by Nova godina započela je na najlepši mogući način – velikim evropskim putovanjem kroz Hrvatsku, Sloveniju, Italiju do glavnog odredišta, francuskog ski centra Les 2 Alpes u kome smo proveli sedam nezaboravnih dana.
Šta smo sve videli, doživeli i obišli na ovom putovanju biće tema nekoliko predstojećih blogova, a u ovom, prvom u 2024. godini idemo u Sloveniju, u predivni dvorac Otočec.
Ovih dana sam malo prelistao svoju foto dokumentaciju u nameri da se podsetim ranijih dolazaka na ovu prelepu destinaciju te sam shvatio da je broj mojih poseta u poslednje dve decenije bio baš velik, kao i da je gotovo uvek sa mnom u društvu bio neko ko je u Otočcu ‘’debitant’’ što mi je, osim njegove atraktivnosti i lepote, bio dodatni motiv za kratkotrajno skretanje sa glavnog pravca putovanja.
Tako je bilo i ovaj put – od nas četvoro, jedini sam ja bio ‘’starosedelac’’.
Još su mi dva detalja zapala za oko u tom ‘’putovanju kroz vreme’’ – Otočac je lep i privlačan bez obzira na doba godine u kome smo ga posećivali, a kada god da smo došli bio je sunčan dan, pa je tako bilo i tog četvrtka, četvrtog ovogodišnjeg dana.
Dakle, ako idete za Ljubljanu ili negde dalje u Sloveniju, Italiju, Austriju itd. na 45 km od Bregane/Obrežja (hrvatsko – slovenačke granice) sa auto puta treba sići na izlazu Kronovo, a odatle do turističkog kompleksa koji osim dvorca obuhvata hotel i brojne sportsko – rekreativne sadržaje, ima još 3,5 km.
Najbliže veće naselje je Novo Mesto koje je od Otočca udaljeno deset kilometara, dok do Ljubljane ima osamdeset.
Dvorac ili kako bi u Sloveniji rekli Grad Otočec, smešten na malenom ostrvu na reci Krki, okružen predivnim parkom, predstavlja jednu od najslikovitijih destinacija u tom delu Slovenije.
Iako ga pisani izvori prvi put spominju 1252. godine, nije poznato ko ga je i kada tačno sagradio.
Ono što je zanimljivo je da je njegov položaj na ostrvu veštački napravljen, naime on se originalno nalazio na desnoj obali Krke, da bi jedan od njegovih vlasnika naredio prokopavanje zemlje iz bezbedonosnih razloga, čime ga je reka okružila sa svih strana i tako je ostalo sve do danas.
Kada smo već kod vlasnika, ono što se zna da je dvorcem prvobitno gospodarila porodica Otočan, zatim je bio u vlasništvu porodice Vilander, potom u njemu stanuju baroni Lenković, od kojih je najpoznatiji bio izvesni Jurij Lenković, državni poglavar Kranjske u XVI veku.
Nakon njih dvorcem raspolaže porodica Dovolec koja ga je prodala Wolfu Jakobu Solncu.
Poslednji vlasnik bio je grof Margheri.
Tokom II svetskog rata dvorac je zauzela italijanska vojska i u njemu napravila vojno utvrđenje koje su partizani zapalili 1942. godine uključujući i oba pešačka mosta koja vode do ostrva.
Velika obnova dvorca koja je osim naših, jugoslovenskih, uključivala i međunarodne brigade, započela je 1952. i trajaja je šest godina.
Prvi restoran u dvorcu otvoren je 1959. a tokom sledećih decenija menjao se izgled i sadržaj, pre svega unutrašnjeg dela objekta, da bi danas to bila ekskluzivna turističko – ugostiteljska destinacija.
Na neke fragmente iz prošlosti podsećaju table sa natpisima na prednjoj strani zdanja, pa se tako može pročitati da su u dvorcu boravili brigadiri koji su gradili auto put ‘’Bratstva i jedinstva’’, kao da su u njemu održavani važni sastanci početkom rata devedesetih i raspada Jugoslavije.
U hotelskom delu dvorca, zvaničnog naziva Hotel Grad Otočec gostima je na raspolaganju 16 soba koje su kategorisane sa pet zvezdica, luksuzni restoran, a sve zajedno uređeno je u duhu gotike i renesanse.
U međuvremenu od poslednjeg mog dolaska u Otočec, desila se jedna negativna promena, pa je tako uvedeno radno vreme za ulazak u dvorište dvorca (pa tako i u restoranski deo), a obzirom da je start tek u 12h, moji saputnici ostali su lišeni ovog segmenta – mogli smo samo do vrata….
Iz svega navedenog jasno vam je da se radi o ekskluzivnoj destinaciji, u prevodu skupoj, pa unapred upozaravam one koji bi eventualno ovde seli i nešto naručili, da ih čeka ozbiljno ‘’šišanje’’.
Još pre dvadeset godina, kada sam daleko bolje finansijski stajao i kada smo nekoliko puta ovde ručali ili samo popili piće, uvek su cifre bile ‘’impresivne’’.
No, isto tako sećam se da sam u nizu egzotičnih gastronomskih ponuda, svojevremeno ovde prvi put probao kuvane puževe sa sve specijalnim alatom za vađenje iz njihove kućice.
Ono što želim reći da je Otočec osim što je idealno mesto da se protegnu noge nakon duge vožnje, ozbiljna turistička destinacija sa brojnim sadržajima koji onima koji to sebi mogu da priušte, garantuje bogat i zanimljiv, višednevni boravak.
Naime, osim u samom dvorcu, gosti se mogu smestiti u 200 metara udaljenom hotelu ‘’Šport’’ koji raspolaže sa bazenom sa termalnom vodom, turskom parnom saunom, finskom saunom, teniskim terenima itd.
U blizini je moderno golf igralište, uređene su biciklističke i pešačke staze, a činjenica da je u Sloveniji sve blizu, brzo i lako dostupno, dovoljno je inspirativna za svakoga ko voli da ‘’luta’’ i istražuje.
Posebna priča je reka Krka i njene veličanstvene nijanse zelene i plave boje, koje možda i najviše od svega prijaju očima znatiželjnika.
U Krki živi 32 vrste ribe, od kojih su najcenjenije som, mladica i plotica.
Ne znam kako ide sa ribolovačkim dozvolama, no znam da je strastveni ribolovac na obali reke sastavni deo ambijenta, isto kao i nestašno šarmantne patke i jato od preko 50 labuda grbaca, koji su ovde nastanjeni još od 1968.
Dakle, lagana šetnja stazom uz reku uz zidine dvorca, kafa sa sendvičem iz ručnog frižidera sa pogledom na ‘’jedini vodeni dvorac u Sloveniji’’, sasvim su dovoljni za momente koji će se dugo pamtiti.
