Prvomajsko – uskršnja balkanska turneja – V deo (Vergina – Muzej kraljevskih grobnica)

Ove godine su se prvomajski i uskršnji praznici savršeno nadovezali i omogućili niz od šest neradnih dana, idealnih za jedno ozbiljnije putovanje.

Odlučio sam se za ‘’put na jug’’ – moj Dario nikada ranije nije bio u Makedoniji i Grčkoj, čak ni supruga i ja nikada zajedno nismo išli u Grčku, nije predaleko i nije preskupo, dakle kockice za mini balkansku turneju su se lagano sklapale.

Priču o celom putovanju podeliću na nekoliko posebnih blogova, a u ovom uvodu ću samo još navesti sadržaj putovanja po danima.

1. dan

Novi Sad – Niš

• dan

Niš – manastir Prohor Pčinjski – Skoplje – Dojransko jezero

• dan

Dojransko jezero – Solun

• dan

Solun – Vergina (kraljevske grobnice) – Meteori – Xirolimni

• dan

Xirolimni – Kastoria – Podgradec (Albanija) – Ohrid

• dan

Ohrid – Sveti Naum – Prespansko jezero – Ohrid

• dan

Ohrid – Novi Sad

U prvom blogu sa ovog putovanja možete pročitati šta smo sve uspeli da vidimo u Nišu i kako smo izbegavajući gužvu na granici posetili manastir Prohor Pčinjski, u drugom provodimo  popodne u Skoplju, a u trećem malo odmaramo na Dojranskom jezeru.

Prvomajsko – uskršnja balkanska turneja – I deo (Niš + Prohor Pčinjski)

Prvomajsko – uskršnja balkanska turneja – II deo (Skoplje)

Prvomajsko – uskršnja balkanska turneja – III deo (Dojransko jezero)

Četvrti nastavak rezervisan je za priču o Solunu, a u ovom, petom, nastavljamo putovanje po Grčkoj i idemo u posetu Vergini, svetski poznatom arheološkom nalazištu i muzeju.

Prvomajsko – uskršnja balkanska turneja – IV deo (Solun)

Po prvobitnom planu, četvrti dan naše balkanske turneje bio je rezervisan za put od Soluna do Meteora, njihovo razgledanje, i odlazak do mesta Xirolimni, gde smo prenoćili pred nastavak putovanja prema Albaniji i Makedoniji.

No, od prijatelja koji mnogo bolje poznaju zanimljive sadržaje ovog dela Grčke bio sam blagovremeno ‘’upozoren’’ da kada već tuda prolazimo, obavezno svratimo do Vergine, svetski poznatog arheološkog nalazišta.

Vergina se nalazi 70 km zapadno od Soluna, a od silaska sa auto puta do odredišta ima desetak kilometara vožnje uzanim putem kroz beskrajna polja, tokom koje permanentno imate osećaj da ste se izgubili.

Putokazi ne postoje, i ko nema navigaciju biće u problemu…

Odmah da kažem da se i pojedine tačke ovog kompleksa u i oko samog mesta veoma teško pronalaze, signalizacija je uglavnom nepostojeća, komunikacija sa lokalnim stanovništvom veoma teška, ne postoje mape, usmerivači, uglavnom dobro proučite sve detalje pred putovanje – uštedićete sebi dragoceno vreme koje smo mi nemlice prosuli tokom tog prepodneva.

A, o čemu se zapravo radi ?

Sada već davne 1977. godine, grčki arheolog Manolis Andronikos, na ovom lokalitetu iskopao je grobnice grčkih kraljeva uključujujući i grobnicu Filipa II Makedonskog, oca Aleksandra Makedonskog.

Arheološki nalazište prepoznato je kao drevni, izgubljeni grad Aigai, prva prestonica antičke Makedonije.

Filip II bio je moćan vojskovođa, koji je tokom svoje vladavine znatno proširio svoje Makedonsko kraljevstvo (današnja severne Grčka).

Nakon bitke  kod Heroneje 338 godine pre nove ere, u kojoj je Filip II pobedio savez grčkih gradova – država, učvršćuje i proširuje teritoriju pod svojom kontrolom.

Sklopivši ratni savez, Grci odllučuju da pod Filipovim vodstvom krenu u rat protiv Persije 336 godine p.n.e. no nedugo potom, ubijaju ga njegovi protivnici u Makedoniji, što bi se modernim rečnikom reklo – domaći izdajnici.

Identitet Filipa II nepobitno je potvrđen na osnovu pregleda kostiju na kojima su uočene povrede koje odgovaraju istorijskim izvorima – lobanja je oštećena na mestu gde ga je pogodila strela usled čega je izgubio oko, a registrovano je i krivo srastanje potkolenice usled čega je bio hrom (u grobu je pronađeno nekoliko metalnih štitnika za cevanice…)

Drugi grob, od četiri pronađena, pripada Aleksandru IV, sinu Aleksndra Velikog.

No, da se vratim jedan korak unazad.

Grobnice o kojima sam govorio pripadaju najznačajnijem i najposećenijem segmentu kompleksa u Vergini koji obuhvata još i novu zgradu arheološkog muzeja, ostatke antičkog pozorišta i palate, nekropole Temenida i crkvu Svetog Dimitrija.

Muzej kraljevskih grobnica nalazi baš u samom mestu, pristupa mu se iz jedne pešačke ulice sa nekoliko kafića i suvenirnica, a najbliži parking je udaljen oko 300 metara.

Ulaznica košta 15 eura (za ceo kompleks), a nas je dočekao poduži red na blagajni, pa je preporuka da ulaznice unapred kupite, jer se nama čekanje baš odužilo – em radi jedna gospođa na šalteru, em joj je tempo rada bio prilično usporen.

Muzej se nalazi unutar velikog, rekonstruisanog tumulusa – veštački nasuta humka od zemlje i akmena iznad grobnica.

Ne znam da li je koncept tumulusa namerno napravljen da posetioci imaju utisak kao da silaze u podzemni svet, ali ništa slično nisam video – čitava postavka izložena je u tami, sa osvetljenim vitrinama i pojedinim delovima.

Ulaz u same grobnice nije dozvoljen – može se doći samo do ulaznih vrata, no prostor između njih obiluje mnoštvom izloženih predmeta koji su pronađeni u njima, kao i sa replikama fresaka iz njihove unutrašnjosti.

Grobnice su bile prepune sa raznim drgocenostima – oružje, oklopi, posuđe, nakit od zlata i dragog kamenja, figurice od kamena i slonovače itd.

Današnji simboli Vergine i antičke Makedonije, pomrtni venci od zlatnih listića

Činjenica da su predmeti koje razgledate stari nekolio hiljada godina izaziva istovremeno i nevericu i strahopoštovanje, a sve to u kombinacji sa opštom mračnom atmosferom, ostavlja jak opšti utisak.

Čitam u nekim ranije napisanim putopisima da se u svetu arheologa otkriće kraljevskih grobnica u Vergini smatra najznačajnijim događajem nakon otvaranje Tutankamonove grobnice u Egiptu, pa je time relativno slaba prepoznatlivost ove destinacije u turističkom smislu, prilično začuđujuća.

Nakon muzeja otišli smo do ostataka antičkog teatra na brežuljku iznad mesta, ali do palate koja je još nekoliko stotina metara dalje, nismo stigli.

Kraj obilaska bio je rezervisan za posetu centralnoj zgradi Arheološkog muzeja koja se nalazi pored puta, nakon što se izađe iz Vergine, u pravcu mesta Metochi Prodromou, odnosno 8 km pre povratka na auto put E90 kojim smo nastavili naše putovanje ka jugu tj. Meteorima.

Policentrični muzej Aigaia, kako mu glasi zvaničan naziv, nova je zgrada dizajnirana da na simboličan način predstavlja kapiju ka arheološkom nalazištu i istoriji Vergine tj. Makedonije.

Muzej je otvoren pre nepune dve godine, a plan je da bude sedište digitalnog muzeja ‘’Aleksandar Veliki, od Aigaia do Oikoumenija’’.

Pored uvodne ‘’Prozor u svet Aleksandra Velikog’’, posetioci mogu da vide još pet izložbi: arhitektonska izložba sa centralnom postavkom rekonstruisanog dela palate, izložba skulptura, centralna izložba ‘’Aigai memory’’, periodična izložba ‘’ Oicumeni Antidoron’’ i umetnička izložba ‘’Materijalna sećanja’’ sa delima Christosa Bokorosa, kreiranih specijalno za prezentaciju u muzeju.

Velike, prostrane i svetle prostorije sa mnoštvom eksponata nude mogućnost da se u njima provede i po nekoliko sati, posebno ljudima kojima su arheologija i istorija specifično polje interesovanja.

Uglavnom, opšti zaključak je da Verginu treba posetiti, posebno ako ste u prolazu, ali da se obilazak treba pažljivije osmisliti kako bi ste bili efikasniji u odnosu na ostale planirane aktivnosti u danu.

Nas je mala konfuzija i lutanje po odredištu koštala kašnjenja na Meteore, što će biti tema idućeg nastavka.