Prvomajsko – uskršnja balkanska turneja – VIII deo (Podgradec, Manastir Sveti Naum, Zaliv kostiju)

Ove godine su se prvomajski i uskršnji praznici savršeno nadovezali i omogućili niz od šest neradnih dana, idealnih za jedno ozbiljnije putovanje.

Odlučio sam se za ‘’put na jug’’ – moj Dario nikada ranije nije bio u Makedoniji i Grčkoj, čak ni supruga i ja nikada zajedno nismo išli u Grčku, nije predaleko i nije preskupo, dakle kockice za mini balkansku turneju su se lagano sklapale.

Priču o celom putovanju podeliću na nekoliko posebnih blogova, a u ovom uvodu ću samo još navesti sadržaj putovanja po danima.

1. dan

Novi Sad – Niš

2. dan

Niš – manastir Prohor Pčinjski – Skoplje – Dojransko jezero

3. dan

Dojransko jezero – Solun

4. dan

Solun – Vergina (kraljevske grobnice) – Meteori – Xirolimni

5. dan

Xirolimni – Kastoria – Podgradec (Albanija) – Ohrid

6. dan

Ohrid – Sveti Naum – Prespansko jezero – Ohrid

7. dan

Ohrid – Novi Sad

Peti dan našeg putovanja proveli smo u najviše država – čak u tri!

Nakon obilaska Kastorije o čemu sam pisao OVDE, uputili smo se najkraćom rutom ka Ohridu, a ona je podrazumevala prolazak kroz Albaniju.

Granični prelaz Kristallopigi (GR) – Kapshtica (AL) bio je tog subotnjeg popodneva poprilično ‘’posećen’’ pa je čekanje trajalo i duže od sat vremena.

Ako je od svih dana našeg putovanja kiša morala nekada da pada, izabrala je možda i najbolji momenat, tako da smo dva poduža pljuska ‘’preživeli’’ na granicama – na ovoj gore pomenutoj i par sati kasnije na prelazu između Albanije i Makedonije iznad manastira Sveti Naum.

Prvi put u životu sam bio u Albaniji 2008. godine tokom našeg trodnevnog boravka na Ohridu.

Tokom poludnevnog izleta napravili smo krug oko celog jezera koji iznosi 95 kilometara od kojih je 58 u Makedoniji, a 37 u Albaniji.

Tada smo napravili pauzu i prošetali se obalom u Podgradecu, najvećem naseljenom mestu na jezeru sa albanske strane i u jednom manjem mestu na putu ka Strugi popili kafu.

Ohridsko jezero sa svojom površinom od 358,2 km2 spada u veća evropska jezera, a sa dubinom koja dostiže čak 289 metara, svakako i u najdublja.

Najveća širina jezera iznosi 14,8 km, dok mu je dužina 30,8 km.

Nadmorska visina mu je čak 695 metara, i u ovom podatku leži odgovor na pitanje zašto je kupačima njegova voda uvek hladnija nego što bi to bilo poželjno.

Jezero je smešteno u dubokoj i zatvorenoj kotlini, sa svih strana je okruženo visokim planinama.

Među njima se posebno ističu na istoku Galičica (2.255 m), a na zapadu Mokra Planina i Jablanica (1.945 m).

Dakle, posle 16 godina povratak u Podgradec i to neplanski.

Prvobitna ideja mi je bila da do Ohrida dođemo, manje poznatim, putem koji vodi uz obalu Prespanskog jezera sa albanske strane, pa da se preko Galičice prebacimo na Ohridsko jezero, ali će ta ideja biti sačuvana do neke zgodnije prilike.

Tokom dana smo ustanovili da zbog lošeg vremena i poseta Svetom Naumu neće biti moguća, pa mi je palo na pamet da ‘’višak vremena’’ posvetimo gastronomiji.

Nadaleko čuvena ohridska pastrmka je nešto što bi trebao svako ko voli ribu i ko dođe u ove krajeve obavezno da proba.

Naravno da je i to u međuvremenu postao izvikani ‘’brend’’ pa je em skupo, em je pitanje gde ćete baš naći original ohridsku, a ne neku iz uvoza sa drugog kraja sveta.

Što se cena tiče, činjenica je da je (još uvek) u Albaniji sve jeftinije pa i restorani, no isto tako stoji i konstatacija da nama više nigde i ništa nije jeftino.

Obzirom da je do poseta Podgradecu osmišljena u poslednji čas, nije bilo vremena za neko veće planiranje i istraživanje, oslonili smo se na prvu internet preporuku vezanu za kvalitet restorana i nismo se pokajali.

Restoran ‘’Tradita’’ u centru grada, nedaleko od obale jezera, kvalitetom hrane, usluge i ambijenta u potpunosti je ispunio očekivanja.

Pozamašna porcija pastrmke koštala je oko 10 eura, pa sad sami procenite da li je to puno, malo ili optimalno.

Nisam kasnije gledao cene sa makedonske strane jezera, no znam da su nam naši prijatelji iz Crne Gore rekli da su i oni u Podgradecu (restoran na obali jezera, odmah na ulazu u grad) jeli pastrmku i otprilike slično (i finansijski i u smislu kvaliteta) prošli.

Inače, Podgradec je grad od oko 40 000 stanovnika, koji je ranije bio poznat kao industrijski centar (proizvodnja konzerviranog voća, povrća i mlečnih proizvoda, fabrike nameštaja, duvana i trikotaže), a poslednjih decenija ubrazno se razvija kao popularna turistička destinacija.

Mnogobrojni su hoteli, pansioni i apartmani u gradu koji se ponosi dugačkim, uređenim šetalištem uz jezero i predivnim šljunkovitim i peskovitim plažama.

Puno je kafića, klubova i restorana u celom gradu, pa pretpostavljam da grad vrvi od gostiju tokom letnje sezone.

Mi smo uspeli samo kratko da se prošetamo obalom i kroz par centralnih uličica kojima smo prošli na putu do restorana, utisak bi zasigurno bio povoljniji da nije bilo kiše i tamnih oblaka koji su se nadvili nad celom ohridskom kotlinom.

Od graničnog prelaza Sveti Naum do grada Ohrida ima 40 kilometara i većim delom put ide uz samu obalu jezera.

Prolazi se kroz niz mesta (Ljubanica, Trpejca, Peštani, Elšani, Lagadin, Dolno Konjsko, Sveti Stefan, Rača…) koja su se uglavnom sva orjentisala ka turizmu pa je primetan veliki broj ugostiteljskih i smeštajnih objekata, turistikih agencija sa ponudom raznih izleta, uređenih plaža itd.

Mi smo napravili kratku pauzu za mali ‘’photo session’’  na obali jezera u mestu Peštani.

Zalazak sunca i razvedravanje koje je konačno usledilo kao svojevrsna najava prelpeog dana koji nas je sutra čekao, bili su i više nego moćna inspiracija.

Obilazak samog Ohrida biće tema posebnog bloga, a mi smo se nakon šetnje po gradu, u ‘’popodnevnom programu’’ uputili ka Svetom Naumu.

Nakon 13 km od izlaza iz grada stiže se na jednu od posećenijih turističkih odredišta na ovom potezu – Mizej na otvorenom ‘’Zaliv kostiju’’.

Obzirom da se radilo o uskršnjoj nedelji nije me iznenadilo što je muzej bio zatvoren, no prošli put kada sam bio u ovim krajevima bio je radni dan pa je i tada bilo zatvoreno, tako da me cela priča sada već lagano frustrira.

Uglavnom, reč je o izuzetnom arheološkom kompleksu izgrađenom na mestu gde se nalazilo naselje na sojenicama od 1200 do 700 godine pre nove ere.

Ova izuzetna rekonstrukcija izvedena je na osnovu arheološkog nalazišta otkrivenog na dnu jezera.

Na drvenim stubovima su izgrađene kuće od blata i slame, sa izloženim predmetima koji prikazuju način života originalnih žitelja ovog naselja.

Ukupno ima 24 rekonstruisane kuće, one za stanovanje bile su pravougaonog oblika, dok su se poglavari sastajali i obredi odigravali u onima krušžnog oblika.

Ronioci – arheolozi su na dnu jezera pronašli mnogo (uglavnom jelenskih) kostiju pa je na osnovu toga zaliv dobio ime.

U muzejskom prostoru izgrađenom pored naselja izloženi su svi predmeti pronađeni na dnu jezera uključujući i originalne drvene stubove!

Šta da kažem sam sebi nego više sreće drugi (tj. treći) put, a ostalima savet da dobro prouče radno vreme muzeja.

Najposećenije turističko odredište na celom Ohridskom jezeru zasigurno je kompleks manastira Sveti Naum.

Do Svetog Nauma moguće je doći brodićem, nekom od mnogobrojnih turističkih tura koje polaze sa ohridske ‘’rive’’.

Mi smo u ovoj opciji uživali prilikom naše posete Ohridu 2008.godine i iskreno je preporučujemo svima koji imaju više vremena.

Ovaj put, program nam je bio baš zgusnut pa smo morali doći autom.

Rekoh već da se radilo o uskršnjoj nedelji, uz to veoma toploj i sunčanoj, pa je gužva na samom odredištu bila poprilična što su i najavila popunjena mesta na ogromnom parkingu na ulazu u manastir.

Na prvi pogled je jasno da je ovde sve podređeno turizmu.

Ogroman broj kućica – štandova na kojima se može kupiti bukvalno sve, od ikonica i drugih ‘’religijskih rekvizita’’, preko suvenira do plastičnih igračaka.

Ceo prostor smešten je uz samu obalu  na kojoj se nalazi i najlepša peščana plaža na celom jezeru.

Deo manastirskog kompleksa pretvoren je u luksuzan hotel čije sobe imaju savršen pogled na manastir i jezero, a tu je i odličan restoran.

Manastir je osnovao 900. godine Naum Ohridski, učenik Ćirila i Metodija, koji je zajedno sa Klimentom Ohridskim radio na širenju hrišćanstva i slovenske pismenosti na području Balkana.

On je u manastiru proveo poslednje godine svog života, a sahranjen je u maloj kapeli 910. godine.

Prema legendi, njegovo srce i dalje kuca u mermernom sarkofagu, tako da se ne začudite kada na licu mesta vidite gomilu ljudi koji kleče i naslanjaju glavu na Naumov grob.

Zvuk, navodno ima isceliteljsko dejstvo, pa ovo mesto masovno, pored vernika, pohode ljudi koji boluju od raznih bolesti.

Tokom vekova, manastir je pretrpeo brojne promene u svom izgledu i sadržaju, a današnji izgled potiče iz XVI veka.

Svojevrsni simbol i zaštitni znam manastira su pauni koji se slobodno šetaju i šepure po čitavom kompleksu.

Mesto na kome je podignut manastir – ogromna hrid iznad jezera, u momentu njegovog nastanka bilo je ostrvo do kog se dolazilo preko mosta podignutog iznad Crnog Drima, reke koja ovde izvire i vrlo brzo utiče u jezero.

Ova reka ima izuzetno zanimljivu putanju – kod Svetog Nauma se ‘’uliva’’ u jezero, a kod Struge ističe iz njega da bi nakon 56 km toka kroz zapadnu Makedoniju ‘’prešla granicu’’ sa Albanijom u kojoj kod mesta Kukeš sa Belim Drimom formira reku Drim.

Drim se kod Skadra deli na dva rukavca od kojih se onaj manji uliva u reku Bojanu, a veći, kod grada Lješ, utiče u Jadransko more.

Zanimljivo je i to da se voda Crnog Drima ne meša se jezerskom nego pravi korito dugo 15 km kroz koje teče sve do Struge.

Izvorište Crnog Drima je posebna atrakcija i predivna prirodna oaza.

Pripada Nacionalnom parku Galičica i radi se o interesantnom fenemenu – reka nastaje iz podvodnog izvora od vode koja dotiče iz Prespanskog jezera.

Ovo je jedan od najčistijih izvora na svetu i po njemu se može cirkulisati samo sa lincenciranim vodičima u čamcima sa drvenim veslima.

Temperatura vode je konstantna i kreće se od 10 do 12C.

Dakle, idealna kombinacija bi bila doći iz Ohrida do Nauma izletničkim brodićem, okupati se na peščanoj plaži, obići manastir, provozati se čamcem po izvorištu Crnog Drima i na kraju sesti u baštu restorana ‘’Ostrovo’’ (na manjem ostrvu spojenom mostićem sa kopnom) i istovremeno uživati u nekom ukusnom zalogaju i pogledu na ovaj pravi zeleni raj.

Mi smo naše ‘’lutanje’’ nastavili usponom na Galičicu i posetom Prespanskom jezeru, što će biti tema idućeg bloga.