Zanimljiv dan na osječkoj Tvrđi – Muzej školjaka i vodenog svijeta, Muzej Slavonije i početak Adventa

U mom, nedavno objavljenom, blogu posvećenom šarmantnoj slavonskoj prestonici, opisao sam sve zanimljivosti i turističke atrakcije koje sam obišao dolazivši godinama u Osijek uz ogradu da je još dosta toga ostalo da se vidi i doživi.

Prvi, ovogodišnji, decembarski vikend bio je idealna prilika za ‘’nadogradnju’’ lepih uspomena koje me vežu za taj divni grad uz Dravu, pa smo se tako Dario i ja, nakon duge i burne noći provedene u slavljeničkoj atmosferi kod naših dragih prijatelja, uputili, u prohladno subotnje prepodne, na čuvenu Tvrđu.

U pomenutom blogu sam opširnije pisao o ovom, možda i najpoznatijem, simbolu grada Osijeka, pa se neću ponavljati.

Naša prva destinacija, Muzej školjaka i vodenog svijeta, nalazi se u severoistočnom delu Tvrđe, u blizini Vodenih vrata.

Kako čovek stari, sve ga manje stvari, događaja i situacija može iznenaditi i impresionirati, no kada se to ipak dogodi onda je i intezitet doživljaja znatno veći, a to se meni upravo dogodilo prilikom obilaska ove fascinantne zbirke.

Naravno da je podatak da je u muzeju izloženo oko 100 000 školjaka, puževa, korala, morskih sunđera, neobičnih riba, ajkula itd. sam po sebi fascinantan, no spoznaja da je to samo 10% od celokupne zbirke, definitivno ostavlja posetioce bez daha.

No, svega toga ne bi bilo da ne postoji nesvakidašnja energija, upornost, volja i ogromna ljubav koju je gospodin Vladimir Filipović, glavni ‘’krivac’’ za ovaj projekat, uložio u preko šest decenija istraživanja, proučavanja, prikupljanja i lutanja po svim morskim (pa i rečnim) prostranstvima ove naše planete.

Gospodin Vladimir zajedno sa suprugom Mandicom kroz udruženje ‘’Gloria Maris’’ , osnivač je i glavni kustos muzeja kojeg su novinari Lonley Planeta, uvrstili u svoj, jedan od svetski najvažnijih, turističkih vodiča.

Ono što posebno imponuje je Vladimirova želja i volja za novim znanjima koja je i posle 60 godina možda i veća nego na početku ove neobične životne priče.

Bez obzira da li se radi o pojedinačnoj ili grupnoj poseti, ovaj simpatični bračni par će vas obasuti sa neverovatom količinom informacija i zanimljivih priča i podataka, pa ukoliko vas interesuje ova tema, moja prva preporuka je da vašu posetu dogovorite i da za nju odvojite minimalno tri sata.

Mi nismo imali toliko vremena, pa ćemo posetu morati ponoviti i unapred joj se radujem, s tim da bih naredni put neke od informacija čak i zapisao jer ih je nemoguće sve zapamtiti.

Muzej je otvoren utorkom, sredom i petkom u periodu između 10 i 16h, četvrtkom radi od 10h do 20h, a za vikend radno vreme je od 10h do 13h.

Cena ulaznice je 5 eura, osnovnoškolci i srednješkolci plaćaju 4 eura, a klinci iz vrtića 2 eura.

Telefon za kontakt je +385 31 322 9077.

Osim po tome što svaki posetilac uz kupljenu ulaznicu dobija i stručno vodstvo, ovaj muzej je jedinstven po tome što je po broju primeraka najveći u Hrvatskoj i u ovom delu Evrope, a njegov sadržaj je potpuno nestandardan za kopneni deo neke države jer se ovakve izložbe uglavnom realizuju u gradovima na moru.

Svakako da su priče iz morskih dubina najatraktivnije, no ne treba zanemariti deo izložbe posvećen predstavnicima kopnenih i slatkovodnih mekušaca sa ovog našeg područja – Dunav, Drava, Kopački rit, i ova postavka se nalazi odmah nakon ulaza u muzej.

Za nas koji smo sve više okrenuti ka Dunavu, Tisi, Savi i drugim vodama koje nas okružuju, i na kojima se trudimo da provodimo što više vremena u pecanju, plovidbi, kupanju itd. možda je ovaj segment zbirke čak i korisniji.

Udruženje Gloria maris (‘’Slava moru’’) dobilo je naziv prema najređem pužu na planeti (Conus gloriamaris), koji svojim izgledom asocira na kornet sladoleda i izuzetno je opasan po čovekov život.

U muzeju postoji čitava vitrina u kojoj se nalaze primerci najopasnijih morskih stvorenja, a u tu ekipu uopšte ne spada ajkula tj. morski pas što bi mnogi pomislili.

Uglavnom se radi o minijaturnim stvorenjima, pa tu shvatite ispravnost one stare izreke koja kaže da se otrov uvek pakuje u maloj flašici.

Ajkule napadaju samo kada osete miris krvi, i to samo neke vrste.

Posebno je zanimljiva priča o njihovom jako izraženom imunitetu – naučnici su im ušpricali stanice karcinoma i nisu uspeli izazvati bolest!

Kada bi nam tajna njihovog imuniteta bila dostupna, čovek bi mogao kvalitetnije i duže živeti.

Videli smo kako izgleda zub Megalodona, davnog ajkulinog pretka, a podatak da su ove životinje mogle biti dugačke od 15 pa do čak 40 metara, zvuči zastrašujuće.

Obzirom da se većina nas sa ovih prostora kupa u Jadranskom moru, usputna informacija je da ako već razmišljamo šta je tamo najopasnije, to nisu ajkule nego riba zvana murina, koja izgleda kao zmija i koja posebno voli da ‘’gricne’’ one koji rone na dah.

U mnoštvu zanimljivih priča koje smo čuli da pomenem i onu oko školjke nautilus.

Upravo ova školjka koja izgleda i ponaša se kao podmornica i prema kojoj su ljudi napravili podmornicu, bila je inspiracija i motivacija Vladimiru da započne svoj višedecenijski kolekcionarski opus.

Zanimljiva je priča oko toga kako nastaju biseri  – kada u školjku uđe zrnce peska to kod nje izaziva bol i nelagodnost i kao odbrambeni mehanizam javlja se sluz (sedef) kojom školjka oblaže pesak i nakon godinu dana od tog spoja nastaje biser.

Za kraj priče o ovom muzeju, malo romantike 😊

Vrsta morskog sunđera koji se zove Venerina korpa koja predstavlja svojevrsno ljubavno gnezdo za male, sveže ‘’venčane’’, rakove koji se  tu zatvore da bi se voleli, a kasnije njegove bebe račići izlaze napolje kroz rupice na korpi.

I, tako, rastali smo se domaćinima uz obećanje da ćemo se prvom prilikom vratiti i nastaviti uživanje u novim spoznajama i zanimljivim pričama.

Jedan od najlepših i najposećenijih Adventa, u ovim krajevima, održava se upravo u Osijeku, a u pozitivnu i veselu atmosferu imali smo uvid pred kraj prošle godine, kada smo na centralnom trgu Tvrđe proveli jedno izuzetno prijatno decembarsko veče.

Ovogodišnji osječki Advent upravo je započeo tog dana kada smo mi bili u poseti muzeju, s tim da mu je koncept, odnosno raspored štandova i bina, drugačiji nego prošle godine, pa se ceo događaj ‘’razbacao’’ po Franjevačkoj i ulici Josipa Bosendorfera, te Trgu Jurja Križanića, dok je na centralnom, Trgu Svetog Trojstva kao glavna atrakcija ostao panoramaski kotač/točak kojeg smo morali da ‘’probamo’’, posebno jer važi za najveći u celoj Hrvatskoj.

Fantastičan pogled i uzbudljiva putanja kojom se do njega stiže, lep dan i sjajne fotke, sve to stoji, no ipak mislim da je cena za ovu ‘’avanturu’’ previsoka.

Svakako da su večernji časovi puno zanimljiviji za ovakvu vrstu manifestacije, i po prvobitnom planu trebali smo Advent da posetimo i u tom šarenijem i veselijem terminu, no na putu realizacije naših planova isprečila se neočekivana ‘’prepreka’’ – fudbalska utakmica Osijek-Rijeka.

Niko u ekipi nije fanatični navijač niti ide redovno na utakmice, no ovde se pružila prilika da naši klinci po prvi put odu na stadion i na neku fudbalsku utakmicu, a da svi zajedno vidimo kako izgleda jedan nov, moderan i lep stadion.

‘’Opus Arena’’ je prelepo sportsko zdanje otvoreno početkom leta ove godine, posle pet godina gradnje.

Nalazi se u delu grada uz Dravu koji se zove ‘’Pampas’’, poznat i kao lokacija strelišta i hipodroma.

Kapacitet stadiona je 13 005 sedećih mesta, dom je NK Osijek koji je tu prešao nakon decenija provedenih u Gradskom vrtu.

Kvalitet same utakmice je bio ispod svakog nivoa, definitivno je fudbal koji se igra na ex YU prostorima na granici gledljivosti, te je rezultat od 0:0 najbolja ilustracija viđenog na terenu.

Možda, da krenem u kladioncu – u poslednjih 20 godina moji odlasci na stadion su motivisani isključivo turističko – drugarskim razlozima, pa sam tako imao priliku da gledam madridski Real sa sve Zidanom, Ronaldom (starijim), Bekamom i Figom protiv Partizana, čuveni sarajevski derbi između Želje i Sarajeva na Koševu, proslavu 100 godina FK Željezničar uz utakmicu protiv Veleža na Grbavici, i sve ove utakmice su završene istim rezultatom – 0:0!

Uz tu silnu dosadu uspeli smo poprilično da se smrznemo, pa je uz kišu koja je krenula da pada  tokom utakmice, sve to zajedno uticalo na odluku da se odustane od večernje posete Adventu, na moju veliku žalost.

Usled promene planova, poseta Muzeju Slavonije, još jedan ‘’dug’’ iz prethodnih dolazaka, morala je da se ubrza.

Muzej Slavonije smešten je u najstarijoj baroknoj zgradi na celoj Tvrđi i predstavlja svojevrsnog čuvara baštine Osijeka i njegove okoline.

Nalazi se na adresi Trg Svetog Trojstva 6 u zgradi nekadašnjeg Gradskog magistrata, a korisna informacija za sve zainteresovane je da se subotom ulaz ne naplaćuje.

Muzej je otvoren od utorka do subote u vremenu između 10h i 18h.

Po veličini fundusa Muzej Slavonije spada u među najznačajnije u Hrvatskoj, a obzirom da je osnovan daleke 1877. godine, svakako je i jedan od najstarijih.

Muzejska građa podeljena je u 150 zbirki kulturno-istorijskog, etnološkog, numizmatičkog, arheološkog, tehničkog, te odelenja prirodnih nauka, likovnih i primenjenih umetnosti i muzejske biblioteke.

Poseban značaj ima zavičajna zbirka Essekiana koja obuhvata štampane stvari od početka štamparske delatnosti u Osijeku kroz kojih se stiče uvid u kulturni, društveni, prosvetni i književni razvoj grada.

Tri su stalne postavke u muzeju – “Lapidarij”, “Prapovijest” i “Seoba naroda i srednji vijek”, a uz njih permanentno se priređuju radionice, koncerti i privremene izložbe.

U vreme kada smo mi posetili muzej, aktuelne su bile izložbe ‘’Molovanje i farbanje’’ (prikaz tradicionalnog umeća farbanja tekstila duž cele Slavonije, Baranje i Bačke) i ‘’MUO u Slavoniji – Slavonija u MUO’’ (predstavljanje  predmeta iz četrnaest zbirki Muzeja za umjetnost i obrt iz Zagreba).

Kako sada stvari stoje, uskoro bi put trebao ponovo da nas nanese u Osijek, pa će to biti nova prilika i za posetu nekadašnjem dvorcu Tikveš u Kopačkom ritu koji je u međuvremenu pretvoren u savremen posjetiteljsko – edukativni centar, a do kojeg nismo uspeli (zbog prokletog nogometa 😊 ) stići tokom ovog našeg istraživačkog dana.

Do tada, želim ponovo da preporučim Osijek kao veoma interesantnu destinaciju bogatu različitim sadržajima, a vesela adventska atmosfera možda je primarni motiv da ta poseta usledi što pre, tokom ovih malo preostalih ovogodišnjih dana.