by Poslednja destinacija koju smo obišli tokom prvog dana našeg turističkog obilaska Đenove bila je fantastični Muzej mora, punog naziva Galata Museo del Mare.
Ako vas ovo ”Galata” iz naziva asocira na Istanbul – u pravu ste.
Radi se o svojevrsnom omažu ovoj čuvenoj četvrti (i kuli) u gradu na Bosforu koju su osnovali baš Đenovljani u XIV veku i to je bila jedna od prvih đenovskih zajednica na Mediteranu.
Naravno da su do tih dalekih krajeva dospeli upravo ploveći morima kojima je ovaj, najveći na Mediteranu, muzej i posvećen.
Za one koji nisu čitali blogove o Avarijumu Đenova i Kraljevskoj palati, ponoviću odmah na početku korisnu informaciju koja se tiče ulaznica za muzej.
Naša preporuka je da kupite Museum card koja košta 15 eura i omogućava ulaz u 28 gradskih muzeja i galerija, a ujedno je i karta sa kojom se možete voziti gradskim prevozom.
Njeno trajanje je ograničeno na 24 sata, tako da se planiranje šta i gde posetiti treba odraditi blagovremeno i studiozno, u skladu sa afinitetima, a bogami i fizičkom kondicijom.
Sve ovo savremeno ‘’programiranje’’ osmišljeno je zbog velikih gužvi koje su u ovo doba masovnog turizma postale ozbiljan problem na svim iole poznatijim destinacijama.
Za razliku od akvarijuma, u pomorskom muzeju nije bilo prevelike gužve, ali je ipak broj posetilaca bio impresivan u odnosu na činjenicu da je napolju tog popodneva besnelo olujno nevreme koje nam je iskidalo kišobrane i dobro nas ispolivalo i produvalo.
Zato je Museo del Mare bilo najbolje moguće utočište i mirna oaza za nekoliko sati velikog uživanja u jedinstvenoj postavci koja nas je provela kroz zanimljivu priču o dugoj zajedničkoj istoriji čoveka i svih svetskih mora.
Muzej se nalazi u severnom delu luke – Porto Antico, oko 800 metara udaljen je od akvarijuma, 700 metara od Kraljevske palate i samo 500 metara od glavne železničke stanice Principe.
U neposrednoj blizini su stanice autobusa i metroa – Darsena.
Inače, Darsena je naziv okruga u kome se muzej nalazi i gde su u vreme Republike Đenove građene čuvene galije, dok je na mestu današnje zgrade muzeja bio Arsenal, najvažniji vojni i pomorski kompleks u gradu.
Muzej ove godine proslavlja dve decenije od otvaranja.
Naime, Đenova je 2004. godine bila Evropska prestonica kulture i zahvaljujući tom velikom događaju ”ponovila” se sa mnogim značajnim kulturnim, umetničkim i turističkim sadržajima, a temeljno renoviranje stare luke je bukvalno preporodilo ovaj drevni grad.
Pomorski muzej Galata zajedno sa Pomorskim muzejom Pegli, muzejom Commenda (Nacionalni muzej italijanske emigracije) i Muzejom svetonika La Lanterna čini jedinstvenu tematsku celinu pomorskih i migracijskih muzeja Mu.MA , osnovanih 2005. kao kulturno središte povezano sa temama mora, putovanja i dijaloga među narodima.
Kompleks muzeja Galata se sastoji od zatvorenog dela – četvorospratne zgrade u kojoj je smeštena impresivna postavka i otvorenog dela – arheološke luke tzv. muzejske rive u kojoj centralno mesto zauzima podmornica ”Nazario Sauro” .
Poseta podmornici obuhvaćena je muzejskom ulaznicom i moj je savet da se njen obilazak ”odradi” odmah na početku jer joj je radno vreme kraće od muzejskog.
Mi se nismo dobro organizovali pa je ostao žal što nismo uspeli da vidimo ovaj unikatni ”podmornički muzej”.
Uglavnom, ako vidite ljude sa žutim, radničkim, kacigama – to su turisti koji kreću ili se vraćaju iz razgledanja podmornice čiji je skučen prostor prepun oštrih segmenata, potencijalna opasnost za glavu svakog nepažljivog posetioca.
Glavna muzejska postavka prati četiri razdoblja pomorske istorije: doba jedrenja kada su se galije gradile u starom arsenalu, period jedrenjaka, perod brodova na parni pogon i vreme velikih italijanskih, prekookeanskih migracija.
Izložba je raspoređena na 12 000 m2 u 30 sala u kojima je izloženo preko 4300 originalnih predmeta.
Na samom ulazu posetioce dočekuje svetionik visok deset metara, prema tradiciji obojen u crveno belu boju čija svetla se, nakon što padne mrak, vide i izvan muzeja jer su spoljni zidovi muzejske zgrade celom svojom površinom od stakla.
U ovom delu se nalaze još i garderoba, toaleti, bar, knjižara itd.
Na početku ture posetioci mogu da putem fotografija i slika uporede kako je Đenova izgledala pre 400-500 godina i kako izgleda danas i da se putem virtuelne opreme (VR naočara) ”provozaju” kroz đenovsku luku.
U nastavku se susrećemo sa segmentom posvećenim jednom da najpoznatijih Đenovljana, čuvenom morepolovcu Kritoforu Kolumbu.
Tu su njegov portret, delo Ridolfa del Ghirlandaia kao i čuvena Knjiga privilegija – rukom pisana zbirka svih počasti i titula koje su mu dodeljivane tokom godina dok je služio španskim kraljevima.
U oružarnici se čuvaju oklopi, kacige i oružje koje je koristila vojska na galijama, što je svojevrsni uvod u ono što je svakako najimpresivniji eksponat na prizemlju muzeja – replika galije iz 1622. godine.
Posetioci mogu da se oprobaju u veslanju galija – danas je to zabava, no robovima koji su bili prinuđeni na ove nadljudske napore, sigurno takav život nije bio nimalo zabavan.
Prošetali smo kroz unutrašnjost ove goleme srednjevekovne lađe a mnogobrojni audio efekti verno dočaravaju atmosferu na galiji – čuju se zvuci alata, vikanje tesara, kuvara i drugih članova posade itd.
U skučenoj unutrašnjosti broda susrećemo se raznom opremom i robom iz tog vremena.
Na prvom spratu može se pogledati izvanredna kartografska zbirka i nekoliko primeraka globusa kao svedočanstvo perioda između XVI i XVII veka, u kome su se otvorili novi horizonti na do tada nepoznatim zemljama i morima.
Zahvaljujući savremenoj tehnologiji moguće je virtuelno prelistavanje geografskih karata iz XVII veka, simbola otkrića novih delova sveta i putovanja.
Sa mosta se ponovo divimo galiji, samo iz druge perspektive.
Po sredini galije je išla ”staza mučitelja” (Corsia dell’ Aguzzino), između vesla, a na samom kraju se nalazila kočija (carozza) gde su obično sedeli gospodari i ugledni putnici.
Na ovom spratu je još deo koji ilustruje period kada su sa galijama iz Španije u Genovu stizale goleme količine srebra u kovčezima.
Uglavnom se radilo na naplaćenim kamatama za zajmove koje je davalo đenovljansko plemstvo i koje su predstavljale golem izvor bogatstva.
To je gradskim trgovcima i bankarima omogućilo izgradnju velelepnih palata i vila čijoj se lepoti divimo i u današnje vreme.
Obilazak drugog sprata započinje razgledanjem maketa velikih brodova, usidrenih i plovećih, izgrađenih u Đenovi.
Idući segment posvećen je nesvakidašnjoj morskoj drami iz 1978. godine kada su dvojica mornara, istraživača i novinara, Ambrogio Fogar i Mauro Mancini ploveći jedrilicom ”Surprise” doživeli brodolom u blizini Foklandskih ostrva, na jugu Atlantskog okeana.
Narednih 74 dana proveli su na samonaduvavajućem splavu za spašavanje, pijući kišnicu i loveći ribu, dok ih konačno nije spasao grčki trgovački brod.
Nažalost, nakon samo dva dana Mauro Mancini umire od upale pluće i iscrpljenosti (obojica su izgubili oko 40 kilograma telesne težine), dok je porodica Ambrogia Fogara, nakon njegove smrti, poklonila muzeju ”splav života” koji uz audio i video snimke dočarava posetiocima ovaj neverovatan događaj.
Naredni segment posvećen je jednoj od najznačajnjih svetskih zbirki nautičkih karata i instrumenata za jedrenje.
Mnogobrojni kompasi, sekstanti, pomorski hronometri, barometri neophodni su delovi opreme bez kojih bi plovidba morima bila nemoguća.
Originalne nautičke karte sa kraja XVIII i početka XIX veka sadrže i obeležene plovne puteve onih koji su ih koristili na svim svetskim morima u ta davna vremena.
Najviše pažnje na drugom spratu privukla nam je reprodukcija škune (jedrenjak sa dva ili više jarbola), trgovačkog broda Anna koji je u XIX veku plovio po Sredozemlju i Atlantskom okeanu, prevozeći razne vrste tereta.
Posetioci imaju priliku da šetajući gornjom palubom zavire u mornarske kabine, pogledaju originalne instrumente koji su još u funkciji i ‘’bace oko’’ na kapetansku kabinu, savršeno reprodukovanu sa nameštajem i originalnim nautičkim instrumentima i navigacionim kartama.
Mi smo se malo uživeli u ulogu moreplovaca, okrenuli kormilo, zazvonili brodskim zvoncetom i nastavili dalje.
U sledećoj prostoriji prikazan je izgled i sadržaj brodogradilišta sa kraja XIX veka.
Postavka prati faze izgradnje ”leuda”, tipičnog obalskog broda Ligurije.
Posetioci prolaze kroz kancelarije i radonice opremljene originalnom mehanizacijom koja je još uvek u funkciji.
Drugi sprat se završava reprodukcijom enterijera engleskog jahting kluba iz kasnog XIX veka, inspirisanog legendarnom Kraljevskom jahting eskadrilom, najprestižnijim jedriličarskim klubom u Ujedinjenom kraljevstvu.
Četvrti sprat je gotovo u potpunosti posvećen istoriji italijanskih migracija, kao i najnovijim talasima useljavanja, aktuelnim tzv. migrantskim krizama.
Radi se zapravo o ‘’muzeju u muzeju’’ koji se prostire na 1200 m2 i sadrži preko 40 multimedijskih stanica.
Detaljno i izuzetno sugestivno prikazan je čitav proces iseljavanja u tz. ‘’novi svet’’.
Od početne informacije, razgovora i premišljanja, rastanka, susreta sa adminstrativnim osobljem, policijom, carinom, ukrcavanja u brod, do prikaza života na njemu i susreta sa novim domom, hiljadama kilometara udaljenim od ‘’rodne grude’’.
Cela priča je urađena maksimalno sugestivno, npr. možete da ‘’razgovarate’’ sa službenikom, dobijete pasoš, useljenički list itd.
Možete i da proverite na listi useljenika kada je neko i gde se iskrcao, što je posebno interesantno potomcima nekadašnjih emigranata
Uslovi na brodu, posebno za siromašni sloj društva koji je činio 90% putnika, bii su izuzetno teški, o čemu svedoči mrak skučenih i krevetima nabijenih kabina, minimalni kapaciteti za održavanje lične higijene, skromne mogućnosti za ishranu itd.
Tri su glavne destinacije na koje je tadašnja italijanska emigracija odlazila – u južnoj Americi četvrt Boka u Buenos Airesu i brazilske farme – fazende, a u USA ostrvo Ellis Island kod New Yorka.
Iako je civilizacija, u odnosu na ta vremena, drastično napredovala, žalostan je apsurd da su današnje migracije značajno dramatičnije.
Filmski prilozi o spašavanju na moru, brodolomima i iskrcavanju na italijansku obalu nesretnih severnoafrikanaca uz izloženi, originalni čamac (”barcone”) kojim su ovi ljudi prelazili sicilijanski moreuz, svedoče o tragedijima novog doba.
Prikazana je i analiza migracijskih trendova povezanih sa ekonomskom situacijom, radovima, zanatima i vezom imigranata sa njihovom zemljom porekla.
U Sala deglli Armatori (Brodovlasnička dvorana) postavljena je izložba posvećena istoriji Đenove i njene luke kroz priču o brodovlasnicima.
Ovde se može videti 18 maketa teretnih i putničkih brodova, četiri snimka koje prikazuju neke važne događaje na parobrodima kada su brodovlasnici i političari odlučivali o budućnosti pomorstva i ekonomskom oporavku Đenove, zidne projekcije bombardovanja Đenove u II svetskom ratu i manevara u luci itd.
”Utešna nagrada” za one koji nisu stigli do podmornice ( kategorije trudnica, dece do četiri godine i invalida kojima ulaz nije dozvoljen, plus ”mi sa nedostatkom vremena”) Nazario Sauro je poslednji segment na trećem spratu gde se posetiocima dočarava ambijent i sadržaj ovih specifičnih brodova.
Interakcijom sa nekim od instrumenata može se npr. eksperimentisati sa tehnikama urona i izrona podmornice, videti funkcionisanje periskopa i hidrofona i spoznati određene aspekte života u ovim klaustrofobičnim plovećim divovima.
Poslednji, četvrti, sprat muzeja gotovo u potpunosti je posvećen priči o brodu ”Andrea Doria”, za kojeg se, u njegovo vreme, tvrdilo da je najlepši brod na svetu.
Izgradnja ovog ”italijanskog Titanika”, porinutog u more 1951. godine u Đenovi, koštala je 30 milona dolara, s tim da je na uređenje enterijera utrošeno još toliko.
Na svom poslednjem putovanju u julu 1956. brod je plovio prema New Yorku.
Na 60 nautičkih milja od ostrva Nantucket, ploveći kroz gustu maglu, sudario se sa linijskim brodom ”Stockholm”.
Usledila je najveća akcija spasavanja ikad izvedena u mirnodopskim uslovima, a na kraju je od 1200 putnika i članova posade, stradalo njih 46.
Muzejska postavka prikazuje istoriju broda, a posebno je interesantan način na koji je su dočarani momenti tragedije – pramac u odnosu 1:5 i deo palube nagnuti se pod uglom od 30 stepeni.
Šest metara dugačka maketa ”Dorie” kroz osam celina ilustruje sve aspekte ovog nesretnog broda.
Na ovom spratu nalazi se još dvorana Coeclerici u kojoj se može pogledati kolekcija od 60 slika fondacije Paola Clericia, izabranih od ukupno 250 koliko ih sadrži ova najveća italijanska privatna zbirka umetničkih dela na temu pomorstva.
Usled nevremena, naš pokušaj izlaska na terasu Mirador, bio je kratkotrajan i neuspešan.
Kada je vreme normalno, ova terasa na koju se izlazi sa poslednjeg nivoa muzeja, predstavlja mesto sa savršenim pogledom na stari grad i luku.
Ovde se naša poseta muzeju završila, a ujedno je to bio i kraj sadržajnog turističkog obilaska prvog dana našeg boravka u Đenovi.
Ovaj fantastičan muzej je destinacija koju toplo preporučujem, zaista se radi o jednom nesvakidašnjem i zanimljivom iskustvu, kreiranom na način da u njemu može da uživa svako bez obzira na lične afinitete i interesovanja.
