October 2, 2022

Tekija u Blagaju, mistična lepota u srcu Hercegovine

Hercegovina, kao idealan spoj prirodnih lepota i bogatog kulturno – istorijskog nasleđa, mediteranske klime i fantastične gastronomske – vinske ponude, predstavlja ozbiljnu turističku destinaciju za čije istraživanje je potrebno dosta vremena.

No, sa dobro osmišljenim planom puta, moguće je Hercegovinu solidno upoznati i ako je trasiramo kao tranzitnu destinaciju, koristeći svako novo putovanje za neka nova i drugačija lutanja i istraživanja.

Kako je naša ideja da to dugoočekivano letovanje maksimalno iskoristimo, a ne da nam se prvi ‘’dan na moru’’ svede na ‘’dan u putu’’, onda se na put polazi dan ranije i negde, što bliže morskoj destinaciji, se prenoći i istraže lokalne atrakcije i zanimljivosti.

Za putovanja na južni Jadran (dubrovačko područje, Pelješac, otoci Korčula i Mljet…) i dobar deo Makarske rivijere, logičan i najkraći pravac vodi putem Sarajevo – Konjic – Jablanica – Mostar, pa sad u zavisnosti od smera ili Stolac – Neum, ili Metković – Pelješki most, ili neki od prelaza između Međugorja i Ljubuškog ka srednjem Jadranu.

Uglavnom, nakon posete Konjicu i Titovom bunkeru, tradicionalnog jagnjećeg pečenja na Jablanici, dan završavamo u Blagaju koji je izabran za ovogodišnju ‘’bazu nultog dana’’ našeg putovanja.

Blagaj, mestašce od nekih 2500 stanovnika, šćućureno u prelepom prirodnom okruženju kojeg sačinjavaju reka Buna sa okolnim brdima i brežuljcima, udaljeno je od Mostara samo 7 km.

Reka Buna, njegova najveća prirodna atrakcija, leva je pritoka Neretve (ušće je 15 km južno od Mostara), a dužina joj je samo 9 km.

Njeno vrelo se nalazi unutar duboke pećine pored koje se nalazi čuvena blagajska tekija, a pre samog izvora Buna teče pod zemljom čitavih 19 kilometara.

Na Buni se nalazi mrestilište i uzgajališe pastrmke, okolina je pogodna za uzgoj voća, povrća i vinove loze, dok je u turističkom segmentu njena obala postala dom za nekoliko kampova i brojne apratmane i pansione.

Uzgajalište pastrmke

Usled veoma niske temperature vode, veoma je prijatno boraviti u njenoj blizini, pravo osveženje za vrele hercegovačke dane.

Smeštaj smo našli preko bookinga i bili više nego zadovoljni.

Vila Bašić – kuća iznad Bune, sa divnim pogledom, ogroman apartman sa tri spavaće sobe, velikom dnevnom sobom i kuhinjom, dva toaleta i kupatilo, terasa i nadasve susretljivi domaćini, sve to zajedno 57e za nas sedmoro.

Obzirom da smo u Blagaj stigli relativno kasno i da je vreme tog prvog dana našeg puta bilo prilično loše (tek pred kraj dana je došlo do razvedravanja), odlučili smo da Tekiju posetimo sutradan odmah po otvaranju, a da se za početak malo prošetamo samim mestom.

Od centra mesta do Tekije ima 1km, koji možete preći automobilom ili šetnjom uz reku Bunu.

Mi smo se parkirali pred samim ulazom u kompleks, što navodno nije dozvoljeno zbog gomile štandova sa suvenirima i raznim prehrembenim proizvodima, koji obzirom na naš rani dolazak još uvek nisu bili otvoreni.

Zvaničan parking koji se plaća 2 KM je udaljen nekoliko destina metara.

Ulaznica košta 10 KM, na ulazu u unutrašnji deo objekta izuva se obuća, dok su žene u obavezi da imaju dugačku suknju i pokrivenu glavu, u slučaju da to ne poseduju ljubazna domaćica će im dati ‘’službenu odoru’’ koja se odmah nakon korištenja odlaže i šalje na pranje i dezinfekciju.

Ne postoji tačan podatak kada je Tekija nastala, pretpostavka je u XV veku, no zna se da ju je sagradio Ačik paša čiji se mezar (grob) može videti u samoj tekiji.

Šta je to Tekija?

Jedna od definicija kaže da su to mesta ili građevine gde se okupljaju pripadnici jednog od tarikata – sistem obreda za duhovno uzdizanje zajednice u raznim mističnim (derviškim) redovima, a učenje koje se razvilo u tarikatima nazvano je sufizam.

Ko su derviši ?

Derviš (što znači siromašan) zvao se siromah koji se odricao svih dobara i bogatstava da bi živeo jednostavno,

Derviši su se u znak asketizma odevali u suf- bele oskudne i jednostavne haljetke.

Praktikovali su pomenuti sufizam – mistični aspekt islama, način  života koji teži ka Božijem jedinstvu i prisustvu delovanjem kroz ljubav, asketizam (odricanje od strasti i telesnih prohteva).

Za ova objašnjenja morao sam malo prosurfovati po netu, naime na licu mesta ne postoji neko ko bi posetioce pobliže upoznao sa detaljima, naravno ako dolazite bez organizovane turističke grupe.

U samoj tekiji, jednospratnoj građevini sagrađenoj iznad Bune i ‘’naslonjenoj’’ na oštre i visoke stene, mogu se razgledati prostorije za derviše – sobe za boravak, gostinska soba i hamam (kupatilo) sa zanimljivo ukrašenim plafonom.

Sve zajedno je jako lepo uređeno i održavano, a vreme koje je potrebno za obilazak je relativno kratko.

Za one koji imaju više vremena, preporuka je da se provozaju čamcem (cena 4 KM po osobi) unutar pećine u kojoj se nalazi vrelo Bune i koja predstavlja pravi izazov za ronioce iz raznih krajeva sveta, koji ovde dolaze u želji da istraže koliko je zaista dubok izvor reke, no zbog jačine struja, to je do sada bila ‘’nemoguća misija’’.

Na suprotnoj strani od Tekije, nalazi se restoran sa predivnom terasom iznad Bune, idealno mesto za predah i uživanje u spokojnoj atmosferi kojim ovo mesto odiše.

Sa te strane moguće je obalom doći veoma bliu ulaza u pećinu, a i pogled na samu Tekiju je odavde najlepši.

Dakle, ukoliko prolazite ovim krajevima, obavezno dođite u Blagaj, poseta vam neće oduzeti puno vremena, a ponećete sa sobom jedno zaista nesvakidašnje lepo iskustvo.

Ono što mi nismo stigli da posetimo (eto razloga za ponovni dolazak), a ne mogu ovde da ne pomenem je Tvrđava Blagaj, poznatija kao Šćepan grad.

Visoko, na vrhu brda iznad Blagaja, nalazi se tvrđava čiji temelji datiraju još iz ilirskog perioda, a ostaci danas vidljivi su iz vremena hercega Stefana Vukčić Kosača i ovde rođene posljednje bosanske kraljice Katarine Kosače –Kotromanić (srednji vek).

Fotografija preuzeta sa: https://kasadoo.com/sr/bosna-i-hercegovina/mostar/znamenitosti/tvrdjava-blagaj

Tvrđava se nalazi na 310 metara nadmorske visine i kažu (a ja im verujem) da je pogled sa nje nezaboravan na Blagaj, Bunu i dolinu Neretve.

One thought on “Tekija u Blagaju, mistična lepota u srcu Hercegovine

Leave a Reply

Your email address will not be published.