by Oktobar je najbolji mesec za putovanja, a ova, sada već davna, jesen provedena na ‘’mini turneji’’ po srednjoj i istočnoj Evropi, samo je jedna u nizu potvrda iznete tvrdnje.
Nakon što prođu sve varljivije proleće i sve vrelije i duže leto, raziđu se gužve, a uz malo sreće i kiše mimoiđu planirane rute, stvaraju se idealni uslovi za lepa i zanimljiva lutanja i istraživanja raznih destinacija.
Nakon što smo obišli Bratislavu i Beč, proveli smo nekoliko nezaboravnih dana u ‘’zlatnom gradu’’, kako često zovu Prag, glavni grad Češke republike.
Definitivno je to jedan od najlepših gradova u kojem sam bio, prepun zanimljivosti i bogatog kulturno – istorijskog nasleđa, no i njegovo okruženje ima čime da privuče pažnju posetiocima.
Koliko pratim, poslednjih desetak godina, upravo su autobuske ture u Prag jedne od najpovoljnijih i najpopularnijih među našim ljudima, a kao fakultativni izleti u okviru njih, obavezno se nude obilasci Drezdena, Karlovih Vari i Karlštejna, najposećenijeg dvorca Češke i glavnog ‘’junaka’’ ovog bloga.
U tom smislu će i ova moja pričica biti sugestija da se ‘’fakultativno’’ automatski transformiše u ‘’obavezno’’.
Karlštejn se nalazi 30 km jugozapadno od centra Praga, dakle stiže se lako i brzo.
Ovo seoce, smešteno uz reku Berounku, broji samo 800 stanovnika i poslednjih par decenija beleži pravi turistički ‘’bum’’ zahvaljujući fantastičnom zdanju dvorca.
Na samom ulazu u selo, uz obalu reke, nalazi se veliki parking, a od njega do ulaza u dvorac ima oko 1,5 km.
Dvorac se nalazi na vrhu brda i do njega se dolazi prijatnom šetnjom putem uz Budňanský potok sa čije obe strane se nalazi red kuća, većinom pretvorenih u restorane, pansione, poslastičarnice, suvenirnice i kafiće.
Mi smo došli prilično rano, sa željom da budemo prvi na otvaranju kapija zamka, jer nam je tog dana bio u planu i obilazak Karlovih vari, a osim svih ranije navedenih prednosti oktobar ima i jednu veliku manu – dani su u ovo doba godine prilično kratki, posebno na istoku Evrope.
Zamak je podigao češki kralj Karlo IV u XIV veku, a izgradnja započeta 1348. godine završena je dvadestak godina kasnije.
Originalno je napravljen u gotskom stilu, a značajne rekonstrukcije u drugoj polovini XVI i krajem XIX veka, unele su primese renesanse i neogotike i zaokružile današnji izgled i format dvorca.
Njegova lokacija na moćnoj steni iznad doline, okružena brdima sa svih strana, na prvi pogled ukazuje na njenu stratešku prednost i razlog zašto je baš ona izabrana za gradnju.
Kada se ovom moćnom položaju pridodaju i impresivne dimenzije odbrambenih kula i zidova dvorca, sasvim je jasno zašto se upravo u Karlštejnu čuvala češka kruna, relikvije i ostalo bogatstvo vladarskih porodica, duže od dva veka.
I, zaista, dvorac izgleda veličanstveno, dominira nad dolinom i kako mu se približavate utisak o njegovoj grandioznosti sve je jači.
Najimpozantniji segment dvorca je Velika kula koja je visoka 60 metara i čiji su zidovi debeli i do 7,5 metara!
U njoj je smeštena kapela Svetog Krsta u kojoj se čuvalo, ranije pominjano, vladarsko blago.
Da bi se ušlo u kapelu bilo je potrebno proći kroz čak četvoro vrata sa ukupno devetnaest brava, a svaki ključ se čuvao posebno.
U kapeli se može videti fantastična kolekcija od 129 slika na drvenim pločama, najveća galerija portreta čeških vladara i kopija krundbene krune čeških kraljeva, kao i kopija krune Svetog Rimskog Carstva (upravo je Karlo IV nosio titulu cara Svetog Rimskog Carstva od 1355. do 1378.)
Dvorac ima veliko popločano dvorište okruženo zidinama i kulama, idealno za organizaciju različitih manifestacija.
Sa zidina se pruža impresivan pogled na mesto, dolinu i okolne brežuljke u tom danu prošarane živopisnim jesenjim bojama.
Objekti i prostorije nalaze se na različitim visinama i nižu se po važnosti – Velika kula, Marijanina kula, Carska palata na pet spratova i, na najnižem nivou, Izvorna kula i Burgravova palata na najnižem nivou.
Radno vreme dvorca je veoma promenljivo pa je najbolje proveriti kakva je situacija za konkretan dan.
Promene nisu klasične u smislu letnje i zimsko radno vreme, nego se situacija menja iz meseca u mesec, pa i iz dana u dan.
Ono što je najizvesnije je da dvorac ponedeljkom uglavnom ne radi, a da je, recimo, u decembru otvoren samo od petka do nedelje.
Karte je najbolje kupiti unapred, online, na zvaničnoj web stranici zamka.
Unutrašnjost dvorca je moguće posetiti samo u okviru organizovane ture sa vodičem, a u ponudi su dve:
Carska rezidencija Karla IV (osnovni obilazak) koja obuhvata posetu prvom i drugom spratu Carske palate i prvom spratu Marijanske kule sa vrednim nameštajem iz perioda XIV-XIX vek, a obilazi se i Viteška dvorana sa kapelom Svetog Nikole, dvorište Marijanske kule, dekant zamka, Careva spavaća sa kapelom Svetog Vaclava, sala za audijenciju, Kraljevska sala predaka i banket sala, nekadašnji zatvor itd; U Riznici zamka može se videti kopija krune Svetog Vaclava, dok se u Kuli bunara može videti bunar dubok 78 metara sa jedinstvenim srednjevekovnim točkom.
Cena ove ture je (za odrasle) 300 CZK (češke krune) što je 12 eura.
Za druge kategorije – omladina, deca, penzioneri, cena je niža, a vreme trajanja ture je sat vremena
Tura ‘’Kapele zamka Karlštejn’’ (ekskluzivni obilazak) obuhvata posetu istočnom krilu Carske palate, drugom spratu Marijanske kule sa crkvom Bogorodice i kapelom Svete Katarine, obilazak stepeništa Velike kule sa originalnim srednjevekovnim slikarstvom, razgledanje lapidarijuma, galerije, kapele Svetog Krsta, izložbe posvećene Josefu Mockeru i njegovoj rekonstrukciji zamka iz XIX veka itd.
Cena ove ture je 25 eura i traje blizu dva sata.
Sećanja se solidno izbledela na detalje te naše posete pa mi je ostala dilema zašto nemamo niti jednu fotografiju iz unutrašnjosti dvorca, a ni organizovane grupe se ne sećam.
Pretpostavljam da je u to vreme bilo zabranjeno fotografisanje enterijera, i da veći deo onoga što danas obuhvataju opisane ture, nije bio dostupan.
Zato smo sebi dali oduška sa fotografisanjem sa spoljne strane 🙂
U svakom slučaju posetu vredi ponoviti, a ja se nadam da će do nje doći u što skorije vreme!
