by U mom odnosu prema otoku Pagu postoje dve nelogičnosti.
Iako ne spada ni u top 10 mojih omiljenih destinacija na Jadranu a impresija njime je daleko od onih koje sam doživeo u susretu sa Visom, Lastovom, Hvarom, Bračom, Šoltom, Dugim otokom, Cresom itd, na otok Pag sam ove godine došao po peti put!
Osim Medulina, u vreme mog detinjstva i dečaštva tokom osamdesetih godina, niti jedno drugo mesto nije reprizirano u toj meri.
Druga nelogičnost je činjenica da iako sam peti put na otoku, o njemu mogu znatno manje i oskudnije da pišem nego o nekoj destinaciji gde sam bio samo jednom.
Odgovor na ovu prilično neobično situaciju leži u uvali Jakišnica, preciznije na terasi naše kuće uz obalu mora, koju smo letos pohodili treću godinu zaredom.
Verujem da fotografije mogu solidno da dočaraju rajski pogled i ugođaj koji imamo na terasi ove sada već ‘’naše’’ kuće koju smo otkrili sasvim slučajno, pre dve godine, uz pomoć prijateljičine prijateljice.
Osim atraktivnosti same pozicije, dobili smo zaista prijateljsku cenu zakupa kuće, posebno u poređenju sa cenama drugih sličnih objekata.
Dakle, definitivno ponuda koja se ne odbija!
Činjenica da se kuća nalazi na bukvalno tri metra od ulaza u more, na samom početku šetališta prelepe uvale koja je apsolutno nekomercijalizovana, bez klubova, kafana, restorana, gužve, uz pozitivnu atmosferu koju stvara, svake godine sve brojnija, naša vesela ekipa, dovela je do toga da je ponavljanje dolazaka na Pag, postalo opšteprihvaćeno ‘’jedvačekanje’’ svakog leta.
Mir i opuštenost koji vladaju celom uvalom, pristupačnost svega što je potrebno za celodnevno uživanje u moru i suncu, u poptpunosti su smanjili nivo pogonskog goriva za moje istraživačke poduhvate, tako da za jednu sveobuhvatniju reportažu o celom otoku, moram doći još koji put.
Nekako sam se i prilagodio tom konceptu – 7 dana istraživanja i proučavanja neke nove destinacije i potom 7 dana gotovo apsolutnog mirovanja u našoj dragoj uvali.
Otok Pag je veličinom površine 5. otok u Hrvatskoj ali je po dužini svoje obale od preko 300 km,najrazuđeniji otok Jadrana.
Obzirom da se celom svojom dužinom pruža uz Velebit i istoimeni kanal, otok je suočen sa jakim udarima bure, posebno izraženim tokom zimskih meseci.
Usled toga, pokrivenost vegetacijom je veoma slaba a kameniti pejsaži koji se pružaju na sve strane, podsećaju na površinu Meseca.
Na tim ogromnim kamenitim površinama, pažljivim posmatranjem uočavaju se vlati raznog aromatičnog bilja koje vredno pasu ovce, jedan od ovdašnjih simbola.
Uz ovce tj. uz čuvenu pašku jagnjetinu, karakteristični ‘’brendovi’’ otoka su paški sir, paška so i paška čipka.
U delu priče o Pagu koji se tiče administrativne podele, krije se još jedan neuobičajen slučaj, karakterističan samo za ovaj otok.
Naime, Pag je podeljen između dve županije – njegov severni deo pripada Ličko-senjskoj a južni Zadarskoj županiji.
Najveće mesto severnog dela je Novalja a južnog je Pag, ujedno ‘’glavni grad’’ otoka i najintresantnija destinacija u kulturno-istorijskom smislu.
Na otok je moguće doći na dva načina – trajektom iz luke Prizna na kopnu, do luke Žigljen na otoku ili preko Paškog mosta koji spaja krajnju južnu tačku otoka sa kopnom.
Ukoliko se dolazi autoputem iz pravca Zagreba, što je najčešći smer kretanja turista iz Vojvodine i Srbije, a destinacija se nalazi na severnoj strani otoka (kao što je slučaj sa našom Jakišnicom) onda je potrebno sići sa auto puta kod ličkog mesta Žuta Lokva (140 km od Zagreba) i potom se preko prevoja Vratnik, sa kog puca impresivan pogled na kvarnereske otoke, spustiti do mesta Senj i stare jadranske magstrale.
Od Senja do luke Prizna, vozimo se 50 km po odličnom putu, uz veličanstvene predele jadranskih uvala, beskrajnog plavetnila mora i poglede na otoke Krk, Rab i Pag.
Trajekti za Pag isplovljavaju na svakih pola sata a vožnja traje 20 minuta.
Od momenta iskrcavanja na otok pa do prvog većeg mesta Novalje, potrebno je desetak minuta vožnje.
Novalja, mesto koje se zahvaljujući blizini Zrća, nadaleko čuvene plaže i mesta za danonoćne zabave i provode, poslednjih 10-15 godina razvilo i ‘’dogradilo’’ u preteranom obimu, služi nam pre svega za nabavku potrebnih namirnica u nekom od tržnih centara od kojih su ‘’Plodine’’ najveće i najsnabdevenije.
Staro je pravilo da se nabavke trebaju maksimalno obaviti u većim tržnim centrima jer su prodavnice u manjim mestima, posebno ako postoji samo jedna, drastično skuplje.
Naša lokalna trgovina, na tridesetak metara od kuće, pravi je dokaz gore iznete tvrdnje – u nju se ide samo kada se jako mora, da bi se sačuvao novčanik i živci od celodnevene gužve koju prave neiskusne ‘’kolege’’ turisti.
No, da se vratim na priču oko dolaska na otok.
Dolazak kopnenim putem, odnosno preko Paškog mosta, biraju oni koji stižu iz pravca srednje i južne Dalmacije tj iz pravca Bosne i Hercegovine.
Doduše, ovaj pravac mogu koristiti i putnici iz pravca Zagreba i to oni koji žele da se duže voze i izbegnu eventualnu gužvu na trajektu ali time istovremeno rizikuju gužvu na auto putu i to na posebno neuralgičnoj tački – ispred tunela Sveti Rok.
Sa autoputa treba izaći na izlazu Posedarje i potom voziti još 20 km do ulaza na otok Pag tj. do impozantnog Paškog mosta koji je prošle godine proslavio svoj 50.rođendan!
Od Paškog mosta do grada Paga ima 22 km vožnje kroz turistički nešto manje zanimljiv predeo otoka.
Vozeći se kroz nekoliko usputnih sela, putnik je u prilici da uz put, kupi nešto od ovdašnjih lokalnih brendova -sir, travarica, čipka ili pak da proba nadaleko čuveno paško jagnje sa ražnja u nekom od restorana.
Impresivne su mnogobrojne vetrenjače koje se nižu gotovo celom dužinom puta ka gradu Pagu, sa desne strane pravca našeg kretanja.
Na brežuljcima koji se uzdižu iznad Velebitskog kanala, prostire se beskrajna bela šuma ovih monumentalnih građevina koje maksimalno koriste jake vetrove za stvaranje električne energije, pre svega buru koja je ovde sastavni deo velikog broja dana u godini.
Tako impresivne i moćne, deluju nesalomivo, ali je bura pre dve godine, pokazala svu svoju orkansku snagu i uspela da slomi vetrenjaču čija je težina 35 tona a vrednost čak 600 000 eura!
Od grada Paga počinje interesantniji i turistički značajno eksploatisaniji deo otoka.
Od Paga do Novalje ima 26 km a onda još 16 km do naše Jakišnice, što na kraju čini zbir od 64 km od Paškog mosta odnosno 84 km od auto puta.
Put je kvalitetan, ali leti zna da bude gužvi i kolona, tako da se dva sata vožnje, moraju kalkulisati u maršrutu.
Sada kada smo konačno došli do naše uvale, bilo koji od dva pravca da smo odabrali, možemo konačno da uživamo u njenoj nesvakidašnjoj pozitivnoj energiji.
Naselje Jakišnica koje se nalazi na zapadnoj strani otoka (gleda u otvoreno more i na otok Lošinj) nastalo je potkraj I svetskog rata i to od doseljenika iz naselja Stanišića i Gagera.
Do tada, niko nije živeo u priobalnom delu, jer bi preko zime bura i so pravili veliku štetu.
Asfaltni put do naselja se pravi tek osamdesetih i od tada kreće razvoj turizma.
U mestu postoji hotel ‘’Luna’’, koji je potpuno izmešten iz centralne uvale, tako da ima pojedinaca iz naše ekipe koje i posle trećeg letovanja ne da nisu videli hotel nego nisu ni znali da postoji ! Uz hotel, u mestu postoje samo porodične kuće i vile a broj apartmana uveliko prevazilazi broj stalnih stanovnika sela.
Pored spomenute prodavnice, gostima su na raspolaganju dva restorana, jedan kafić, šetalište i raznovrsne plaže – peščana, betonirana, šljunkovita i stenovita.
Od Novalje pa do kraja otoka na njegovoj severnoj strani, tačnije do mesta Tovarnele (koje je spojeno sa opštinskim središtem, mestom Lun) ima ukupno 20 km.
Sva naseljena mesta, plaže, kampovi i turistička infrastruktura, nalaze se na zapadnoj strani, strani koja gleda na pučinu.
Suprotna strana je znatno izloženija naletima bure te je stoga u potpunosti pusta i nenaseljena.
Jakišnica se smestila između Luna i Potočnice a na celom tom potezu ima dosta usamljenih uvala, plažica i nekoliko auto kampova.
Kako sve to pojedinačno izgleda, pisaću dogodine, kada istražim 😊
Mesto koje redovno posetimo svake godine je pomenuti Tovarnele.
To naselje koje u osnovi predstavlja turistički – apartmanski nastavak mesta Lun, nalazi se na krajnjoj severnoj tački otoka i tu je kraj, kako otoka tako i puta.
Sada već tradicionalno, odabere se jedno predveče kada cela naša ekipa ide na zajedničko uživanje u jednom od najimpresivnijih zalazaka sunca na Jadranu.
Naime, iz Tovarnela puca pogled na ceo Kvarner i na sve njegove otoke – sa desne strane nam je Rab, sa leve Lošinj a ispred Cres iza koga se naslućuje Krk.
Slike uvek govore bolje i lepše od reči a ceo prizor je toliko impresivan, da smo ove godine odlučili da baš na tom mestu snimimo jednu lepu dalmatinsku pesmu koju smo zajednički otpevali u čast našeg dugogodišnjeg prijateljstva, mora, sunca i ljubavi….
Lunjski maslinici (https://www.youtube.com/watch?time_continue=95&v=yA5ccUIlBqA) su ono po čemu je mesto Lun jedinstveno na otoku Pagu, ali i u svetu.
Među oko 80000 stabala maslina koliko ih ima na području Luna posebno se ističe oko 1500 stabala divlje masline (lat. Olea Oleaster) visokih 5-8 m i prečnika 20-80 cm.
Starost nekih maslina stručnjaci su procenili na oko 1500 godina!
Ovo područje divlje masline površine 24 hektara, jedino je takve vrste na Jadranu i jedno od tri lokaliteta takve vrste u svetu te stoga ima veliku botaničku vrednost.
Zbog svojih je karakteristika 1963. godine zaštićeno i proglašeno botaničkim rezervatom.
Lunsko maslinovo ulje je posebnog kvaliteta i smatra se jednim od najboljih na Jadranu.
Kada sam pisao o pravcima i načinima dolaska na Pag, spomenuo sam Novalju, ‘’glavni grad’’ severnog dela otoka i mesto koji nam služi kao mesto snabdevanja.
Prve godine našeg zajedničkog letovanja, ‘’priuštili’’ smo sebi večernju šetnju kroz mesto i jednoglasno zaključili da to više nećemo ponoviti.
U mestu vlada velika gužva, tačnije ogromna je frekventnost turista, uglavnom mladih ljudi iz svih delova Evrope, koji su tu u potrazi za danonoćnim provodom na obližnjoj plaži Zrće.
Atmosfera u gradu je kao u košnici, i da smo mlađi 20 godina možda bi uživali u celom tom cirkusu, ovako smo se iz ‘’izlaska’’ vratili sluđeni i frustrirani.
Ogromna je razlika između naše ‘’jakišničke nirvane’’ i novaljske gužve i haotičnosti, pa nam je ta nagla promena bila preagresivna.
Uglavnom, može se prošetati rivom na kojoj su načičkani raznorazni štandovi sa uvek sličnim morskim sadržajima, od maslinovog ulja, suvenira do ponude izleta.
Na jednom od molova pristaje Jadrolinijin katamaran koji jednom dnevno vozi iz Rijeke preko Raba do Novalje.
Ovo je možda i najelegantniji način dolaska na otok, posebno za one putnike koji ne nose puno prtljaga sa sobom.
Od ove godine je uvedena još jedna katamaranska linija, privatne kompanije G&V Line Iadera iz Zadra, koja povezuje Rijeku, grad Krk, Lopar na Rabu, Novalju i Zadar i sve to za 4 sata!
Za današnje moderne putnike koji će npr sleteti nekim jeftinim letom na riječki aerodrom, idealno rešenje za brzi transport do pojedinih atraktivnih jadranskih destinacija.
Novalja, na latinskom Navalis, u prevodu pristanište, bio je početkom naše ere značajna luka na putu od južnog Jadrana do prema antičkom gradu Aquileji, u blizini današnjeg Trsta.
Upravo iz tog perioda je i ovdašnja najveća zanimljivost – jedinstveni antički vodovod iz 1. veka, isklesan u živom kamenu.
Taj jedinstveni rimski akvedukt, u narodu zvan Talijanova buža, napajao je Novalju vodom iz novaljskog polja.
Vodovod je dug oko 1,2 km, maksimalne širine 60-70 cm i ima 9 otvora na površini, tzv. odiha.
Ulaz u vodovod nalazi se unutar Gradskog muzeja koji u sebi čuva deo novaljskog kulturnog i etnološkog nasljeđa.
Posetiocima je omogućen ulazak u rimski vodovod maksimalno do 70 m uz obaveznoo korištenje zaštitne opreme Gradskog muzeja.
Priču o ovoj novaljskoj atrakciji ne mogu ispratiti i fotografijama i to je samo još jedna stavka na spisku za dodatno istraživanje otoka koje planiram dogodine…
U samom centru mesta nalazi se gotička crkva Majke Božje od Ružarija, sa zanimljivim podnim mozaikom, a mi smo uspeli da uhvatimo par minuta uživanja u pesmi, koju je otpevala jedna od domaćih klapa, okupljena to veče u crkvenom predvorju.
Lutajući manje posećenim ulicama, uspeli smo da nabasamo na prodavnicu domaćeg (rinfuznog) vina, što je na celoj jadranskoj obali postala prava retkost, posebno nakon ulaska Hrvatske u EU i početka primene strogih pravila koje se odnose na ovu oblast.
Sa nostalgijom se sećamo vremena kada je praktično svaka kuća imala prodaju svoga vina, i da mi je tada neko rekao da ću na more nositi i vino od kuće, zasigurno bih ga proglasio za ludaka….
Nizu raznih paških nelogičnosti, možemo pridodati još jednu – na otoku čuvenom po ovcama tačnije jagnjetini, na prste jedne ruke se mogu izbrojati restorani gde možete probati jagnjetinu sa ražnja a neko će vam usput ‘’prišapnuti’’ i to da se možda sa jednim prstom mogu izbrojati lokali gde je ta servirana jagnjetina, originalna – domaća.
Nas su u konobi ‘’Matulo’’ prilično uverljivo ubedili da je njihova domaća, a i da nije nismo imali izbora – toga dana to je bila i jedina koja se u celom mestu mogla probati!
Domaća ili ne, bila je savršena, tako da smo zaista i prste polizali, no cena od 230 kn za kg je previsoka da bi smo to u dogledno vreme ponovili.
Ovo je bila posebna prilika, sa puno ‘’debitanata’’ na ovom gastronomskom terenu, tako da je probati pašku janjetinu na Pagu na neki način bio imperativ i investicija u hedonističku doživotnu uspomenu.
O plaži Zrće, toj ‘’hrvatskoj Ibici’’ kako je često nazivaju, verovatno postoji more zanimljivih blogova i nadasve korisnijih informacija za brojne konzumente danonoćnih ludih provoda, ovde ću samo za ‘’nas starije’’ spomenuti da je interesantno doći u neko ‘’gluvo doba’’ oko 13-14h, kada je najmanja gužva i upoznati se sa tim turističkim ali i sociološkim fenomenom, bez puno mentalnog napora.
Sama plaža je fenomenalna, sitan šljunak i biserno more, pa je kupanje bilo pravo uživanje, no kao i na većini paških plaža, jedina mana je nedostatak prirodne hladovine.
Kratkom šetnjom stekao sam uvid u sve veću maštovitost i kreativnost dizajnera klupskih prostora, tu zaista ima svega i svačega a naježim se na pomisao kako sve to zajedno noću izgleda kada nagrnu hiljade ljudi i kada zagrmi iz svih raspoloživih zvučnika.
Cene su strahovito visoke u odnosu na neki prosek koji vlada na ‘’normalnim’’ mestima a ovde me je posebno zadivio kurs od 1e za samo 6,80kn !
Osim na par mesta u Novalji, kurs ispod 7kn za 1euro nisam nigde i nikad video u celoj Hrvatskoj u poslednjih 20 godina, tako da ako ovo neko pročita a baš ima potrebu za promenom valuta u Novalji – poslovnica Fine na gradskoj rivi, jedino mesto sa povoljnim kursom!
Tačka na kojoj velika većina turista obavezno zastane je Gradac, vidikovac koji se nalazi na putu između Novalje i grada Paga na njegovom zapadnom izlazu.
Osim grada Paga koji se vidi ‘’kao na dlanu’’, pogled nam doseže preko celog zaliva, skroz do surovih vrhova Velebita.
Fotografisanje na ovom mestu je na neki način ‘’obaveza’’ – ko se ovde nije fotkao, taj kao da na Pagu bio nije 😊
Grad Pag sačinjava 11 naseljenih mesta, Bošana, Dinjiška, Gorica, Košljun, Miškovići, Pag, Smokvica, Stara Vas, Šimuni, Vlašići i Vrčići.
Prema poslednjem popisu stanovništva, na području Grada Paga živi 3846 stanovnika a u samom mestu Pag 2849.
Više o istoriji ovog istorijsko-kulturno najzanimljivijeg mesta na otoku može se ovde pročitati – https://www.pag.hr/index.php/gradska-uprava/povjest-paga?fbclid=IwAR3uqe3xcc-9y1hl_7tBr_OW40Xm3orfubx0eVf3WH4OmTOr1KtwqDeIX4M
Grad se smestio pri samom kraju dubokog zaliva a stari deo mesta – istorijsko jezgro, sa drugom stranom zaliva i malim poluostrvom Prosika, povezuje atraktivan pešački mostić Katine, koji predstavlja repliku starog mletačkog mosta iz 1737.godine.
Na poluostvru Prosika nalazi se i istoimena gradska plaža a u njegovom zaleđu, sve do kraja zaliva , prostire se čuvena paška solana, koja se smatra najstarijom i najvećom na istočnoj strani Jadrana.
Na dva mesta, bazeni solane su premošteni, kako bi se saobraćaj odvijao bez dodira sa starom gradskom jezgrom.
Za parkiranje je najbolje odabrati besplatan parking ispred tržnog centra Plodine, ako tamo nema mesta onda se može parkirati pored gradske tržnice, no taj je parking pod naplatom.
Već sam napomenuo da mi se grad Pag mnogo više sviđa od Novalje, stara gradska jezgra je zaista impresivna, nema toliko gužve po ulicama pa šetnja može biti zaista ugodna.
Na glavnom gradskom trgu dominira građevina Zborne crkve Uznesenja Blažene Djevice Marije, a nasuprot nje je Knežev dvor iz 15.veka
Šetnju uzanim kamenim ulicama nastavili smo krećući se od trga nalevo u pravcu starih gradskih zidina i čuvene kule Skrivanat , jedine preživele od nekadašnjih 9 odbrambenih gradskih kula.
U blizini se nalazi i Benediktanski samostan kao i crkva Svetog Jurja.
Gradska riva, prepuna kafića, restorana, poslastičarnica, suvenira, izletničkih brodova, zgodno je mesto za predah.
U blizini grada Paga nalaze se još dve turističke zanimljive tačke, koje su takođe na mojoj listi planiranih obilazaka za iduću godinu, a to su Stari grad Pag, prvobitna ovdašnja naseobina a današnje bogato arheološko nalazište i svetilište, kao i mermerni spomenik na mestu gde prolazi 15.meridijan .
Nastavak storije o Pagu sledi već za 9 meseci, i jedva čekam da ga napišem 😊
