by Pre ravno 30 godina u ovo neko doba, približavali smo se Novom Sadu na povratku sa zimovanja u Čehoslovačkoj (ona zimovanja kada za 7 dana ne možeš potrošiti 100 DM uz najbolju volju).
Iako nije osnovna tema ovog prisećanja, par reči o zimovanju… Sedam dana provedosmo u nekom domu u gradiću Liptovský Mikuláš, današnja Slovačka. Putovanje je bilo u organizaciji srednje ugostiteljske škole iz Novog Sada, ali su se mogli priključiti i drugari iz drugih škola. Bilo je predviđeno da se skija na obližnjoj poznatoj planini Jasni, ali kako smo skije spakovali, tako smo ih i vratili – jednostavno nije bilo dovoljno snega, niti jednu pahulju ne vidosmo 7 dana, a to je bilo vreme daleko pre izuma skijaških topova i sličnih stvari bez kojih se danas ne može zamisliti niti jedan ozbiljniji skijaški centar.
Nije bilo snežnih topova, ali u tadašnjoj Čehoslovačkoj nije bilo puno važnijih stvari. Ko nije video kako je izgledala neka prodavnica bilo gde u tzv ”istočnom bloku”, teško može da zamisli svo sivilo i besmislenost života u tim nesretnim zemljama pod tridesetpetogodišnjom sovjetskom okupacijom. Samo zahvaljujući odličnoj ekipi i pozitivnoj atmosferi, ”preživesmo” nekako tih 7 sušnih dana u mestu sa dva restorana i dve prodavnice koje su radile od 6h-10h.
Da se vratim na tu noć povratka. Vozač bus-a uključio je radio, a na vestima se čulo kako su delegati iz Slovenije i Hrvatske napustili Kongres KPJ koji se održavao u Sava centru, što je faktički značio kraj jedinstvene partije.
Nisam tada to smatrao kao nešto bitno u našim životima, politička gnjavaža koju smo letimično pratili, nama je bio u glavi dobar provod koji smo imali, uprkos nedostatku snega na Niskim Tatrama i muka što je našem poslednjem školskom raspustu u životu došao kraj.
Ipak, sećam se momenta kada su se vesti završile, taman smo ušli u grad, i onda je krenula ova moćna stvar….
Muzički urednik je očito bio odličan politički vizionar….
