by Sicilija je jedno od onih mesta koja vas osvoje već na prvom koraku – more, mirisi, boje i ljudi stvaraju posebnu magiju.
O tome kako je bilo koncipirano ovo naše, dugo iščekivano, putovanje iz snova, napisao sam uvodni blog sa svim korisni informacijama i genralnim detaljima, a sve to možete pročiatiti ovde:
Od ovog bloga krećemo u detaljnu razradu – opisaću naša putovanja po danima i prikazati sve destinacije koje smo obišli.
Dan nakon što smo stigli i smestili se u apartman u mestu Balestrate, pedeset kilometara zapadno od Palerma, krenuli smo u razgledanje nekoliko odredišta na severnoj strani ostrva.
Iz uvodnog bloga ponoviću samo preporuku: za ozbiljan turistički obilazak Sicilije najbolje je doći tokom proleća ili rane jeseni. Ako je pak cilj uživati u moru, plažama i kupanju, polovina juna je idealno vreme.
Ovo naglašavam imajući u vidu da sve učestalije i dugotrajnije vrućine mogu biti ”iskonski neprijatelj” celodnevnom boravku na mestima koja su mahom lišena hladovine.
Zavisno od vaših afiniteta i kondicije, važno je pronaći optimalan balans i dan organizovati tako da u njega stanu prepodnevni obilazak i popodnevna relaksacija na nekoj od mnogobrojnih plaža koje ovo magično ostrvo nudi.
Castellammare del Golfo (u bukvalnom prevodu: „Tvrđava u morskom zalivu“) je šarmantno mestašce smešteno 50 km zapadno od Palerma i petnaestak kilometara od naše baze u Balestrateu.
Idealno je za one koji žele da istraže ovaj deo ostrva, a ne žele da budu smešteni u gradskoj vrevi Palerma.
Mesto broji oko 15.000 stanovnika i smešteno je između visokih planina, uključujući vrh Monte Inici (1064 m), i mora, uvučeno u dubinu zaliva.
Nepretenciozno i bez velikih ”must-see” atrakcija, savršeno je za kratku šetnju starim ulicama, upijanje duha iskonske Sicilije, šoljicu espresa na terasici s pogledom na more, a ni kupanje na gradskoj plaži nije loša ideja.
Mi smo uspeli da se parkramo na glavnom gradskom trgu, a za plaćanje preporučujem da se instalira mobilna aplikacija EasyPark – najjednostavnijei i najefikasnije rešenje.
Najpoznatija građevina i simbol mesta je Arabsko-normanski zamak (Castello Arabo-Normanno), koji potiče iz IX veka.
Smešten na steni koja izlazi direktno u more, dominira starom lukom.
Danas u zamku funkcioniše kulturni centar i Etnografsko-antropološki muzej Annalisa Buccellato.
Do zamka smo stigli opuštenom šetnjom kroz splet kratkih, uzanih uličica, prepunih šarmantnih lokala i suvenirnica.
Atmosfera u luci, ispunjena starim barkama, ribarskim mrežama i sanducima sa sveže ulovljenom ribom, činila je da se osetimo kao da putujemo kroz vreme.
Castellammare del Golfo je u starom veku bio glavna luka i trgovačko pristanište za grad Segestu, udaljenu oko 15 km.
Danas je Segesta jedan od najznačajnijih arheoloških lokaliteta na Siciliji, koji smo posetili odmah nakon završetka lutanja po Castellammare del Golfo.
Da danas ponovo organizujem putovanje, Segestu bih stavio na sam početak izleta. Ovo izuzetno arheološko nalazište smo posetili u periodu kada je sunce bilo najjače, i iako se ne radi o velikoj površini, vrućina nas je prilično iscrpela.
Put do Segeste krivuda kroz unutrašnjost Sicilije, pružajući prelepe prizore brdovitih i planinskih pejzaža – pravi raj za fotografisanje.
Na samom ulazu nalazi se veliki parking, blagajna, suvenirnica, toalet i info centar, što čini posetu jednostavnom i praktičnom.
Letnje radno vreme je od 9:00 do 19:00, a svake prve nedelje u mesecu ulaz je besplatan.
Cena ulaznice iznosi 16 eura i uključuje ulaz u park i korišćenje vozića, koji turiste prevozi do vrha brda, gde se nalaze ostaci amfiteatra.
Ako ste ljubitelj šetnje i penjanja, možete uštedeti 2,5 eura tako što ćete sami pešačiti do amfiteatra, ali to ne preporučujem usred letnjeg dana zbog jake vrućine.
Segesta je bila grad drevnog naroda Elima, za koje se veruje da su bili potomci Trojanaca koji su se naselili na Siciliji.
U antičko doba Segesta je bila jedan od najvažnijih gradova zapadne Sicilije, često u rivalstvu sa grčkim Selinuntom.
Grad je bio saveznik Atine i kasnije Rima, i zahvaljujući tome nikada nije potpuno razoren.
Veličanstven dorski hram potiče iz V veka pre nove ere i jedan je najočuvanijih antičkih hramova u celoj Italiji.
Nije nikada završen (nema krov ni unutrašnje prostorije – cellu), ali impresivno stoji na brdu okružen prelepim pejzažem.
Do amfiteatra vodi staza duga oko 1200 metara, od podnožja brda i hrama, pa sve do samog vrha. Uspon je prilično strm, pa je vozić koji prevozi posetioce često brže i prijatnije rešenje – kako zbog letnje vrućine, tako i zbog uštede vremena.
Na vrhu nas dočekuje čudesan prizor. Amfiteatar su podigli Elimi u IV veku pre nove ere, a kasnije su ga koristili i Grci i Rimljani. Polukružnog oblika, isklesan je u steni brda Monte Barbaro, na oko 400 metara nadmorske visine. Njegov položaj je zaista spektakularan: umesto da gledate samo scenu, pogled se širi daleko – preko brda i vrhova, sve do doline reke Fiume Freddo.
Sam amfiteatar, širok 63 metra, nekada je mogao da primi oko četiri hiljade gledalaca. Danas mu je vraćena stara uloga – tokom letnjih večeri oživljava uz koncerte, predstave i kulturne događaje pod otvorenim nebom.
U neposrednoj blizini nalaze se i ostaci drevne Segeste – temelji kuća, zidine i kasnije srednjovekovne građevine, koje zajedno stvaraju osećaj da vreme ovde nikada nije stalo.
A nakon toliko šetnje, sunca i istorije – pravo je vreme da se spustimo do obale. Posle kamenja i vrućine,osveženje u moru nametnulo se kao imperativ!
San Vito Lo Capo je malo mestašce na severozapadu Sicilije, nadaleko poznato po svojoj tri kilometra dugoj peščanoj plaži i tirkizno-plavom moru koje mami na prvi pogled.
Iznad plaže nadvija se njen čuvar – impozantna stena Monte Monaco, visoka 532 metra, koja dominira čitavim zalivom.
Svojim izgledom podseća na čuvenu Pão de Açúcar u Rio de Janeiru, pa poređenje sa brazilskim draguljem nije nimalo slučajno.
Do San Vita se iz Palerma stiže za oko dva sata vožnje (110 km), dok je od Segeste, odakle smo mi došli, udaljen svega 54 km.
Posle obilazaka i šetnji, stigli smo prilično gladni, pa je prva misija bila da pronađemo neko simpatično, a ne preskupo mesto za ručak. Parking je srećom bio lako dostupan – nekoliko velikih parkirališta nalazi se odmah uz plažu.
S obzirom na popularnost San Vita, bilo je jasno da bez istraživanja teško možemo naći restoran koji će biti u skladu s opštom jeftinoćom Sicilije.
Ipak, za prvi red do mora, u vrevi nedeljnog popodneva, 15–16 evra za picu i piće zvučalo je sasvim razumno.
Uz to smo otkrili i nešto novo – Capricciosu sa viršlom 😊.
Neobična kombinacija, možda ne za preporuku, ali svakako iskustvo za pamćenje.
Jedan savet vredi zapamtiti: San Vito Lo Capo nije destinacija za vikend.
Gužva koju smo zatekli – stotine ležaljki i suncobrana zbijenih jedni do drugih – teško se opisuje rečima.
Iako ležaljke nisu obavezne, trebalo je dosta strpljenja da se pronađe malo prostora za „slobodno“ sunčanje.
Na kraju, u delu plaže najbližem steni Monte Monaco, pronašli smo naše malo parče mira i tu je počela prava uživancija.
Toplo i bistro more, peskovito dno i savršena dubina za brčkanje čine ovo mesto idealnim za decu, ali i nama „matorima“ ništa nije falilo.
Nakon zasluženog odmora, krenuli smo lagano nazad, vozeći kroz nestvarno lepe predele planinskog masiva Monte Cofano.
Tako se naš prvi izletnički dan na Siciliji završio na najbolji mogući način – sa osećajem da smo otkrili još jedan komadić raja na Mediteranu.
