by Šta je sve zanimljivo u Županji i okolini, i zašto baš tamo doći na vikend izlet….
U nedavnom blogu ”Kako smo nekad proslavljali Nove godine”, na neki način sam najavio nastavak te priče, sa osvrtom na današnje vreme i kako sve to sada izgleda.
Nakon 2000. godine, usledila je decenija u kojoj sam prateći drugare iz našeg omiljenog benda još iz tinejdžerskog doba,Crvene jabuke, veliki broj novogodišnjih dočeka imao po trgovima širom biše Jugoslavije, od Budve, Mostara, Zagreba, Šapca, Splita pa do Stare Pazove (ko je od vas ikad dočeko Novu godinu u Staroj Pazovi !?).
Veliki deo moje sadašnje tzv ”međunarodne” ekipe, sa kojom godinama putujem, letujem, zimujem, slavim nove godine, živim, družim se i volim, formiran je kroz te godine i koncerte i druženja pre i posle njih, preko kojih smo se upoznavali i prepoznavali, te zaključili da uprkos jezivim godinama koje smo preživeli i dalje postoji ”nešto od srca do srca”, jače od svake politike, granica, medijskog i dnevno političkog blata.
E, kako smo se mi fino upoznali i saživeli, tako smo malo i omatorili, a jedna od prednosti tog procesa je što čovek vrlo precizno spozna šta voli a šta ne.
Tako smo i mi došli do zaključka da je dosta bilo hladnih trgova, skupih restoranskih dočeka sa tuđim izborom dinamike i sadržaja slavlja, a da su nam kuće i stanovi premali da bi se u njima okupljali.
Rešenje našeg ”problema” pronađeno je u seoskom turizmu, koji je na ovim našim prostorima, u poslednjih 15 godina, u procvatu.
Zašto seoski turizam?
Kao prvo, to je najmanje skupa vraijanta, nemerljiva sa bilo kakvim hotelima ili restoranima.
Drugo, ovo je jedini način da smo ”sami svoje gazde”, imamo tu slobodu da je ceo prostor samo naš, sami sebi sviramo, pevamo, organizujemo hranu, nivo spontanosti i opuštenosti je na maksimumu.
Komoditet je u drugom planu, bitno je da postoji zajednički prostor u kome se okupljamo i da su nam u objektu sobe sa dovoljnim brojem kreveta.
Cela fešta nam traje dve večeri – doček i repriza.
Do sada smo se ”oprobali” na Fruškoj gori i Baranji, a ove godine na red je došla Slavonija, ili kako neko voli da kaže ”zapadni Srijem”.
O svim objektima u kojima smo bili, pisaću u nekim od narednih blogova, bitno je za njih reći da su svi oni idealni i za prolećna i letnja druženja, pa tako i naš ovogodišnji domaćin – Etno kuća ”Snašini kućari”.
Ova ruralna etno kuća nalazi se u mestu Gradište nedaleko od Županje.
Stara porodična kuća gospođe Marice Jovanovac jedna je od najstarijih u selu i pravi je mali muzej prošlosti, muzej našeg djetinjstva, muzej naših baka i prabaka.
Ali gde je to Gradište?
Rekosmo pored Županje, to možda nekom nešto i znači, ali u 90% slučajeva samo kao jedan od putokaza koji se nižu duž nekadašnjeg puta bratstva i jedinstva, koim decenijama jezdimo na neka letovanja, zimovanja, ka zapadnoj Evropi, jezdimo a nikad ne stanemo.
Ko zna kada bih i ja stao, došao, video, obišao i doživeo, da nisam upoznao ekipu iz i oko Turističke zajednice Županje, predvođenu mojim dragim prijateljem i dugogodišnjim direktorom TZ , Mirkom Bačićem.
Upoznali smo se tokom godina kada sam ispred Turističke organizacije Vojvodine, nastupao na sajmu turizma LIST u Lukavcu (BiH).
Njihov štand, uvek najveseliji na celom sajmu, prepun slavonskih gastronomskih delicija, raznih rukotvorina od nekih od brojnih udruženja žena iz tog kraja, sa nezaobilznim tamburašima, pozitivnom energijom, nemoguće je bilo ne zapaziti.
Osim seoskog turizma, TZ Županje poseban naglasak daje na prezentaciju dve velike i značjane manifestacije – jedna zimska i jedna letnja.
”Šokačko sijelo”, manifestacija osnovana daleke 1969. godine, usmerena je na negovanje bogate i raskošne kulture i tradicije Slavonije iz života i običaja ljudi toga kraja Hrvatske, i ove godine traje od 15 – 25. februara.
Pokladna kolona
Program ovogodišnjeg ”Šokačkog sijela”, može se pogledati ovde
Jednodnevna manifestacija “Kruh naš svagdašnji – žetva i vršidba u prošlosti”, održava se prve subote u julu mesecu i organzuje su u slavu žetve, prikazujući svu lepotu i zanimljivost nekadašnjih običaja – od druženja, pesme, bogatog jela do kosaca u polju.
Ovo sve pišem da oni koje eventualno zainteresujem za boravak u ”Snašinim kućarima”, imaju u vidu i ove informacije, pa da mogu da spoje lepo i korisno, i da svoj boravak u ovim krajevima, učine još zanimljivijim i lepšim.
Do Županje, tj do Gradišta koje se nalazi na 9 km od Županje u pravcu Vinkovaca, najlakše se dolazi auto putem Beograd – Zagreb, jer se ona nalazi bukvalno uz njega.
Od graničnog prelaza Batrovci/Bajakovo udaljena je 38 km, od Osijeka 67 km, od Zagreba 260 km, a od Sarajeva 190 km.
Za Novosađane, moja je preporuka put koji vodi uz Dunav, sremskom stranom, do graničnog prelaza Neštin, a potom lagano od sela do sela – Ilok, Šarengrad, Mohovo, Opatovac, Lovas, Tovarnik, Ilača, Banovci, Orolik, Srijemske Laze, Privlaka.
Ukupno ima 130 km, ne gubite vreme na novogodišnje i/ili letnje gužve na granici na auto putu, ne trošte pare na putarinu/cestarinu, a uživate u opuštenoj vožnji kroz pitome sremsko – srijemske krajolike.
Spomenuh već da je domaćica Etno kuće ”Snašini kućari”, gospođa Marica Jovanovac, žena nesvakidašnje pozitivne energije i vrednoće, uvek nasmejana i duhovita, koja uz svoju ćerku Željku Blaževac, vodi ovo imanje sa sve više uspeha.
Naime, od kada su objekat oglasili i na booking – u, broj gostiju je rapidno porastao, lokacija je zgodna za brojne tranzitne turiste a sama kuća je zaista prijatna i zanimljiva za boravak.
Sa našim domaćicama smo se veoma brzo i lako dogovorali oko svih detalja našeg gostovanja, od rasporeda smeštaja po sobama, organizacije prostora za doček i reprizu, pa do menija.
Sve može i sve je stvar blagovremenog dogovora.
Pravi domaći, slavonski, doručak sa jajima, kulenom, ajvarom, kobasicama, sirevima, pekmezima je nešto oko čega se i nije trebalo dogovarati, dok smo za novogodišnju večeru imali mešano meso, a za reprizu neizbežni slavonski čobanac.
Sve navedeno bilo je vrhunski spravljeno, tako da su sva naša čula, kolektivno uživala.
Gradište je veliko i nadasve mirno selo, a ”Snašini kućari” se nalaze u ulici Kralja Tomislava 129, na izlazu iz sela prema susednoj Cerni.
Cela kuća je u autentičnom i retro izdanju, u njenom prednjem delu nalazi se suvenirnica i mini muzej gde gospođa Marica čuva nošnje svojih baka i prabaka stare i 200 godina, predmete i čitanke iz škole, lutke s kojima se ona igrala, poklone od svoje krizme ili deku od vune koju je dobila kao mala.
Svi izloženi predmeti su njihov ručni rad, zlatovez, detalji, marame, stare slike…
Drugi deo kuće namenjen je turistima i on sadrži dve spavaće sobe u prizemlju, već pominjani dnevni boravak, iznad kojeg se nalaze još tri spavaće sobe i jedna dnevna sa mini kuhinjom i kaučem na razvlačenje.
Na prizemlju i na spratu ima po jedno zajedničko kupatilo, a ukupan kapacitet za spavanje je 14 kreveta, s tim da se dodatni ležaji mogu obezbediti u kućama u neposrednoj blizini.
Svakako da je lepše doći u neko toplije doba godine jer se onda može uživati i u velikom dvorištu u kom se nalazi natkrivena terasa namnjena za prihvat i veće grupe turista.
Nama ni sunca ni topline nije falilo, svi dani su bili više prolećni nego zimski, a kada sunce zađe, tu je peć na drva, taman da se osim nas ugreje i kuvano vino, za poptpuni ugođaj prave domaće atmosfere.
Naši dočeci su uvek vatromet pesme, druženja, ljubavi i pozitivne energije, posle kojeg svi nekako lakše izguramo naporne dnevne rutine naših života, sve do iduće prilike i susreta.
Naš dragi gitaristi su izuetno pravilno ”geografski rasporođeni”, pa imamo jednog iz Sarajeva, jednog iz Osijeka na privremenom radu u Rijeci, i jednog iz Novog Sada.
Oni su svakako najzaslužniji za celoukupnu atmosferu, dok je najmalđi član ”posade”, naravno, zadužen za pirotehniku, pa smo imali i novogodišnji vatromet.
Nova godina započela je sunčanim danom, koju su neki iskoristili za šetnju po selu, a neki su se nakon bogatog doručka, uz zvuke Novogodišnjeg koncerta u Beču, vratili u krevet na akumuliranje neophodne energije za reprizu.
Nama je bilo prelepo (kao i uvek 🙂 ), a ”Snašini kućari” su definitivno mesto koje možemo preporučiti svakome za opuštanje, druženje i punjenje baterija.
