Odisejeva špilja – tirkizni raj na otoku Mljetu

Nakon nekoliko godina planiranja, zakazivanja pa otkazivanja putovanja na otok Mljet, stiglo je i leto 2022. u kome je konačno realizovana moja davnašnja želja da jedan deo godišnjeg odmora provedemo na ovom, verovatno najlepšem, jadranskom otoku na kom smo bili.

Svakako da ću uskoro napisati detaljan blog o svim zanimljivostima i lepotama Mljeta sa kojima smo uspeli da se sretnemo, a ovde ćemo ispričati kratku priču o jednoj od najvećih prirodnih atrakcija otoka.

Još kada ta prirodna atrakcija ima ‘’podlogu’’ u jednom od najpoznatijih starogrčkih epova, dobijemo nešto što je ‘’must see’’ za svakog ko dođe na otok.

Uglavnom, grčki pesnik Homer glavnog junaka svog čuvenog dela ‘’Odiseja’’, ‘’zarobio’’ je upravo na ovom fantastičnom mestu.

Odisej, vraćajući se sa jednog od svojih brojnih putovanja, doživljava brodolom kada mu se brod razbije usled udara u oštre stene hridi Ogiran i biva primoran da pliva do najbližeg kopna, kako bi sebi sačuvao život.

Podivljalo more odjednom otvara rupu u zemlji pred Odisejom u koju on uplivava i time se spašava.

To je ustvari bio ulaz u špilju/pećinu u kojoj će Odisej provesti narednih 7 godina u ljubavnom zanosu sa nimfom Kalipso, iz čijeg će zagrljaja uspeti da se iščupa tek nakon intervencije vrhovnog šefa, boga Zevsa 🙂

Odisej sebi gradi splav i odlazi iz špilje ka svojoj rodnoj Itaci, a u nju se useljava jedan drugi zanimljivi lik – sredozemna medvedica !

Naime, pećina je dugi niz godina bila prirodno stanište ovog, jednog od najređih, sisara na svetu.

Danas, posebno tokom leta, glavni ‘’stanovnici’’ su brojni turisti koji pristižu (bukvalno) iz svih krajeva Evrope, pa i šire.

Gde se nalazi Odisejeva špilja?

Babino polje je najveće i jedno od najstarijih mesta na otoku, nalazi se u njegovom središnjem delu, udaljeno 8 km od trajektne luke u Sobri i 22 km od mesta Pomena u koji pristiže najveći broj izletničkih brodova sa Korčule i Pelješca.

Ovo mesto je smešteno na brežuljku, vazdušno udaljenom oko 1km od mora, uz glavni otočni put.

Špilja se nalazi tačno ispod sela, a između su brojni vinogradi i maslinici.

Kako se dolazi do Odisejeve špilje?

Najlepši način je svakako da imate svoj brodić kojeg ‘’parkirate’’ ispred i to je to.

Drugi način je da uspete da pronađete neki izletnički brodić sa kojim biste uradili nešto slično, no tu je situacija već komplikovanija, jer ponuda gotovo da nema, ili ako ih ima one su poprilično skupe.

Mi smo čuli da hotel ‘’Odisej’’ u Pomeni organizuje takvu vrstu izleta, no kada smo ih nazvali za više informacija, rekli su da te sedmice nema izleta jer nije bilo dovoljno zainteresovanih.

Dakle, ostaje još opcija pešačenja sa ili bez kombinacije sa vožnjom autom.

I, na ovoj temi smo imali jako lep primer koliko se ljudi odnosno njihovi lični doživljaji istoga, međusobno mogu drastično razlikovati.

U moru tekstova, saveta, predočavanja iskustava na internetu, na dosta mesta su se pojavljivali pomalo dramatični prikazi tipa ‘’jako naporna, strma i opasna staza’’, ‘’špilja je skoro nepristupačna’’, ‘’oštre stene i jeziv uspon’’ i sve tako nekako.

A na licu mesta, nešto sasvim drugačije !

Ko je iole pokretan i sa slabijom kondicijom, veoma lako i brzo će stići do špilje, uz normalnu količinu opreza i koncentracije.

Ukoliko se odlučite da skroz idete peške, putokazi od samog centra mesta, pa kasnije i od najvećeg marketa na celom otoku (‘’Tommy’’) vode vas gotovo pravolinijski, kroz pomenute maslinike, šumarke i vinograde do špilje.

Na putokazima piše da je od centra mesta do cilja potrebno sat vremena pešačenja.

Kombinacija sa autom, koju smo mi odabrali, malo je komplikovanija za objasniti, no pokušaću.

Glavni je problem što ne postoji putokaz za kolski pristup, te je glavni orijentir za mesto gde trebate skrenuti sa glavnog puta putokaz za Knežev dvor.

Radi se o nekadašnjem sedištu mletačkih knezova iz perioda kada je Mljet bio pod Dubrovačkom republikom.

To je obična, danas privatna, klasična otočka kuća, ni po čemu karakteristična i upadljiva.

Odmah nakon silaska sa glavnog puta je kratka i veoma oštra nizbrdica, a potom solidan, ali i veoma uzak put koji vodi do mesnog groblja i ostataka najstarije otočke crkve Svetog Pankracija te crkve Svetog Vlaha.

Kod nje treba skrenuti oštro nadesno na makadamski put i nastaviti njime (polako zbog neravnina) nekih 600 metara do jednog proširenja gde se auto ostavlja i u nastavak avanture kreće peške.

Pred nama je odlična, stepenasta, betonirana staza u dužini od oko 250 metara koja na samom kraju, nadomak špilje prestaje i odatle se pažljivo spuštate između manjih ili većih stena do same špilje.

Nama je za spuštanje trebalo 10 minuta, a za povratak (precizno smo merili) 13 minuta, dakle nešto što se zaista ne može smatrati spektakularnim naporom.

Zbog ovog stenovitog dela, iskrena je preporuka da za pešačenje obujete patike.

Obzirom da na celom prostoru, na stenama ispred špilje ne postoji hladovina, druga je preporuka da se ponese neka kapa, marama, šešir kako bi se zaštitili od jakog sunca.

Najveći broj ljudi posećuje špilju oko podneva jer zbog smera sunčevih zraka u tom delu dana, boje u špilji su najatraktivnije, ali je tada i sunce najjače.

Što zbog jakog sunca, što zbog poprilične gužve koja vlada pred špiljom ( samo 3-4 brodića su bila usidrena ispred uz neprestanu cirkulaciju ‘’pešaka’’), nema uslova za preterano zadržavanje.

Kada stvari uspete da smestite negde na stenama, sledi fotografisanje, kupanje i plivanje unutar same špilje.

Za ulazak u more postoje dve opcije – atraktivnija koja podrazumeva skakanje sa stena (nivoi su na različitim visinama, Dario je skočio sa 3,5 metra, ja sam mu se pridružio na nešto nižoj tački 🙂 ) ili prići preko ravnijih stena do samog mora (postoji uže koje pomaže prilikom izlaska).

Celokupan ambijent sa modrim morem i oštrim belim stenama koje se izdižu iznad mračne i mistične pećine je zaista fascinantan i nezaboravan.

Obzirom da je visina pećinskog svoda iznad nivoa mora između 1 i 1,5 metra, poželjno je da dan vaše posete bude bez ozbiljnijih valova/talasa.

Dubina mora u špilji je između 8 i 10 metara, a dužina tunela je oko 20 metara.

Na drugoj strani špilje moguće je izaći na kopno koje je okruženo izuzetno visokim stenama i sa uzanim otvorom ka nebeskom svodu.

Imam utisak da je u ovu provaliju nekada bilo moguće spustiti se peške i time špilji prići sa kontra strane, ali da se ta staza u međuvremenu urušila.

Plivajući kroz špilju, u moru beskrajno lepih nijansi tirkizne boje (zahvaljujući sunčevim zracima koji baš oko podneva prodiru kroz dva bočna otvora), okruženi tamnim i oštrim zidovima, svo vreme imate utisak da ste učesnik nekog avanturističkog filma!

Nakon što se dobro naplivate, naskačete i islikate, utočište od vreline i meteža koji vlada na stenama možete naći u lokalu sa najlepšim pogledom na otoku, napravljenim u svojevrsnom ‘’robinzonskom’’ stilu.

Utisak da se nalazite zaista na posebnom mestu, dodatno pojačava atmosfera za koju je ponajviše zaslužan konobar ( da li i vlasnik ? ) ovog lokala u koji kada sednete, okruženi svom tom lepotom, svi problemi na svetu jednostavno prestaju da postoje…

Naš domaćin Krešo, ex Osječanin, na pitanje u kom mestu živi, odgovara kratko – ‘’Nisam u mestu…’’

Život u osami, zdravo prirodno okruženje, bez svakodnevnih urbanih stresova, sve cool i opušteno.

Svojim stavom podsetio me je na lik iz filma ‘’Mi nismo anđeli’’, kojeg je tumačio pokojni Dragan Maksimović.

Osim što se možete osvežiti nekim pićem (zamerka – imaju samo ‘’malo’’ pivo !), ovde možete kupiti neki interesantan ‘’hand made’’ suvenir i pogledati malu umetničku postavku.

Moja sreća i zadovoljstvo što smo posetili ovo mesto je ogromna, posebno kada se setim naših dilema da li se uopšte upustiti u avanturu.

Ko nije video Mljet, taj niije video ništa, a ko nije video Odisejevu špilju, taj nije video Mljet !