razdaljina samo 500 metara, bila jako dobra logistička informacija.
Muzej je smešten u Vili Kvarner na centralnom delu impresivne malološinjske rive (Riva lošinjskih kapetana) koja je jedna od najlepših na celom Jadranu.
O čemu se zapravo radi ?
Apoksiomen je bronzani kip star preko dve hiljade godina kojeg je slučajno pronašao belgijski turista 1996. godine roneći sa istočne strane Lošinja kod otočića Vele Orjule.
Ova fascinantna skulptura visoka 192 cm ležala je na peščanom dnu između dve stene, na dubini od 45 metara.
Skulptura prikazuje moćnog starogrčkog atletu u trenutku kada strugalicom sa sebe skida ostatke ulja, znoja i peska.
Ovaj postupak se na grčkom zvao apoxyesis, a skulpture koje ga prikazuju, Apoxyomenos.
Neverovatno umetničko delo impresivno je pre svega zbog svoje očuvane celovitosti – nedostaje samo mali prst leve ruke, strugalica i oči za koje se pretpostavlja da su bile umetnute.
Apoksiomen je izvađen iz mora udruženom akcijom ronilaca specijalnih službi policije i stručnjaka ministarstva kulture i Arheološkog muzeja u Zadru, 27.04.1999.
Restauratorsko – konzervatorske radove u trajanju od punih šest godina izveo je Hrvatski restauratorski zavod iz Zagreba, a šira javnost mogla je da se, po prvi put, susretne sa Apoksiomenom u Arheološkom muzeju u Zagrebu, gde je bio izložen od maja do septembra 2006. godine.
Nakon toga usledila je svojevrsna turneja tokom koje je naš bronzani junak sa Lošinja gostovao u najpoznatijim svetskim galerijama i muzejima – Palazzo Medici u Firenci, Louvre u Parizu, British Museum u Londonu, J.P. Getty Museum u Los Anđelesu itd.
Na dvadestogodišnjicu od kada je pronađen na morskom dnu Apoksiomen se ‘’vratio kući’’ i od 30.04.2016. trajno je smešten u restaurisanoj palati Kvarner pod upravom Lošinjskog muzeja.
Cela priča oko pronalaska Apoksiomena i njegov put od dugotrajnog restauratorskog procesa pa do glavne atrakcije i zaštitnog znaka otoka Lošinja, tema je atraktivne i maštovite muzejske postavke.
Muzejska zgrada zadržala je svoj autentični izgled iz XIX veka, dok je unutrašnjost preobliokavana u savremeno opremljen i osmišljen audio – vizuleni ambijent u kome posetioci mogu uživati u nesvakidašnjoj priči i postavci.
Na prizemlju muzejske zgrade je, osim blagajne, suvenirnica i prostor za održavanje prezentacija.
U objektu je stavljen veliki naglasak na očuvanje prostora i eksponata, pa tako svaki posetilac zadužuje najlonske vrećice – natikače koje obuva preko svoje obuće, nevezano za to kakvo vreme napolju.
Inače, ja sam uspeo, obuzet utiscima i opterećen žurbom pred put koji je još bio pred nama tog dugačkog dana, da izađem iz muzeja i krenem u šetnju potpuno nesvestan tih najlona na stopalima.
Začuđenih pogleda prolaznika nije bilo samo iz razloga što ni prolaznika na + 40C nije bilo…
Ulaznica košta 15 eura i ona omogućava da se osim ovog poseti još neki od muzeja kojima upravlja preduzeće Lošinjski muzeji, a to su, obližnja palata Fritzi sa dve najznačajnije zbirke iz Umetničkih zbirki Malog Lošinja i Kula u Velom Lošinju u kojoj se nalazi prikaz istorije mesta i otoka.
U razgledanje se polazi pokretnim stepenicama koje vode do prvog sprata gde kreće piostavka osmišljena na način da nas hronološki i činjenično upozna sa svim bitnim podacima vezanim za otkriće statue, njenu (pretpostvaljenu) prošlost, nesvakidašnji put koji je prošla od momenta otkrića do današnjih dana, dimenzije itd.
Kontinuirana medijska pažnja koju je ovo senzacionalno otkriće izazvalo i sve ono što Apoksiomena pratilo od otkrića do danas tema su nesvakidašnjeg ‘’press clippinga’’ postavljenog u tzv. Žutoj sobi muzeja.
Koncept izložbe je da se postepeno idući kroz ambijentalno, vizuelno i sadržajno različite prostorije posetioci ‘’pripreme’’ za vrhunac – susret sa samim Apoksiomenom ‘’oči u oči’’.
U prostoriju u kojoj se nalazi statua, ulazi se pod nadzorom službenika muzeja i u njoj nije dozvoljeno fotografisanje, dodirivanje zidova i naravno dodirivanje samog Apoksiomena.
Prostorija je u potpunost jednobojna, a kombinacija belih površina i vešto osmišljenog i postavljenog osvetljenja dodatno pojačava impresivan utisak i strahopoštovanje prema ovoj 308 kilograma teškoj arheološkoj senzaciji.
Ima puno zanimljivih podataka, ali i nedoumica vezanih za glavnog junaka ovog bloga.
Iako je statua u potpunosti šuplja, u momentu kada je izvađena iz mora njena unutrašnjost bila je ispunjena sa granama, lišćem, ostacima plodova, semenki i insekata.
Stručnjaci su kasnijim istraživanjima utvrdili da je statua jedno vreme bila dom (najverovatnije) poljskom mišu u periodu dok je položena, dakle pre ili posle svoje ‘’izložbene role’’.
Miš je u svoj prostrani dom ulazio kroz otvor na levom stopalu statue…
Ono što je ostalo misterija je pitanje otkud Apoksiomen na dnu mora, kada niti jedno od istraživanja u širokom krugu okolnog podmorja nije ukazalo na postojanje bilo kakvog potonulog broda.
Pretpostavlja se da je statua bačena’’kao višak tereta’’ sa nekog broda koji se zatekao u oluji.
Apoksiomen se može fotografisati sa spoljne strane, kroz jedan od dva bočna prozorčića.
Ovaj drugi se nalazi u poslednjoj prostoriji u objektu, smeštenu u potkrovlju iz koje se kroz kaleidoskopski vidikovac pruža spektakularni pogled na malološinski zaliv.
Tu se pruža mogućnost da posetilac u neobično šarenom ambijentu malo odmori, posedi, sabere utiske i još jednom osmotri Apoksiomena.
Pretpostavljam da je brzina mog prolaska kroz muzej izazvala duboki prezir kod osoblja koji sam pokušao da ublažim objašnjenjem o našem, zaista impresivnom, itinereru predviđenom za taj dan.
Ne znam koliko su mi poverovali, no nadam se da će im ovaj blog biti kakav takav dokaz mog iskrenog oduševljenja viđenim i doživljenim.
Ukoliko vas put odvede na beskrajno lepe predele Kvarnera i na najmirisniji jadranski otok, nemojte propustiti ovo atraktivno i upečatljivo iskustvo koje ćete zasigurno steći posetom Muzeju Apoksiomena.