by U poslednjem nastavku našeg lutanja po slovenačkoj Štajerskoj idemo u Maribor, njen najveći i najpoznatiji grad.
Ovaj, drugi po veličini grad u Sloveniji, perfektno je lociran i idealna je jednodnevna ili vikend turistička destinacija, u zavisnosti odakle dolazite.
Od Ljubljane je udaljen od 130 km, od hrvatske granice (granični prelaz Macelj) 45 km, a od Zagreba 160 km.
Sa oba glavna grada povezan je auto putem tako da se do njega stiže brzo i lako.
Austrija se nalazi na samo 17 km od centra grada, a do prestonice austrijske Štajerske, prelepog Graza (70km), stiže se za manje od sat vremena.
Nekoliko puta sam dolazio u Maribor, no uvek su to bile ”blic posete” od nekoliko sati, dovoljne samo za sticanje nekog opšteg utiska koji je nevezano za doba dana i godine mog dolaska uvek bio isti – prelep grad, neverovatno miran i opuštajući.
Realno, ovakav ili sličan opis mogao bi ”prilepiti” za bilo koji grad ili mesto u Sloveniji, no činjenica da ćete u gradu od oko 113 000 stanovnika veoma mali broj njih sresti na ulicama, posebno je fascinantna.
Maribor se u pisanim dokumentima prvi put spominje 1164. pod imenom castrum Marchburch.
To je bila franačka tvrđava na brdu iznad Drave, koja je trebalo da štiti južne granice njihove države od ugarskih upada.
Danas se to brdo zove Piramida i na njemu se osim ostataka tvrđave nalaze samostan i vidikovac sa kog se pruža lep pogled na grad i okolinu.
Jedna od prvih asocijacija na Maribor je reka Drava koja se ovde nakon alpskog masiva lagano spušta u panonsku ravnicu.
Da ne zaboravim kada smo već kod Drave da pomenem jednu lokaciju gde nisam bio, ali bih je rado posetio idući put.
Na kraju grada sa zapadne strane, na mestu širokog meandra u blizini hidroelektrane nalazi se poveće rečno ostrvo – Mariborski otok, prirodna oaza u čijem središtu je kupalište – nekoliko bazena sa toboganima.
Tri kilometra nizvodno, uz levu obalu Drave nalazi se stari deo grada, najlepši i najzanimljiviji turistima.
Sa desne strane je novi deo Maribora u čijem zaleđu je Pohorje, niski planinski masiv na kome se nalazi jedan od poznatijih i većih ski centara u Sloveniji.
Nažalost, usled dramatičnih klimatskih promena, Mariborsko Pohorje je, obzirom na njegovu nisku nadmorsku visinu (325-1327m) prestalo da bude interesantno skijašima.
Jednostavno, snega nema niti postoje uslovi za pravljenje veštačkog tako da je čak i tradicionalno skijaško takmičenje ”Zlatna lisica” po kome je Maribor bio više decenija prepoznatljiv u svetskim okvirima, odavno preseljeno u Kranjsku Goru gde je situacija tek za nijansu bolja.
Ali, i bez snega Pohorje je obavezna destinacija ukoliko ste u poseti Mariboru.
Podnožje ski centra je samo 6 km udaljeno od centra grada i tamo možete uživati u šetnji, vožnji žičarom ili ”kulirati” u nekom od restorana ili kafića.
No, da se mi vratimo u centar grada.
U krugu od nekoliko stotina metara nalaze se sva značajna gradska zdanja nekoliko prelepih trgova, fantastičan gradski park, vinski podrumi, restorani itd.
Sjajan pogled na grad se pruža sa Glavnog mosta, jednog od sedam koliko ih ima na Dravi kod Maribora.
Sa mosta se direktno stiže na Glavni trg, najlepši i najveći u gradu.
Trg se prvi put pominje 1315. i na njemu se od tog davnog vremena pa sve do polovine XX veka odigravala živa trgovačka delatnost.
Zdanje Gradske kuće datira iz 1515. a današnji renesansni izgled dobila je 1565.
Na trgu dominira spomenik Marijino znamenje iz 1743. podignut u znak zahvalnosti Mariborčana zbog završetka epidemije kuge.
Deo starog gradskog jezgra na obali Drave zove se Lent i pravo je mesto za opuštanje u nekoj od brojnih bašti ugostiteljskih objekata.
Inače, naziv Lent vodi poreklo od staronemačke reči Lander koja označava prostor za pristajanje – tu je bila značajna luka u kojoj je godišnje pristajalo i do 1100 rečnih brodova.
Od 1993. godine na ovom prostoru organizuje se jedan od najpoznatijih I najvećih festivala u Sloveniji – Festival Lent.
Kažu da je to jedini festival u ”deželi” na kojem je bio baš svaki Slovenac 😊.
U ovom delu nalazi se i nekadašnja Židovska(Jevrejska) četvrt koju sačinjavaju trg, sinagoga i Židovska kula u kojoj je nekada stanovala gradska straža, a danas se koristi kao foto klub.
U neposrednoj blizini, tik uz Dravu, nalazi se moćna renesansna odbrambena kula Vodni stolp (vodeni toranj) u kome je danas vinoteka.
Inače, Maribor je poznat po vrhunskim vinima, brojni su vinski podrumi po gradu, a mesto koje obavezno treba posetiti takođe se nalazi u Lentu – ”Stara trta”, najstarija loza koja i dalje daje grožđe na svetu, upisana i u Ginisovu knjigu rekorda.
Kuća, uz čiji zid raste ova loza, pretvorena je u vinoteku i muzej.
Nedaleko od Židovske četvrti, u ulici Kneza Kocija, nalazi se Centar za kulturnu događanja – Narodni dom Maribor.
Osnovan 1992. ovaj centar pruža široku lepezu programa za sve generacije posetilaca.
Osamsto metara severnije, na još jednom velikom i pozntom trgu u centru grada – Trgu slobode, nalazi se ”Vinag”, jedan od najvećih i najstarijih vinskih podruma u Evropi!
Na ovom trgu se nalazi monumentalni spomenik Narodnooslobodilačkoj borbi u II svetskom ratu koji svedoči o tome da Slovenci, od svih naroda iz ex YU, imaju najcivilizovaniji i najnormalniji odnos prema sopstvenoj istoriji.
Sam trg i njegovo neposredno okruženje – Partizanska cesta, Grajska ulica, Gajski trg obiluju atraktivnim i zanimljivim zdanjima.
Velelepna bazilika Gospe od Milosti, građena je između 1892. i 1900. na mestu nekadašnje kapucinske crkve podignute u XVIII veku.
Jedna je od sedam bazilika u Sloveniji i župna je crkva mariborske županije – Sv. Marije i matična crkva franjevačkog samostana Maribora.
Izgrađena je u neoromančkom stilu i dugačka je 57,5 metara, široka 24 metra, visoka 17,5.
Pročelje crkve krase dva moćna zvonika visoka 58 metara.
Jedno od najlepših zdanja u gradu je Mariborski dvorac (Mariborski grad).
Pomalo neobičnog izgleda, građen u različitim periodima i u različitim stilovima okružen je trgom Slobode, Grajskim trgom i trgom generala Maistra.
Podignut je u periodu između 1478. i 1483. po nalogu cara Fridriha III, sa ciljem da se dodatno utvrdi severoistični deo nekadašnjih gradskih zidina.
Vremenom je dvorac pretvoren u raskošnu feudalnu rezidenciju.
Tokom svoje istorije bio je domaćin mnogim poznatim ličnostima, od Franca Lista koji je u njemu održao koncert 1847. preko Leopolda I, Karla VI, Marije Terezije, sve do Adolfa Hitlera koji je odmah po okupaciji Jugoslavije 1941. posetio Maribor, što je bio njegov jedini dolazak u našu zemlju.
Danas se u prostoru dvorca nalazi Pokrajinski muzej Maribor sa postavkom koja posetioce upoznaje sa istorijom grada od neolita do početka XX veka.
Vrhunac šetnje kroz zgradu zamka je velelepna Viteška dvorana sa bogatim plafonskim slikama, a posetioci mogu da uđu u kapelu Loreto i u velikom stilu završe posetu dvorcu – šetnjom jednim od najlepših rokoko stepeništa u Sloveniji.
U okviru muzeja nalazi se nalazi se i nekadašnji Kino Partizan, gde se održavaju povremene izložbe.
Kino Partizan se nalazi u Grajskoj ulici, prekoputa dvorca sa njegove zapadne strane.
Ove naše mariborske šetnje bile su realizovane u vremenima kada sam mnogo manje planirao obilaske i precizno ”mapirao” tačke po gradu koje obavezno treba videti.
Dakle, čisto spontano ”lutanje”, što ima svojih i prednosti i mana.
Tako smo, sasvim slučajno, ”otkrili” i predivan Gradski (Mestni) park, prirodnu oazu u centru Maribora, savršenu za predah, uživanje i relaksaciju.
Nalazi se samo 250 metara severno od muzeja/dvorca, Gajskom ulicom, samo pravo bez skretanja.
Usput se može videti prelepa zgrada Prve gimnazije i posetiti Muzej narodnog oslobođenja.
Još davne 1872. godine Društvo za ulepšavanje Maribora, preteča Hortikulturnog društva Maribor, počelo je sa uređenjem parka, da bi on danas bio glavno ”zeleno srce” grada.
Osim pešačkih i biciklističkih staza, tu su i dva jezerca, muzički paviljon, kafići i popularni Akvarijum & terarijum.
Još jedan trg u centru grada je nezaobilazna destinacija za turiste – šetače.
Samo 250 metra severno od Glavnog trga nalazi se Slomškov trg, u čijem središtu je Mariborska katedrala odnosno Crkva Svetog Janeza Krstnika (Sv. Jovan Krstitelj).
U katedrali koja je sedište mariborske nadbiskupije nalazi se grob biskupa Antona Martina Slomšeka, pisca, pesnika i zagovornika slovenačke kulture iz XIX veka.
Katedrala datira iz XII veka i izgrađena je u mešavini romaničkog, gotskog i baroknog stila.
Ispred nje je maleni park sa prijatnom hladovinom, klupama, fontanom i Slmšekovim spomenikom.
Trg je okružen moćnim zdanjima Slovenskog narodnog gledališča, Univerziteta i zgrade nekadašnje bolnice, a današnjeg sedišta Pošte Slovenije.
Za kraj ove šetnje valjalo bi se i okrepiti, pa je za ljubitelje dobrog roštilja možda najzgodniji restoran ”Baščaršija” koji se nalazi tačno na pola puta između Slomškovg i Glavnog trga, na adresi Poštna ulica 8.
Nisam probao, ali obećavam da će ova ”nepravda” biti ispravljena prvom narednom prilikom.
U nadi da će se to destiti u što skorije vreme, završvam ovu mariborsku šetnju sa toplom preporukom svima da posete kako Maribor tako i celu Štajersku, možda manje poznat, ali ništa manje lep i zanimljiv deo Slovenije.
